Породиљска грозница
Породиљска грозница | |
---|---|
Породиљска грозница; месечна стопе смртности код породиља у Бечу од 1841-1849. | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | обстетрицс |
МКБ-10 | О85 |
МКБ-9-CM | 672 |
еМедицине | артицле/796892 |
МеСХ | Д011645 |
Породиљска грозница, постпартална грозница, пуерперална грозница, бабиња грозница, пуерална сепса, једна је од јатрогених болести, која се јавља код породиља неколико дана након вагиналног порођаја или побачаја, царског реза, али и током дојења.[1] Постпартална грозница се често дефинише као; фебрилно стање са температуром већом од 38,0 °Ц, које се обично манифестује након првих 24 сата, или унутар првих десет дана након порођаја или побачаја.[2][3]
Фактори ризика су; пострауматске инфекције (нпр након царског реза и епизиотомије), присутност одређених бактерија у вагини (као што су Стрептокококе групе Б), превремено пуцање водењака и продужено трајање порођаја, манипулација инструментима у току порођаја, порођај ван болнице итд. Већина инфекција у породиљској грозници изазвана је удруженим дејтвом већег броја различитих врста бактерија. Остали узроци грознице су: упала дојки, инфекције мокраћног сиситема и ателектаза. Укупна стопа постпорођајних инфекција је око 6,0% (са интервалом поузданости од 95%), и стопом учесталости од 7,4%, након царског реза и 5,5% након вагиналног порођаја.
У средњовековним болницама од ње је умирало и до 80% породиља (нпр у Отелу Дју у Паризу).[4] Како се у кратком временском периоду праћења породиље, до отпуста из болнице, не може поуздано утврдити појава инфекције, највећи број обољелих је у постпорођајном периоду. Према једној студији, у 94% случајева породиљска грозница се дијагностикује након отпуста из болнице.[5]
У преасептичкој и преантибиотској ери породиљска грозница карактерисала се високом смртношћу породиља, од које је умирало и до 5 жена на 1.000 порођаја. Данас се њена појава успешно спречава мерама асепсе и правовременим лечењем антибиотицима.
Историјат[уреди | уреди извор]
Први подаци о породиљској грозници датирају из времена Хипократа: у првом познатом опис ове болести у Хипократовим делима. У првој књизи, епидемија, он описује случај који се догодио у Тасосу:
„ | Филинова супруга, која је родила кћерку...четрнаестог дана након порођаја добила је грозницу...са болом у трбуху, висом температуром, дрхтавицом и делиријумом. Жена је умрла након двадесет дана.[6] | ” |
Иако је болест одавно позната вековима дуго није био утврђен њен узрок. о могогућим етиопатогенетским механизмима постојале су разне теорије на основу бројних посматрања, често непоткријепљене доказима и спекулативне:
- Теорија о задржавању ослобађеног секрета
- Секрета који се ствара у вагине у периоду од око шест недеља након порођаја, због застоја у излучивању и процеса труљења, враћа се у ткивима и крв, узрокујући бол, грозницу и смрт жене. Патогенезу поремећаја по овој теорији прати претеране густоћа крви, која ограничава проток или доводи до зачепљења крвних судова, што ограничава отицање крви из материце.
- Теорија нечистоће у крви
- Према овој теорији током девет месеци трудноће, венски систем карлице апсорбују отрове које производе фекалне материје. Узрок акумулације отрова приписује се материци, која је уверћана и директно врши притисак на цева у својој околини узрокујући стагнацијеу цревног садржаја.
У 19. веку у породилиштима широм Европе владала је једна од јатрогена катастрофа тога времена, породиљска грозница.[7] Пренос патогених бактерија из обдукционих сала у болничка породилишта изазивала је висок морталитет трудница породиљском сепсом (или породиљском грозницом). Ову јатрогену болест и њеног узрочника идентификовао је Игнасио Фелипе Семелвајс, који је и увео у медицинску праксу једноставан метод дезинфекције, прање руку дезинфицијентним средством, и тиме спасао безброј живота породиља.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
- Морбидитет/морталитет
Сједињеним Америчким Државама, према студији спроведеној у 2001. години; 5,5% вагиналних порода и 7,4% царских резова окончао се постпорођајном инфекцијом. Укупна стопа постпорођајних инфекције је 6,0%, док ендометритис чини готово половину инфекција породиља након порођаја царским резом (3,4%). Маститис и инфекције уринарног тракта заједно чине 5% свих инфекција након вагиналног порођаја.[8]
Друга студија, такође спроведена у Сједињеним Државама, у десотогодишњем периоду (1998-2008), утврдила је да се; на око 45 милиона хоспитализација, сепса као компликација, јавила у 1 случају на сваких 3.333 порођаја. Такође у овој студији, ризик за тешку сепсу био је (1 случај на 10.823 порођаја) а сепсе са смртним исходом (1 случај на 105.263 порођаја).[9]
- Смртност
Прогноза за постпорођајне инфекције у 21. веку је добра ако се правовремено започне са одговарајућом применом терапије.
У већини студија стопа смртности повезана је са распоном учесталости инфекције (која се креће од 4-8%), и износи у просеку око 0,6 смртних случајева мајки на 100.000 живорођене деце.
На основу података Центра за контролу и превенцију болести у САД, наведене инфекције чине око 11,6% свих смртних случајева након; наредне трудноће, код живорођене, мртворођене деце или ванматеричне трудноће.[10]
- Раса
Ризик од постпорођајне инфекције уринарног тракта у порасту је код особа црне расе; афроамериканки, нативних афроамериканки, и хиспано популације.[11]
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Након порођаја женске гениталније, које су током трудноће и порођаја проширене, имају велику „огољену“ површину, која је изложена инфекцији. Инфекција може бити ограничена на шупљине и зид материце, или се може проширити изван ње и изазвати тровање крви (сепсу) или друге болести. У условима када је после порођаја, смањена отпорност организма према инфекцији, материца претворена у једну велику рану (након одвајања постељице), коју може да прати тешко крварење, а на гениталном тракту створене раздеротине, уношења узрочника гнојења током порођаја може бити последица:
- царског реза[12] или епизиотомије
- рада са нечистим (нестерилним) инструментима,[13]
- када бабица на рукама или породиља на гениталијама или по кожи има гнојну рану или упалу,
- рађања или побачаја у стану или у породилиштима где постоји зараза еризипелом или гнојном ангина.
- лоше хигијене будуће трудница (пре порођаја), када се могу у материцу унети узрочници гнојења. Довољно је да порођај дуго траје или да се породиља пречесто прегледава, што може узроковати експанзију узрочника гнојења у шупљину матернице а из ње продор патогене у крвни систем, са појавом сепсе.
Тежина болести зависи од вируленције микроорганизма, отпорности ткива на њихову инвазију, и општег зудравственог стања жене. Најчешћи узрочници су: пиогени стрептокок (Стрептоцоццус пyогенес), стафилокок (чест становник кожних ефлоресценција; бубуљица, чирева, и многих других пустулозних-гнојних ерупција), анаеробни стрептокок (који се размножава у девитализованим (мртвим) ткивима (нпр, након дуготрајних интервенција инструментима), ешерихија коли (Есцхерицхиа цоли) и клостридијум (Цлостридиум wелцхии), становници доњег дела цревног тракта), тетанус (Цлостридиум тетани).
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Болест настаје код породиља неколико дана након порођаја. Карактерише је
- висока температура, праћена грозницом и осећајем хладноће
- лоше опште стање, губитак снаге, општа слабост и малаксалост
- бледило коже
- појава гнојавог секрета из материце (непријатног мириса често са знацима крварења).
- болови у доњем делу трбуха, који је осјетљив на палпацију.
Уколико се болест компликује запаљењем трбушне марамице јавља се дефанс (тврд и напет трбушни зид), као последица акутног перитонитиса
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Лабораторијске анализе[уреди | уреди извор]
Лабораторијски анализе имају за циљ расвјетљавање тежине болести као и етиологију инфекције. Лакши случајеви маститиса обично не захтијевају лабораторијске тестове. Инфекције ране и инфекције гениталног тракта отежава да се утврди колико је она одговорна за појаву болести. Лабораторијске анализе треба да обухвате:
- Комплетна крвна слика
- Електролити
- Култура крви, ако се сумња на сепсу
- Комплетна анализа мокраће, са уринокултурама
- Брис грлића матернице или култура
- Брис раане
- Одређиваwе нивоа лактата, ако се сумња на сепсу
- Одређивање фактора коагулације, ако се сумња на тромбозу вена карлице, дубоку венску тромбозу, плућну емболије, или инвазивни третман (нпр, након хируршког захвата).
Имиџинг претраге[уреди | уреди извор]
- Ултразвук
Ултразвучни преглед карличног предела може бити од помоћи у откривању заосталих производа концепције, апсцеса карлице, или заражених хематома.
- ЦТ и МРТ
Применом компјутеризоване томографије или магнетне резонантне томографије, може се поставити дијагноза септичке тромбозе карлице.[14]
У неким случајевима, примена контрастне компјутеризоване томографије, трбуха (абдомена) и карлице може бити од помоћи у диференцијалној дијагнози, ако су присутне друге болести у трбуху/карлици, као примарне инфекције које нису повезана са трудноћом (нпр, апендицитис, колитис).
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
У диференцијалној дијагнозаи породиљска грозница, треба имати у виду следеће болести:
- Упала слепог црева
- Апсцес дојке
- Целулитис
- Тромбоза дубоких вена
- Упалне болести карлице
- Пијелонефритис
- Тубоовариајални апсцес
- Инфекција уринарног тракта
- Вагинитис
Остали услови које треба размотри у диференцијалној дијагнози болеснице са сумњом на постпорођајне инфекције укључују следеће:
- Ендометритис
- Маститис
- Задржани производи концепције
- Тромбоза дубоких вена
- Плућна емболија
- Септички флебитис карлице
Терапија[уреди | уреди извор]
Најважнији поступци у прехоспитаној нези у постпорођајних болесница са сумњом на инфекцију је да се боленици осигура адекватна волумена флуида и одмах започне праћење рада срца и примена кисеоника, и тиме спречи појава сепсе и шока.[15]
Компликације[уреди | уреди извор]
Клинички ток породиљске грознице може се окончати следећим компликацијама:
- Ожиљне поромене
- Неплодност
- Сепса
- Септички шок
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ "37". Wиллиамс обстетрицс (24тх ед.). МцГраw-Хилл Профессионал. 2014. пп. Цхаптер . ISBN 9780071798938. стр. 37..
- ^ Adair FL. The American Committee of Maternal Welfare, Inc: The Chairman's Address. Am J Obstet Gynecol. 1935;30:868.
- ^ Hiralal Konar: DC Dutta's Textbook of Obstetrics. . JP Medical Ltd. 2014. pp. 432. ISBN 9789351520672..
- ^ Магнер, Лоис Н. (1992). А хисторy оф медицине. Неw Yорк: Деккер. стр. 257–258. ИСБН 9780824786731..
- ^ Yокое ДС, Цхристиансен CL, Јохнсон Р, Санду КЕ, ет ал. Епидемиологy оф анд Сурвеилланце фор Постпартум Инфецтиоус. Емерг Инфецт Дис. Сеп-Оцт 2001;7(5):837-41. Фулл Теxт.
- ^ Схерwин Б. Нуланд, Ил морбо деи доттори. Ла страна сториа ди Игнáц Семмелwеис, Едизиони Цодице, Торино 2004 п.19
- ^ Де ла етиологíа, ел цонцепто y ла профилаxис де ла фиебре пуерперал. (Дие Äтиологие, дер Бегрифф унд дие Пропхyлаxис дес Киндбеттфиеберс. Есцрита ен 1860, публицада ен 1861)
- ^ Yокое ДС, Цхристиансен CL, Јохнсон Р, Санду КЕ, ет ал. Епидемиологy оф анд Сурвеилланце фор Постпартум Инфецтиоус. Емерг Инфецт Дис. Сеп-Оцт 2001;7(5):837-41.
- ^ Бауер, M. Е.; Батеман, Б. Т.; Бауер, С. Т.; Сханкс, А. M.; Мхyре, Ј. M. (октобар 2013). „Матернал сепсис морталитy анд морбидитy дуринг хоспитализатион фор деливерy: темпорал трендс анд индепендент ассоциатионс фор севере сепсис”. Анестх Аналг. 117 (4): 944—50. ПМИД 24023020. дои:10.1213/АНЕ.0б013е3182а009ц3.
- ^ Цханг, Ј.; Елам-Еванс, L. D.; Берг, C. Ј.; Херндон, Ј.; Флоwерс, L.; Сеед, К. А.; Сyверсон, C. Ј. (2003). „Прегнанцy-релатед морталитy сурвеилланце--Унитед Статес, 1991--1999”. Морбидитy анд Морталитy Wееклy Репорт. Сурвеилланце Суммариес (Wасхингтон, D.C. : 2002). 52 (2): 1—8. ПМИД 12825542.
- ^ Сцхwартз, M. А.; Wанг, C. C.; Ецкерт, L. О.; Цритцхлоw, C. W. (1999). „Риск фацторс фор уринарy трацт инфецтион ин тхе постпартум период”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнецологy. 181 (3): 547—553. ПМИД 10486462. дои:10.1016/с0002-9378(99)70491-6.
- ^ Хултон Љ, Олмстед РН, Трестон-Ауранд Ј, Цраиг ЦП. Еффецт оф постдисцхарге сурвеилланце он ратес оф инфецтиоус цомплицатионс афтер цесареан сецтион. Ам Ј Инфецт Цонтрол. 1992 Ауг;20(4):198–201. ПубМед
- ^ Холброок КФ, Ноттебарт ВФ, Хамеед СР, Платт Р. Аутоматед постдисцхарге сурвеилланце фор постпартум анд неонатал носоцомиал инфецтионс. Ам Ј Мед. 1991 Сеп 16;91(3Б):125С–130С. ПубМед
- ^ Гарциа, Ј.; Абоујаоуде, Р.; Апуззио, Ј.; Алварез, Ј. Р. (2006). „Септиц пелвиц тхромбопхлебитис: Диагносис анд манагемент”. Инфецтиоус Дисеасес ин Обстетрицс анд Гyнецологy. 2006: 15614. ПМЦ 1581461 . ПМИД 17485796. дои:10.1155/ИДОГ/2006/15614..
- ^ Бауер МЕ, Батеман БТ, Бауер СТ, ет ал. Матернал сепсис морталитy анд морбидитy дуринг хоспитализатион фор деливерy: темпорал трендс анд индепендент ассоциатионс фор севере сепсис. Анестх Аналг. Оцт 2013;117(4):944-50.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Стрептоцоццус Гроуп Б Инфецтионс
- Бацтериал Инфецтионс анд Прегнанцy
- Патхопхyсиологy оф Цомплицатед Уринарy Трацт Инфецтионс
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |