Повреда на раду
_(14595011988).jpg)
Повреда на раду је телесно оштећење које је узрочно повезано за обављањем послова односно радних задатака. У том смислу, према медицинском праву, и законом о раду, повредом на раду може се сматрати само повреда која је изазвана обављањем посла под условом да постоји временска и просторна повезаност настанка повреде са обављањем одређеног посла.[1][2]
Повреде на раду су мултикаузалне генезе и нису специфичне за одређену професију, али њихова учесталост у одређеним професијама може бити знатно већа па се сматра да професионалне штетности и радни услови могу бити кофактори у њиховом настанку, компликацијама и исходу.[3]
Дефиниције[уреди | уреди извор]
- Хеинрицхова дефиниција
Несрећа је непредвиђени и неконтролисани догађај у коме је акција и реакција једног објекта, материје, особе или радијације имала за последицу повреду неке особе.
- Летаветова дефиниција
Повреда на раду представља неочекивани догађај који на организам врше фактори чије дејство долази споља, а који стоје у непосредној вези са условима производње, те озлеђују ткиво или изазивају његово обољење.
- Законска дефиниција повреда на раду
Повреда на раду је повреда осигураника проузрокована непосредним и краткотрајним механичким или хемијскимдејством, као и повреда проузрокована наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма, под условом да је настанак повреде узрочно везан за обављање послова односно радних задатака.
- Дефиниција повреда везано за последице
Гледано са становишта последица, повреда на раду представља нарушавање здравља, физичког или психичког интегритета личности, тренутно или на дуже време.
- Нарушење физичког интегритета обухвата, обољење, телесно оштећење (лакше или теже), физилку бол и смрт.
- Нарушење психишког интегритета обухвата, поремећај психичког здравља са трајним или временски ограниченим последицама.
Критеријуми за проглашавање повреда на раду[уреди | уреди извор]
Да би се нека повреда сматрала повредом на раду, мора бити испуњен неки од следећих критеријума, који се наводе у законодавствима највећег броја земаља света:[4]
- Да је повреду осигурани радник претрпео на редовном путу од места становања до места рада и обрнуто, на путу предузетом ради извршења радних задатака и на путу предузетом ради ступања на рад.[5]
- Да је повреда осигураног радника настала као искључива последица неког несрећног случаја или више силе, за време обављања послова односно радних задатака или у вези са њима.
- Да је повреду осигурани радник задобио при обављању послова и задатака у вези са акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода или несрећа, при обављању јавних и других друштвених функција или грађанских дужности на позив државних и других овлашћених органа, при вршењу обавезне војне службе и при обављању других послова и задатака за које је законом утврђено да су од општег друштвеног интереса.[6]
Разлика између професионалних болести и повреда на раду[уреди | уреди извор]
Повреде на раду су телесна осштећења или болести настале као последица једнократног деловања узрочника, за разлику од професионалне болести које настају као резултат трајног, узастопног деловања узрочника на радном месту.[7]
 | Овај чланак је недовршен. |
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
На глобалном нивоу процијењено је да се у свету годишње јави више од 350.000 смртних случајева и више од 270. 000. 000 повреда на раду сваке године.[8]
Само у 2000. години око 2,9 милијарде радника у свету задобило је повреду на раду. Ове повреде резултовале су губитком; у просеку око 3,5 година здравог живота на сваких 1.000 радника. и људских живота у 300.000 случајева.[9]
Најчешћи занимања повезана са тим опасностима разликују се широм света, и углавном су повезане са главним индустријским гранама у одређеној земљи. Па су тако у мање развијеним земљама најопаснија занимања, са највише повреда су пољопривреда и сточарство, риболов и шумарство, а у развијеним земљама, то су; грађевинарство, индустријска производња,[10] саобраћај. анимирање деце и омладине, посебно оних ометених у развоју, из разних области културе и уметности, као и стална борба за јачање статуса и права уметника и културних радника.
Учесталост повреда на раду у Р. Србији према извештају Рапубличког фонда за здравствено осигурање за период 2009—2012.[11]
| Врста повреде на раду | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| Смртна повреда | 32 | 37 | 26 | 22 |
| Тешка повреда | 4.172 | 41.130 | 3.631 | 2.482 |
| Лакша повреда | 17.666 | 18.134 | 16.086 | 12.979 |
| Укупно | Пример | Пример | Пример | Пример |
Етиологија[уреди | уреди извор]
Бројни су етиолошки фактори који учествују у настанку повреде на раду, мада у највећем броју случајева постоји удрућено или истовремено дејство више њих. Учешће различитих фактора и њихово узајамно дејство најчешће онемогућава јасно дефинисање правог узрока повреде. При том је један фактор у начелу, доминантан и он се обично сматра јединим узроком повреде на раду.
Како би узрок повреде на раду био адекватно дефинисан неопходно је да у томе учествују:
- Лекари специјалисти медицине рада или ординирајући лекар,
- Инжењер заштите на раду
- Непосредни руководилац радника.
Без обзира на учешће великог броја фактора у настанку повреда на раду они се у свакодневној пракси делују две велике групе узрока: узроци код којих доминира људски фактор и узроци који потичу из радне и животне средине.
Узроци у којима доминира људски фактор[уреди | уреди извор]
Узроци који потичу из радне и животне средине[уреди | уреди извор]
У многобројне факторе из животне и радне средине, који могу да доведу до привременог смањења способности радника за успешно обављање послова што за последицу може да има повреду на раду спадају:
| Фактори | Карактеристике |
|---|---|
| Нехармонични односи у породици | |
| Лоши међуљудски односи у колективу | |
| Фактори радне околине | |
| Лоша организација рада | |
| Алкохолисаност радника | |
| Непоштовање упутстава за обављање послова и непоштовање препоручених мера заштите |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Видаковић А, едитор. Медицина рада I. Београд: Удружење за медицину рада; 1997.
- ^ Видаковић А, едитор. Медицина рада II. Београд: Удружење за медицину рада; 1997.
- ^ Зенз C, Дицкерсон ОБ Хорватх ЕП. Оццупатионал Медицине, Ст Лоуис: Мосбy , 1994: 584-594.
- ^ Вера Божић - Трефалт Петар Стајковић Радоје Савићевић, Повреде на раду и професионалне болести - Практикум, МНГ Центар д.о.о., Београд, 2013.
- ^ Јовановић Ј. Трауматизам у друмском саобраћају. Ниш:Медицински факултет; 1998.
- ^ Мирјана Аранђеловић, Јовица Јовановић Медицина рада, Прво електронско издање за студенте интегрисаних академских и основних струковних студија, Медицински факултет Универзитет у Нишу.
- ^ Аранђеловић M, Милић I, Радевић Љ. Процена ризика и промоција здравља на радном месту, Процена ризика, Копаоник, 02-06. фебруар 2009, Зборник радова: 326-334.
- ^ Барлинг, Ј., & Фроне, M. Р. (2004). Оццупатионал ињуриес: Сеттинг тхе стаге. Ин Ј. Барлинг & M. Р. Фроне (Едс.), Тхе псyцхологy оф wоркплаце сафетy. Wасхингтон, DC: АПА.
- ^ Такала, Јукка; Хäмäлäинен, Пäиви; Саарела, Каија Леена; Yун, Локе Yоке; Маницкам, Катхиресан; Јин, Тан Wее; Хенг, Пеггy; Тјонг, Цалеб; Кхенг, Лим Гуан (2014-01-01). "Глобал естиматес оф тхе бурден оф ињурy анд иллнесс ат wорк ин 2012". Јоурнал оф Оццупатионал анд Енвиронментал Хyгиене. 11 (5): 326–337.
- ^ Yу, Сханфа; Лу, Минг-Лун; Гу, Гуизхен; Зхоу, Wенхуи; Хе, Лихуа; Wанг, Схенг (2012-03-01). Мусцулоскелетал сyмптомс анд ассоциатед риск фацторс ин а ларге сампле оф Цхинесе wоркерс ин Хенан провинце оф Цхина. Америцан Јоурнал оф Индустриал Медицине. 55 (3): 281–293.
- ^ Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2018) Влада Р. Србије бр. 05-500-9537/2013., Београд, 14. новембар 2013. године