Порез на добит

С Википедије, слободне енциклопедије

Порез на добит, такође зван порезом на добит правних лица или порезом на предузећа, директни је порез који намеће јурисдикција на доходак или капитал корпорација или аналогних правних лица. Многе државе намећу такве порезе на националном нивоу, а сличан порез може се наметнути на државном или локалном нивоу. Овај порез се такође може назвати порезом на доходак или порезом на капитал. Партнерства се углавном не опорезују на ентитетском нивоу. Порез на добит у земљи може се применити на:

Приход предузећа који подлеже опорезивању често се одређује слично као и опорезиви приход појединачних пореских обвезника. Генерално, порез се намеће на нето добит. У неким јурисдикцијама, правила опорезивања предузећа могу се значајно разликовати од правила опорезивања појединаца. Одређени корпоративни акти, попут реорганизација, у неким случајевима не бивају опорезовани. Неке врсте правних лица могу бити ослобођене пореза.

Земље могу опорезивати корпорације на нето добит, а такође могу опорезивати акционаре када корпорација исплати дивиденду. Тамо где се дивиденде опорезују, од корпорације се може захтевати задржавање пореза пре него што се дивиденда расподели.

Пореска стопа је неизвесна.

Економија[уреди | уреди извор]

Економисти се не слажу око тога колики терет пореза на добит пада на власнике, раднике, потрошаче и земљопоседнике, и како корпоративни порез утиче на економски раст и економску неједнакост.[1] Већи терет вероватно пада на капитал у великим отвореним економијама попут САД-а.[2] Неке студије стављају виће оптерећују рад.[3][4][5] Према једној студији: „Регресијска анализа показује да повећање граничне стопе државног пореза на добит за један процентни поен смањује зараде за 0,14 до 0,36 процената.”[6] Било је и других студија.[7][8][9][10][11][12] Према Институту Адам Смит, три најбоље рецензије[13] у основи закључују да већина пореза пада на капитал, а не на рад.

Стопе[уреди | уреди извор]

Удео савезних прихода из различитих порезних извора (индивидуалних, обрачуна зарада и корпоративних) 1950 - 2010.
Поређење пореза на добит предузећа
Као проценат ГДП
за ОЕЦД земље, 2008[14]
Земља Порез/ГДП Земља Порез/ГДП
Норвешка 12,5 Швајцарска 3,3
Аустралија 5,9 Холандија 3,2
Луксембург 5,1 Словачка 3,1
Нови Зеланд 4,4 Швеска 3,0
Шешка 4,2 Француска 2,9
Јужна Кореја 4,2 Ирска 2,8
Јапан 3,9 Шпанија 2,8
Италија 3,7 Пољска 2,7
Португалија 3,6 Мађарска 2,6
УК 3,6 Аустрија 2,5
Финска 3,5 Грчка 2,5
Израел 3,5 Словенија 2,5
ОЕЦД прос, 3,5 Немачка 1,9
Данска 3,4 Исланд 1,9
Белгија 3,3 Турска 1,8
Канада 3,3 УС 1,8

Стопе пореза на добит углавном су исте за различите врсте прихода, али САД су увеле свој систем пореских стопа где корпорације са нижим нивоом дохотка плаћају нижу стопу пореза, са стопама које варирају од 15% на првих 50.000 УСД прихода до 35% на приходе преко 10.000.000 УСД, са поступним укидањем.[15]

Канадски систем намеће порез по различитим стопама за различите врсте корпорација, омогућавајући ниже стопе за неке мање корпорације.[16]

Пореске стопе се разликују у зависности од јурисдикције, а неке земље имају јурисдикције на нивоу испод државе попут провинција, кантона, префектура, градова или других које такође намећу порез на добит као што су Канада, Немачка, Јапан, Швајцарска и Сједињене Државе.[17] Неке јурисдикције намећу порез по другој стопи на алтернативну пореску основицу.

Општи приходи државе, у БДП %, од пореза на добит предузећа. За ове податке, варијанса БДП-а по становнику са паритетом куповне моћи (ППП) објашњава се у 2% пореским приходима. Године 2014-17.

Примери стопа пореза на добит за неколико земаља енглеског говорног подручја укључују:

  • Аустралија: 28,5%, међутим неки специјализовани субјекти бивају опорезовани по нижим стопама.[18]
  • Канада: Савезни 11%, или Савезни 15% плус провинцијални 1% до 16%. Напомена: стопе су адитивне.[19]
  • Хонгконг: 16,5%[20]
  • Ирска: 12,5% на приход од трговине (бизнис) и 25% на вантрговински приход.[21]
  • Нови Зеланд: 28%
  • Сингапур: 17% од 2010. године, међутим делимична шема изузећа може бити примењена на нове компаније.[22]
  • Уједињено Краљевство: 20% до 21% за период 2014–2015.[23]
  • Уједињено Краљевство: 20% за 2016. годину
  • Сједињене Државе: Савезни 15% до 35%.[24] Државе: 0% до 10%, што се може одбити у израчунавању савезног опорезивог дохотка. Неки градови: до 9%, што се може одбити у израчунавању савезног опорезивог дохотка. Савезни алтернативни минимални порез од 20% намеће се редовном опорезивом приходу са прилагођавањима.

Међународне стопе пореза на добит[уреди | уреди извор]

Стопе пореза на добит разликују се у зависности од земље, што доводи до тога да неке корпорације штите зараду унутар иностраних подружница у земљама са нижим пореским стопама.

У поређењу националних стопа пореза на добит треба узети у обзир порезе на дивиденде који се плаћају акционарима. На пример, укупан амерички порез на добит предузећа од 35% мањи је или сличан порезу европских земаља попут Немачке, Ирске, Швајцарске и Уједињеног Краљевства, које имају ниже стопе пореза на добит, али веће порезе на дивиденде исплаћене акционарима.[25]

Стопе пореза на добит широм Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) приказане су у табели.

Земља Стопа пореза на добит предузећа (2019)[26] Стопа пореза на дивиденду (2019)[26] Интегрисана стопа пореза на добит (2019)[26]
 Ирска 12,5% 51,0% 57,1%
 Јужна Кореја 27,5% 40,3% 56,7%
 Канада 26,8% 39,3% 55,6%
 Француска 32,0% 34,0% 55,1%
 Данска 22,0% 42,0% 54,8%
 Белгија 29,6% 30,0% 50,7%
 Португалија 31,5% 28,0% 50,7%
 Уједињено Краљевство 19,0% 38,1% 49,9%
 Исраел 23,0% 33,0% 48,4%
 Немачка 29,9% 26,4% 48,4%
 Сједињене Државе 25,9% 29,3% 47,6%
 Аустралија 30,0% 24,3% 47,0%
 Норвешка 22,0% 31,7% 46,7%
 Аустрија 25,0% 27,5% 45,6%
 Шведска 21,4% 30,0% 45,0%
 Јапан 29,7% 20,3% 44,0%
 Италија 24,0% 26,0% 43,8%
 Холандија 25,0% 25,0% 43,8%
 Финска 20,0% 28,9% 43,1%
 Шпанија 25,0% 23,0% 42,3%
 Мексико 30,0% 17,1% 42,0%
 Луксембург 24,9% 21,0% 40,7%
 Словенија 19,0% 25,0% 39,3%
 Грчка 28,0% 15,0% 38,8%
 Швајцарска 21,1% 21,1% 37,8%
 Исланд 20,0% 22,0% 37,6%
 Чиле 25,0% 13,3% 35,0%
 Турска 22,0% 17,5% 35,0%
 Пољска 19,0% 19,0% 34,4%
 Нови Зеланд 28,0% 6,9% 33,0%
 Чешка 19,0% 15,0% 31,2%
 Литванија 15,0% 15,0% 27,8%
 Словачка 21,0% 7,0% 26,5%
 Мађарска 9,0% 15,0% 22,7%
 Естонија 20,0% 0,0% 20,0%
 Летонија 20,0% 0,0% 20,0%

Стопе пореза на добит у другим јурисдикцијама укључују:

Земља Стопа корпоративног пореза
 Индија 22% (2019)
15% (за новооснована производна предузећа)[27]
 Русија 20% (2015)[28]
 Сингапур 17%, уз значајне изузетке за резидентне компаније (2015)[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wхо бенефитс фром цорпорате таx цутс? Евиденце фром лоцал УС лабоур маркетс | Мицроецономиц Инсигхтс”. Мицроецономиц Инсигхтс (на језику: енглески). 2017-11-02. Приступљено 2017-11-22. 
  2. ^ „Степхен Гордон: Цорпорате таx цутс wон'т wорк ин тхе У.С. Тхе саме wаy тхеy дид хере | Натионал Пост”. 2017-12-04. 
  3. ^ „Интернатионал Бурденс оф тхе Цорпорате Инцоме Таx” (ПДФ). цбо.гов. 
  4. ^ Лиу, Ли (2011). Тхе ецономиц еффецтс оф цорпорате инцоме таxатион (ПхД Тхесис). дои:10.7282/Т3765ДЗР. 
  5. ^ Фелиx, Р. Алисон; Хинес, Р. Алисон (2009). „Цорпорате Таxес анд Унион Wагес ин тхе Унитед Статес”. Натионал Буреау оф Ецономиц Ресеарцх. дои:10.3386/w15263 Слободан приступ. 
  6. ^ Фелиx, Р Алисон (2009). „До Стате Цорпорате Инцоме Таxес Редуце Wагес?” (ПДФ). Ецономиц Ревиеw. Федерал Ресерве Банк оф Кансас Цитy. 94 (2): 77—102. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  7. ^ Десаи, Михир А.; Фолеy, C. Фритз; Хинес, Јамес Р. „Лабор анд Цапитал Схарес оф тхе Цорпорате Таx Бурден: Интернатионал Евиденце”. ЦитеСеерX 10.1.1.364.4867 Слободан приступ. 
  8. ^ „ДРАФТ” (ПДФ). www.будгет.гов.ие. 
  9. ^ Фелиx, Р. Алисон (2007). „Пассинг тхе бурден: Цорпорате таx инциденце ин опен ецономиес”. ЛИС Wоркинг Папер Сериес. хдл:10419/95465. 
  10. ^ „Тхе инциденце оф цорпорате таxатион анд итс имплицатионс фор таx прогрессивитy”. 2017-10-10. 
  11. ^ Арулампалам, Wији; Девереуx, Мицхаел П.; Маффини, Гиоргиа (август 2012). „Тхе дирецт инциденце оф цорпорате инцоме таx он wагес”. Еуропеан Ецономиц Ревиеw. 56 (6): 1038—1054. дои:10.1016/ј.еуроецорев.2012.03.003. 
  12. ^ Цлаусинг, Кимберлy А. (16. 10. 2012). „Wхо Паyс тхе Цорпорате Таx ин а Глобал Ецономy?”. Натионал Таx Јоурнал. 66 (1). ССРН 2213581 Слободан приступ. 
  13. ^ Цлаусинг (2012), Гравелле (2010) анд Ауербацх (2005)
  14. ^ Бартлетт, Бруце (31. 5. 2011). „Аре Таxес ин тхе У.С. Хигх ор Лоw?”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 19. 9. 2012. 
  15. ^ „26 У.С. Цоде § 11 - Таx импосед”. LII / Легал Информатион Институте (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-13. 
  16. ^ Цанада Ревенуе Агенцy (2015-03-25). „Тyпе оф цорпоратион - Цанада.ца”. www.цанада.ца (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-13. 
  17. ^ „Цорпоратион Таx Еxплаинед”. Пеацх Wилкинсон Аццоунтантс. Архивирано из оригинала 2016-10-06. г. Приступљено 2016-10-04. 
  18. ^ „Цомпанy таx ратес”. Ато.гов.ау. 2012-07-24. Архивирано из оригинала 2013-07-09. г. Приступљено 2012-10-08. 
  19. ^ „Цорпоратион таx ратес”. Цанада Ревенуе Агенцy. 2012-04-03. Приступљено 2012-10-08. 
  20. ^ „Профитс Таx”. Ирд.гов.хк. Приступљено 2012-10-08. 
  21. ^ „Цорпоратион Таx”. Ревенуе.ие. 2008-02-04. Приступљено 2012-10-08. 
  22. ^ „Таx ратес & таx еxемптион сцхемес”. ИРАС. 2012-02-17. Архивирано из оригинала 24. 06. 2015. г. Приступљено 2012-10-08. 
  23. ^ „ХМ Ревенуе & Цустомс: Цорпоратион Таx ратес”. Хмрц.гов.ук. Приступљено 2012-10-08. 
  24. ^ „26 УСЦ § 11 – Таx импосед | LII / Легал Информатион Институте”. Лаw.цорнелл.еду. Приступљено 2012-10-08. 
  25. ^ „ОЕЦД иЛибрарy”. Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент. 
  26. ^ а б в „Табле II.4. Овералл статуторy таx ратес он дивиденд инцоме”. статс.оецд.орг. 
  27. ^ „Цорпорате таx ратес сласхед ас говт анноунцес ₹1.45 лакх цроре стимулус”. Минт (на језику: енглески). 20. 9. 2019. Приступљено 20. 9. 2019. 
  28. ^ Таx Цоде оф тхе Руссиан Федератион, Парт II, Цхаптер 25, Артицле 284
  29. ^ Сингапоре Цорпорате Таx Гуиде

Литература[уреди | уреди извор]

  • Битткер, Борис I. анд Еустице, Јамес С.: Федерал Инцоме Таxатион оф Цорпоратионс анд Схарехолдерс: папербацк ISBN 978-0-7913-4101-8, субсцриптион сервице
  • Кахн & Лехман. Цорпорате Инцоме Таxатион
  • Хеалy, Јохн C. анд Сцхадеwалд, Мицхаел С.: Мултистате Цорпорате Таx Цоурсе 2010, ЦЦХ, ISBN 978-0-8080-2173-5 (алсо аваилабле ас а мулти-волуме гуиде, ISBN 978-0-8080-2015-8)
  • Хоффман, ет ал.: Цорпоратионс, Партнерсхипс, Естатес анд Трустс, ISBN 978-0-324-66021-0
  • Момбурн, ет ал.: Мастеринг Цорпорате Таx, Царолина Ацадемиц Пресс, ISBN 978-1-59460-368-6
  • Толлеy'с Цорпоратион Таx, 2007-2008 ISBN 978-0-7545-3273-6
  • Wаттерсон, Јулиана M.: Цорпоратион Таx 2009/2010, Блоомсбурy Профессионал, ISBN 978-1-84766-327-6

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Порез на добит на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Porez_na_dobit&oldid=27677301”