Позориште Фру Фру

С Википедије, слободне енциклопедије
Позориште Фру Фру
Позориште Фру Фру
Позориште Фру Фру
Позориште Фру Фру
Информације
Локација Мексико Мексико Сити, Мексико
Статус завршена
Саграђена 1.1.1899.
Власник Ирма Серано

Позориште Фру Фру (шп. Teatro Fru Fru) је установа културе у Мексику Ситију. Отворена је 1. јануара 1899. године под именом Позориште Ренацимиенто. Садашње име носи од 1973. године. Позориште се налази у улици Донцелес, у историјском делу предстонице Мексика.

Историја[уреди | уреди извор]

На месту данашњег позоришта, налазило се позориште Гран Театро Национале.[1] Када је срушено, на његовом месту је изграђено Позориште Ренасимиенто.[2] Позориште је отворено 1. јануара 1899. године. Свечаном отварању присуствовао је тадашњи председник Мексика, Порфирио Диаз. Године 1096. позориште купује бизнисмен Франциско Кардона, који одлучује да позориште преименује у част своје супруге Вирџиније Фабрагес, легендарне глумице мексичког позориште и филма. Позориште је адаптирано и било је прво позориште у мексичкој предстоници које је имало електрично осветљење.[3] Наредних неколико година позориште је било веома популарно али је 1933 почело да губи свој сјај. Златне године за позориште су прошле и поново долази до промене имена у Театро Мексикано (Мексичко позориште)[4]. Позориште није повратило стару славу и ускоро је затворено.

Године 1973 позориште је од рушења спасила мексичка певачица и глумица Ирма Серано позната под именом Ла Тигреса. Она је позориште купила на аукцији цементарске компаније Анахунак.[5] Обилним улагањима, Серена је адаптирала позориште и дала му назив који и данас носи. Позориште Фру Фру је отворено уз премијеру контраверзног комада Нана, заснованог на истоименом роману француског романописца и оснивача натуралистичког правца Емила Золе. Комада, који продуцирала Серена доживео је огромну популарност и задржао се на репертоару неколико сезона.[1]

До 80-их година, Фру Фру је приказивао многа дела која су критичари оцењивали као контраверзним. Ла Тигреса је била једна од главних продуцената и глумица. Нека од најзапаженијих комада су Ликреција Боргија из 1977 и Јокаста Реина из 1978. године.

Почетком 1980-их, позориште је увело концепт поноћног театра, креираног од стране продуцента и редитеља Пабла Ледера, који се засновао на игрању комада строго намењеним одраслој публици.[6] Овај концепт истакло је позориште као преступно и бунтовно јер је одударало од других градских позоришта. I поред тога, многе комади су се истицали са одличним продукцијским квалитетима. Крајем деценије, Фру Фру је постепено почео да смањује број извођења. Током деведесетих година прошлог века, култну место је почело да ради као ноћни клуб. Године 2003. Серена издаје позориште предузетнику Енрикеу Видалу.[7] Међутим, због низа међусобних сукоба, позориште по други пут затвара своја врата. Неколико година након тога, у позоришту су неколико пута одигране позоришне представе. Поред представа, у новије време, позоришна дворана служила је за разне музичке догађаје бројних бендова и уметника као што су Виктимас дел Доктор Каребро,[8] Наталиа Лафоуркарде,[9] Ганг Ганг Денс[10] и Тхе Дресен Доллс.[11]

Историја позоришног здања и специфичан декоративни стил послужили су бројним режисерима за снимање музичких спотова и филмова. У овом позоришту снимљено је неколико кадрова филма Спектра, 24. филма о тајном агенту Џејмс Бонду продукцијске куће Еон Продуцтионс. Ово је уједно и други филм у серијалу који је режирао Сем Мендиз и четврти у коме насловну улогу тумачи Данијел Крејг. Позориште је послужило и Себастијану дел Аму који је овде сними делове биографске филмске драме Кантифлас која прати живот глумца и комедиографа Марија Морена, познатог под именом Кантинфласа.[12]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • У једној од позоришних просторија током 1970-их и 1980-их постојао је кабаре под именом Ла куева де Ла Тигреса, познат по својим одважним бурлеска наступима.
  • У предворју здања налази се статуа која подсећа на демона са послужавником. Према традицији, глумци остављају слаткише на овај послужавник како њихова дела не би пропала.[13]
  • Због своје антике, посебне архитектуре и декорације коју је уредила Ирма Серено, позоришни реквизити и предмети повезују се са бројним легендама и митовима у вези за паранормалним активностима унутар позоришта.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ацтуалмx.цом: Тхе Театро Фру Фру[мртва веза]
  2. ^ Мáспормáс.цом: Тхеатерс оф Меxицо Цитy
  3. ^ ЕнтератеДФ.цом: Тхе Театро Фру Фру. Архивирано из оригинала 12. 06. 2020. г. Приступљено 12. 06. 2020. 
  4. ^ Есценалатина.цом: Абоут тхе Театро Фру Фру. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 12. 06. 2020. 
  5. ^ ЈорнадаУНАМ.мx: Реопенинг оф тхе Фру Фру
  6. ^ СалвадорНуñез.цом: Пабло Ледер. Архивирано из оригинала 09. 06. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2020. 
  7. ^ ЕлУниверсал.цом: Реопенинг оф тхе Театро Фру Фру
  8. ^ Бизарро.фм: Вíцтимас дел Доцтор Церебро ин тхе Фру Фру
  9. ^ СоундЦхецк.цом: Лафоурцаде виситс тхе Фру Фру[мртва веза]
  10. ^ Цхиланго.цом: Ганг Ганг Данце ин Меxицо
  11. ^ Роллинг Стоне Меxицо: Тхе Дресден Доллс ин Меxицо. Архивирано из оригинала 05. 09. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2020. 
  12. ^ Ел Проyецтормx.цом: Тхе Театро Фру Фру, тхе Неw "ин" плаце то филм ин Меxицо Цитy
  13. ^ Мáспормáс.цом: Хабитантес дел… Театро Фру Фру
  14. ^ Монструос y леyендас блог: Гхостс ин Меxицо Цитy

Спољашње везе[уреди | уреди извор]