Правоугаони троугао

С Википедије, слободне енциклопедије
Правоугаони троугао

Правоугаони троугао је троугао који садржи један прав угао. Страница наспрам (супротна страница од правог угла) правог угла је хипотенуза, док су странице које формирају (праве) угао од 90 степени катете. Постоји више типова правоугаоник троуглова.

Први тип правоугаоног троугла је троугао који садржи један прави угао и два угла чији је збир 90 степени.

Други тип правоугаоног троугла је троугао чији су углови 90, 60 и 30 степени. Овај троугао ће се често помиње у задацима у којима је геометријски објекат трапез. Особина овог троугла је да угао од 60 степени на коме се налази хипотенуза и катета, да та иста хипотенуза има 2 пута већу дужину од те катете.

Трећи тип правоугаоног троугла је троугао чији је један угао 90 степени, а друга два по 45 степени. Овај троугао се назива једнакокрако правоугли. Њега не треба мешати са једностраничним троуглом.

Главна својства[уреди | уреди извор]

Површина[уреди | уреди извор]

Као и код свих других троуглова, површина је једнака половине базе помножене одговарајућом висином. У правоуглом троуглу, ако се једна катета узме као основица однда је друга катета висина, тако да је површина правоуглог троугла половина производа кракова. Формула површине П је

где су а и б катете правоуглог троугла.

За уписани круг је хипотенуза АБ тангента у тачки П. Означавајући полуобим (а + б + ц) / 2 са с, следи да је ПА = са и ПБ = сб и површина је дата са

Ова формула важи само за правоугли троугао.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Троугао АБЦ са странама , полупериметром с, површином Т, висином х насупрот најдуже стране, пречником описаног круга Р, полупречником уписаног круга р, полупречницима спољашњих кругова ра, рб, рц (тангенцијалних на а, б, ц респективно), и медијана ма, мб, мц је правоугаони троугао ако и само ако је било која изјава у следећим категоријама тачна. Све оне су својства правоугаоног троугла, тако да су ове карактеризације еквивалентне.

Стране и полупериметар[уреди | уреди извор]

  • [2]
  • [3]

Углови[уреди | уреди извор]

  • А и Б су комплементарни.[4]
  • [3][5]
  • [3][5]
  • [5]

Површина[уреди | уреди извор]

  • где је П тангенцијална тачка унутрашњег круга на најдужој страници АБ.[6]

Полупречници унутрашњег и спољашњих кругова[7][уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ди Доменицо, Ангело С., "А пропертy оф трианглес инволвинг ареа", Матхематицал Газетте 87, Јулy (2003). стр. 323-324.
  2. ^ „Триангле ригхт ифф с = 2Р + р, Арт оф проблем солвинг, 2011”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2014. г. Приступљено 07. 10. 2017. 
  3. ^ а б в Андреесцу, Титу анд Андрица, Дориан, "Цомплеx Нумберс фром А то...З", Биркхäусер, (2006). стр. 109-110.
  4. ^ „Пропертиес оф Ригхт Трианглес”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2011. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  5. ^ а б в ЦТК Wики Матх, А Вариант оф тхе Пyтхагореан Тхеорем, 2011, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2013).
  6. ^ Дарваси, Гyула (март 2005), „Цонверсе оф а Пропертy оф Ригхт Трианглес”, Тхе Матхематицал Газетте, 89 (514): 72—76 
  7. ^ Белл, Амy (2006), „Хансен'с Ригхт Триангле Тхеорем, Итс Цонверсе анд а Генерализатион” (ПДФ), Форум Геометрицорум, 6: 335—342 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]