Псеудоефедрин

Псеудоефедрин
IUPAC име
	(S,S)-2-метиламино-1-фенилпропан-1-ол
Клинички подаци
Продајно име	Афринол, Судафед, Синутаб (УК)
Drugs.com	Монографија
MedlinePlus	a682619
Категорија трудноће	АУ: Б2 ; УС: C (Могући ризик) ; ;
Начин примене	орално
Правни статус
Правни статус	АУ: С3 (Пхармацист онлy) ; ЦА: С3 ; УК: Само у апотеци ; УС: ОТЦ ;
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	~100%
Метаболизам	хепатички (10–30%)
Полувреме елиминације	4,3–8 сата
Излучивање	43–96% ренално
Идентификатори
CAS број	90-82-4
ATC код	R01BA02 (WHO)
PubChem	CID 7028
DrugBank	DB00852
ChemSpider	6761
UNII	7CUC9DDI9F
KEGG	D08449
ChEBI	CHEBI:51209
ChEMBL	CHEMBL1590
Хемијски подаци
Формула	C10H15NO
Моларна маса	165,23
	SMILES O[C@@H](c1ccccc1)[C@@H](NC)C; ;
	InChI InChI=1S/C10H15NO/c1-8(11-2)10(12)9-6-4-3-5-7-9/h3-8,10-12H,1-2H3/t8-,10+/m0/s1 ; Key:KWGRBVOPPLSCSI-WCBMZHEXSA-N ;

Псеудоефедрин је симпатомиметик из хемијских класа фенетиламина и амфетамина. Он се може користити као назални/синусни деконгестив, а и као стимуланс.^[2]

Соли псеудоефедрин хидрохлорид и псеудоефедрин сулфат су присутне у многим препаратима на слободно, било као једини састојак, или у комбинацији са антихистаминицима, гуаифенезином, декстрометорфаном, парацетамолом (ацетаминофеном), или НСАИД (као што је аспирин или ибупрофен).

Хемија[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Лауренце L Брунтон, ур. (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11тх изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал Публисхинг Дивисион. ИСБН 978-0-07-142280-2.
^ Хунтер Гиллиес; Wаyне Е. Дерман; Тимотхy D. Ноакес; Петер Смитх; Алициа Еванс & Гарy Габриелс (1. 12. 1996). „Псеудоепхедрине ис wитхоут ергогениц еффецтс дуринг пролонгед еxерцисе”. Јоурнал оф Апплиед Пхyсиологy. 81: 2611—2617. Архивирано из оригинала 19. 06. 2017. г. Приступљено 28. 08. 2012.