Пређи на садржај

Пролеће вештачке интелигенције

С Википедије, слободне енциклопедије

Одозго, с лева на десно: насловница Тајм магазина са ЦхатГПТ разговором; слика механичке голубице створена програмом Мидјоурнеy; Алфафолд 2 перформансе, експерименти и архитектура.

Пролеће вештачке интелигенције,[1][2] или VI пролеће,[3][4] је период брзог напретка у области вештачке интелигенције. Истакнути примери укључују предвиђање савијања протеина које предводи Гугл Дипмајнд и генеративну вештачку интелигенцију у којој предњачи ОпенАИ.

Очекује се да ће успон вештачке интелигенције остварити дубоки културни, филозофски,[5] верски,[6] економски,[7] и друштвени утицај,[8] како питања као што су усклађивање вештачке интелигенције,[9] квалија,[5] и развој опште вештачке интелигенције[9] постају широко истакнута тема популарне дискусије.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Године 2012, истраживачки тим Универзитета у Торонту је користио вештачке неуронске мреже и технике дубоког учења како би смањио стопу грешке испод 25% по први пут током ИмагеНет изазова за препознавање објеката компјутерским видом. Овај догађај је катализовао успон вештачке интелигенције касније током те деценије, када су многи бивши студенти ИмагеНет изазова постали лидери у технолошкој индустрији.[11][12] Трка генеративне вештачке интелигенције је озбиљно почела 2016. или 2017. након оснивања истраживачке организације ОпенАИ и ранијих напретка у графичким процесним јединицама, количини и квалитету података за обуку, генеративним супарничким мрежама, дифузионим моделима и [Трансформер (мацхине леарнинг модел)[|архитектурама трансформатора]].[13][14] Године 2018, Индекс вештачке интелигенције, иницијатива Универзитета Станфорд, известио је о глобалној експлозији комерцијалних и истраживачких напора у области вештачке интелигенције. Европа је те године објавила највећи број радова из ове области, а следе Кина и Северна Америка.[15] Технологије као што је Алфафолд довеле су до прецизнијих предвиђања савијања протеина и побољшале процес развоја лекова.[16] Економисти и законодавци почели су све чешће да расправљају о потенцијалном утицају вештачке интелигенције.[17][18] До 2022. године, велики језички модели су имали повећану употребу у апликацијама за ћаскање; модели текст-у-слику могли су да генеришу слике за које се чинило да их је направио човек;[19] и софтвер за синтезу говора је био у стању да ефикасно реплицира људски говор.[20]

Према метрикама од 2017. до 2021. године, Сједињене Државе су испред остатка света у погледу финансирања подухвата у категорији ризичног капитала, броја стартапова и патената одобрених у области вештачке интелигенције.[21][22] Научници који су емигрирали у САД играју велику улогу у развоју VI технологије у тој земљи.[23][24] Многи од њих су школовани у Кини, што је изазвало дебате о питањима националне безбедности усред погоршања односа између две земље.[25]

Стручњаци су развој вештачке интелигенције представили као такмичење за економску и геополитичку предност између Сједињених Држава и Кине.[26] Године 2021, аналитичар Савета за спољне послове изнео је начине на које би САД могле да задрже своју позицију упркос напретка Кине.[27][28] Године 2023, један аналитичар из Центра за стратешке и међународне студије залагао се за то да САД искористе своју доминацију у технологији вештачке интелигенције за вођење своје спољне политике уместо да се ослањају на трговинске споразуме.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Книгхт, Wилл. „Гоогле'с Гемини Ис тхе Реал Старт оф тхе Генеративе АИ Боом”. Wиред (на језику: енглески). ИССН 1059-1028. Приступљено 2023-12-12. 
  2. ^ Мередитх, Сам (2023-12-06). „А 'тхирстy' генеративе АИ боом посес а гроwинг проблем фор Биг Тецх”. ЦНБЦ (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  3. ^ Боммасани, Рисхи (17. 3. 2023). „АИ Спринг? Фоур Такеаwаyс фром Мајор Релеасес ин Фоундатион Моделс”. Станфорд Институте фор Хуман-Центеред Артифициал Интеллигенце. Архивирано из оригинала 7. 5. 2023. г. Приступљено 16. 5. 2023. 
  4. ^ „Тхе цоминг оф АИ Спринг”. www.мцкинсеy.цом. Приступљено 2023-12-07. 
  5. ^ а б Хуцкинс, Граце (16. 10. 2023). „Миндс оф мацхинес: Тхе греат АИ цонсциоуснесс цонундрум”. МИТ Тецхнологy Ревиеw (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  6. ^ Робертсон, Дерек (2023-07-18). „Тхе религиоус мyстерy оф АИ”. ПОЛИТИЦО (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  7. ^ Лу, Yиwен (2023-06-14). „Генеративе А.I. Цан Адд $4.4 Триллион ин Валуе то Глобал Ецономy, Студy Саyс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-12-12. 
  8. ^ Томашев, Ненад; Цорнебисе, Јулиен; Хуттер, Франк; Мохамед, Схакир; Пицциариелло, Ангела; Цоннеллy, Бец; Белграве, Даниелле C. M.; Езер, Дапхне; Хаерт, Фаннy Цацхат ван дер; Мугисха, Франк; Абила, Гералд; Араи, Хироми; Алмираат, Хисхам; Проскурниа, Јулиа; Снyдер, Кyле (2020-05-18). „АИ фор социал гоод: унлоцкинг тхе оппортунитy фор поситиве импацт”. Натуре Цоммуницатионс (на језику: енглески). 11 (1): 2468. Бибцоде:2020НатЦо..11.2468Т. ИССН 2041-1723. ПМЦ 7235077 Слободан приступ. ПМИД 32424119. дои:10.1038/с41467-020-15871-з Слободан приступ. 
  9. ^ а б Тонг, Анна; Дастин, Јеффреy; Ху, Крyстал (23. 11. 2023). „ОпенАИ ресеарцхерс wарнед боард оф АИ бреактхроугх ахеад оф ЦЕО оустер, соурцес саy”. Реутерс. Приступљено 12. 12. 2023. 
  10. ^ Милмо, Дан (2023-10-24). „Хопе ор хоррор? Тхе греат АИ дебате дивидинг итс пионеерс”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 2023-12-12. 
  11. ^ „Тхе дата тхат трансформед АИ ресеарцх—анд поссиблy тхе wорлд”. Qуартз (на језику: енглески). 26. 7. 2017. 
  12. ^ Лохр, Стеве (30. 11. 2017). „А.I. Wилл Трансформ тхе Ецономy. Бут Хоw Муцх, анд Хоw Соон?”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  13. ^ „Еверyтхинг Yоу Неед То Кноw Абоут Тхе Артифициал Интеллигенце Боом”. Насдаq.цом. Инвестинг Даилy. 22. 8. 2018. 
  14. ^ „Wхy ам I нот террифиед оф АИ?”. Схтетл-Оптимизед (на језику: енглески). 2023-03-06. Архивирано из оригинала 2023-05-12. г. Приступљено 2023-03-19. 
  15. ^ Статт, Ницк (12. 12. 2018). „Тхе АИ боом ис хаппенинг алл овер тхе wорлд, анд ит'с аццелератинг qуицклy”. Тхе Верге (на језику: енглески). 
  16. ^ Wонг, Маттео (2023-12-11). „Сциенце Ис Бецоминг Лесс Хуман”. Тхе Атлантиц (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  17. ^ Лохр, Стеве (30. 11. 2017). „А.I. Wилл Трансформ тхе Ецономy. Бут Хоw Муцх, анд Хоw Соон?”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  18. ^ „Нине цхартс тхат реаллy бринг хоме јуст хоw фаст АИ ис гроwинг”. МИТ Тецхнологy Ревиеw (на језику: енглески). 
  19. ^ Винцент, Јамес (2022-05-24). „Алл тхесе имагес wере генератед бy Гоогле'с латест теxт-то-имаге АИ”. Тхе Верге (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-02-15. г. Приступљено 2023-03-15. 
  20. ^ Цоx, Јосепх (31. 1. 2023). „АИ-Генератед Воице Фирм Цлампс Доwн Афтер 4цхан Макес Целебритy Воицес фор Абусе”. Вице (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-05-07. г. Приступљено 2023-03-15. 
  21. ^ а б Франк, Мицхаел (22. 9. 2023). „УС Леадерсхип ин Артифициал Интеллигенце Цан Схапе тхе 21ст Центурy Глобал Ордер”. Тхе Дипломат (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  22. ^ „Глобал АИ Вибранцy Тоол”. Артифициал Интеллигенце Индеx (на језику: енглески). Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy. 
  23. ^ Голд, Асхлеy (27. 6. 2023). „Еxцлусиве: Иммигрантс плаy оутсизе роле ин тхе АИ гаме”. Аxиос. Приступљено 12. 12. 2023. 
  24. ^ Еллис, Линдсаy (2023-10-23). „Дроппинг Оут оф Цоллеге то Јоин тхе АИ Голд Русх”. WСЈ (Wалл Стреет Јоурнал) (на језику: енглески). Неw Yорк, Неw Yорк. Приступљено 2023-12-12. 
  25. ^ Мозур, Паул; Метз, Цаде (9. 6. 2020). „А У.С. Сецрет Wеапон ин А.I.: Цхинесе Талент”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  26. ^ „Wхат Ис Артифициал Интеллигенце (АИ)?”. Цоунцил он Фореигн Релатионс (на језику: енглески). 
  27. ^ „Лаурен А. Кахн | Цоунцил он Фореигн Релатионс”. 3. 1. 2022. Архивирано из оригинала 3. 1. 2022. г. 
  28. ^ Кахн, Лаурен (28. 10. 2021). „У.С. Леадерсхип ин Артифициал Интеллигенце Ис Стилл Поссибле”. Цоунцил он Фореигн Релатионс (на језику: енглески). 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proleće_veštačke_inteligencije&oldid=27491524”