Протопласт
Протопласт је живи део ћелија биљака, гљива и бактерија.[1][2] До њега се долази уклањањем ћелијског зида механичким или ензимским путем. Ћелијска мембрана је његов омотач. Унутар протопласта су цитоплазма и једро.[3][2]
До одвајања зида од протопласта може доћи природним путем. У процесу плазмолизе вакуола се смањује, а зид се одваја од протопласта. Разлог је што вода излази из вакуоле у околни раствор који је хипертоничан (раствор соли, шећера и сл.). Будући да је у вакуоли вода концентрованија, она излази у околину и повлачи протопласт.[4]
Протопласт код биљака погодан је за генетичко мењање које се спроводи уношењем одабраних страних гена који се уграђују у његов геном. Кад се тако генски преиначи протопласт, у култури ткива може се обновити цела биљка с новим особинама.[2]
Протопласти се користе у истраживању пролажења материја кроз ћелијску мембрану.[2] Код биљака постоји могућност да се стапањем протопласта може добити укрштање биљака знатно брже него класичним путем.[2]
Протопласт се добија кад је ћелијски зид у потпуности уклоњен, нпр. код грам-позитивних бактерија.Сферопласт је ћелија са делимично уклоњеним ћелијским зидом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Схарп, L. W. (1921). Интродуцтион То Цyтологy. Неw Yорк: МцГраw Хилл, п. 24.
- ^ а б в г д „протопласт, Хрватска енциклопедија”. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 2015-06-18.
- ^ Ханстеин, Ј. 1880. Дас Протопласма. Хеиделберг.
- ^ Илић, Санда. Задражил, Лела. Костанић, Љубица. Школски лексикон биологије с питањима за матуру и пријемне Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2016) (ур. Хрвоје Зрнчић), Хинус, Загреб, ISBN 978-953-6904-26-6, str. 109
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
