Простагландински аналог
Синтетички простагландински аналози су молекули који везују простагландински рецептор.
Шира употреба простагландинских аналога је ограничена нежељеним нуспојавама и њиховим абортивним потенцијалом.
Употреба[уреди | уреди извор]
- Простагландински аналози попут мизопростола се користе у третману чира на дванаестопалачном цреву. Они имају антисекреторна и цитопротективна својстава и посебно су подесни за примену код старијих особа.
- Простагландински аналози се такође могу користити за третман глаукома отвореног угла. Они редукују интраокуларни притисак путем повећања увеосклералног отицања, а могу да утичу и на трабекуларну мрежу. Латанопрост, травопрост, унопростон и биматопрост су примери простагландинских аналога који се користе за контолисање глаукома отвореног угла.[1]
Синтетички простагландин Е1 је доступан као лек алпростадил.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ AMH 2008: Australian Medicines Handbook, 9th Edition Adelaide, S. Aust. : Australian Medicines Handbook, c2008,
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Простагландин+Аналогуес на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)