Пређи на садржај

Поларна површина молекула

С Википедије, слободне енциклопедије
Поларна површина парацетамола (црвено)

Поларна површина молекула (енгл. Polar Surface Area - ПСА) дефинише се као сума површина свих поларних атома, првенствено кисеоника и азота, укључујући атоме водоника који су везани за њих.[1][2]

ПСА налази широку примену у медицинској хемији, као параметар за оптимизацију способности лека да продре у ћелије. Молекули са поларном површином већом од 140 ангстрома квадратних улавном испољавају слабу пермеабилност ћелијских мембрана. Да би молекули прошли кроз крвно-мождану баријеру (и деловали на рецепторима централног нервног система), обично је неопходно да имају ПСА мању од 60 ангстрома квадратних.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ertl, P., Rohde, B., Selzer, P. Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties. J. Med. Chem. 2000, 43, 3714–3717. (. doi:10.1021/jm000942e.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))
  2. ^ Ertl, P. Polar Surface Area[мртва веза], in Molecular Drug Properties, R. Mannhold (ed), Wiley-VCH, pp. 111–126, 2007

Спољашње везе[уреди | уреди извор]