Репортери без граница

С Википедије, слободне енциклопедије
Репортери без граница
Репортерс Санс Фронтиèрес
Основана1985
ОснивачРоберт Менард, Реми Лури, Жак Моленат и Емилиен Жубино
Датум оснивања1985
Типнепрофитна организација, невладина организација са консултантским статусом у Уједињеним нацијама
СедиштеПариз, Француска
ПредседникПјер Хаски
Генерални директорКристоф Делоар
(од јула 2012)
РуководиоциКристијан Михр, ЦЕО РWБ Немачка
Рубина Мехринг, председник РWБ Аустрија
Тереза Обрехт Ходлер, председник РWБ Швајцарска
Буџетприходи: €4,9 милиона (2013)
расходи: €4,2 милиона (2013)
Број запосленихприближно 120
Веб-сајтRSF.org
Индекс слободе штампе у свету према извештају Репортера без граница за 2022. годину[1]

Репортери без граница (енгл. Reporters Without Borders - RWB), такође позната по свом оригиналном имену Reporters Sans Frontières (RSF), интернационална је непрофитна, невладина организација базирана у Паризу која спроводи политичко пропагирање по питањима која се тичу слободе информисања и слободе штампе.

Репортери без граница имају две главне сфере деловања: једна је фокусирана на интернетску цензуру и нове медије, а друга на пружање материјалне, финансијске и психолошке помоћи новинарима који делују у опасним подручјима.[2] Њихове мисије су да континуирано прате нападе на слободу информација широм света, денунцирају такве нападе у медијима, делује у сарадњи са владама у борби против цензуре и закона чији је циљ ограничавање слободе информисања, морална и финансијска помоћ прогоњеним новинарима, као и њиховим породицама. Они исто тако нуде материјалну помоћ ратним дописницима у циљу побољшања њихове безбедности.

Залеђина[уреди | уреди извор]

Седиште у Паризу

Репортере без граница су основали Роберт Менард, Реми Лури, Жак Моленат и Емилиен Жубино, у Монпељеу, Француска 1985. године.[3] Његово седиште је у 2. округу Париза.[4] РWБ такође одржава уреде у Берлину, Бриселу, Женеви, Мадриду, Риму, Штохолму, Тунису, Бечу, и Вашингтону. Њихов први уред у Азији, лоцира у Тајпеју, Тајван, званично је отворен у јулу 2017.[5][6][7] Тајван је пет година заредом, од 2013. године, проглашен најбољом азијском државом у РСФ-овом индексу слободе штампе, а 2017. је био рангиран на 45. месту.[8][9]

У почетку је удружење радило на промоцији алтернативног новинарства, али било је неслагања између оснивача. Коначно је остао само Менард и он је променио смер организације ка промоцији слободе штампе.[3] Репортери без граница наводе да своју инспирацију црпи из члана 19 Универзалне декларације о људским правима из 1948. године, према којем свако има „право на слободу мишљења и изражавања”, као и право на „тражење, примање и пренос” информација и идеја „без обзира на границе”.

Менард је био први генерални секретар РВБ-а. Жан-Франсоа Жулијард је наследио је Менарда 2008. године.[10] Кристоф Делоар је наследио Жулијарда у јулу 2012. године, када је постао генерални директор.[11]

Публикације[уреди | уреди извор]

Барометар слободе штампе[уреди | уреди извор]

Џумхуријетов бивши главни уредник Џан Дундар прима РWБ награду 2015. Убрзо након тога, он је био ухапшен.

РWБ одржава „Барометар слободе штампе” на свом вебсајту на коме се види број новинара, медијских помоћника, нетизена и грађанских новинара који су убијени или затворени током године.[12]

  Убијено Ухапшено
Година Новинари Медијски асист. Нетизени Новинари +
Медијски асист.		 Нетизени
2017[12][13] 54 8 7 219 107
2016[14] 62 8 9 182 149
2015[15] 81 6 20 169 163
2014[16][17] 73 11 21 178 178
2013[18][19] 79 4 55 826 127
2012[20] 87 7 49 879 144
2011[21][22] 67 2 10 1044 199
2010[23] 58 1 0 535 152
2009[24] 75 2 0 573 151
2008[25] 60 1 0 673 59
2007[26] 88 22 0
2006[27] 85 32 0
2005[28] 64 5 0
2004[29] 63 16 0
2003[30] 43 3 0
2002[31] 25 4 0

Приручници за новинаре и блогере[уреди | уреди извор]

Током година, РWБ је објавио неколико приручника за пружање помоћи новинарима и блогерима, као и за подизање свести јавности, укључујући:[32]

  • Водич за новинаре који су присиљени да побегну у егзил, јун 2012.[33]
  • Приручник за блогере и сајбер-дисиденте, септембар 2005, ажурирано у марту 2008.[34]
  • Приручник за новинаре, април 2007, ажурирано у фебруару 2013.[35]
  • Приручник за новинаре током избора, 2015. издање[36]
  • Водич за безбедност новинара, децембар 2015.[37]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2022 Wорлд Пресс Фреедом Индеx”. Репортерс Wитхоут Бордерс. 2022. 
  2. ^ "Репортерс Wитхоут Бордерс : Фор Фреедом оф Информатион" Архивирано 2013-01-22 на сајту Wayback Machine, Репортерс Wитхоут Бордерс, 16 Април 2012, ретриевед 21 Марцх 2013
  3. ^ а б "Wхо Wе Аре?" Архивирано 2012-10-26 на сајту Wayback Machine, Reporters Without Borders, 12 September 2012, retrieved 8 March 2013
  4. ^ „Contact us”. Reports Without Borders. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  5. ^ Pei-ling, Chiang (18. 7. 2017). „Reporters without Borders opens office in Taipei”. Приступљено 26. 1. 2018. 
  6. ^ „Reporters Without Borders Picks Taiwan for Asian Bureau”. New York Times. Приступљено 7. 4. 2017. 
  7. ^ „Reporters Without Borders opens first Asia office in Taiwan”. AFP. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  8. ^ Reporters Without Borders selects Taipei for first Asian bureau, Taiwan Today, April 7, 2017
  9. ^ Taiwan, Reporters Without Borders, April 2017
  10. ^ Menegaux, Charlotte (26. 9. 2008). „Robert Ménard 'se passera très bien des médias'” (на језику: French). Le Figaro. AFP. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Приступљено 24. 12. 2008.  English translation: "Robert Ménard 'will be fine media' "
  11. ^ "Christophe Deloire appointed Reporters Without Borders director-general" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Репортерс Wитхоут Бордерс, 21 Маy 2012
  12. ^ а б "Јоурналистс Киллед 2017", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  13. ^ "Wорлдwиде Роунд-Уп оф Јоурналистс Киллед, Детаинед, Хелп Хостаге, ор Миссинг ин 2017", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  14. ^ "Јоурналистс Киллед 2016", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  15. ^ "Јоурналистс Киллед 2015", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  16. ^ "Јоурналистс Киллед 2014", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  17. ^ "2014 роунд-уп оф виоленце агаинст јоурналистс" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2016), Репортерс Wитхоут Бордерс, 15 Децембер 2014
  18. ^ "Јоурналистс Киллед 2013", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  19. ^ "71 јоурналистс wере киллед ин 2013" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2016), Репортерс Wитхоут Бордерс, 18 Децембер 2013.
  20. ^ "Јоурналистс Киллед 2012", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016, Репортерс Wитхоут Бордерс, 30 Децембер 2012
  21. ^ "Јоурналистс Киллед 2011", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  22. ^ "Тхе 10 мост дангероус плацес фор јоурналистс" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Репортерс Wитхоут Бордерс, 21 Децембер 2011.
  23. ^ "Јоурналистс Киллед 2010", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  24. ^ "Јоурналистс Киллед 2009", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 24 Марцх 2018.
  25. ^ "Јоурналистс Киллед 2008", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  26. ^ "Јоурналистс Киллед 2007", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  27. ^ "Јоурналистс Киллед 2006", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  28. ^ "Јоурналистс Киллед 2005", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  29. ^ "Јоурналистс Киллед 2004", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  30. ^ "Јоурналистс Киллед 2003", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  31. ^ "Јоурналистс Киллед 2002", Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 8 Новембер 2016.
  32. ^ "Хандбоокс" Архивирано 2013-10-14 на сајту Wayback Machine, Репортерс Wитхоут Бордерс. Ретриевед 26 Децембер 2015.
  33. ^ „Гуиделинес фор еxилед јоурналистс” (ПДФ). Репортерс Wитхоут Бордерс. јун 2012. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 4. 2012. г. Приступљено 10. 11. 2012. 
  34. ^ „Хандбоок фор блоггерс анд цyбер-диссидентс” (ПДФ). Репортерс Wитхоут Бордерс. март 2008. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 2. 2012. г. Приступљено 3. 3. 2012. 
  35. ^ „Хандбоок фор Јоурналистс - Јануарy 2010 упдате”. Репортерс Wитхоут Бордерс. 19. 2. 2013. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2013. 
  36. ^ „Хандбоок фор јоурналистс дуринг елецтионс”. Репортерс Wитхоут Бордерс. децембар 2015. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  37. ^ „Сафетy Гуиде фор Јоурналистс” (ПДФ). Репортерс Wитхоут Бордерс. децембар 2015. Приступљено 26. 12. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Репортери без граница на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Reporteri_bez_granica&oldid=27679850”