Репротерол
-Reproterol_Structural_Formula_V1.svg) | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Идентификатори | |
| CAS број | 54063-54-6  |
| ATC код | R03AC15 (WHO) |
| PubChem | CID 25654 |
| UNII | 11941YC6RN |
| KEGG | D08474 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C18H23N5O5 |
| Моларна маса | 389,406 |
| |
| |
Репротерол је органско једињење, које садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 389,406 Da.
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 7 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 7 |
| Particioni koeficijent[1] (ALogP) | 0,2 |
| Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) | -2,2 |
| Поларна површина[3] (PSA, Å2) | 131,2 |
Стереокемија[уреди | уреди извор]
Репротерол је кирална, тако да садржи стереоцентар. Тако постоје два енантиомера, облик ( Р ) и облик ( С ). Комерцијални приправци који садрже дјелатну твар као рацемат (1: 1 смјеса енантиомера).[4]
| Енантиомери репротерол | |
|---|---|
-Reproterol_Structural_Formula_V1.svg) ЦАС-Нуммер: 210710-33-1 |
-Reproterol_Structural_Formula_V1.svg) ЦАС-Нуммер: 210710-34-2 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Роте Листе Сервице ГмбХ (Хрсг.): Роте Листе 2017 – Арзнеимиттелверзеицхнис фüр Деутсцхланд (еинсцхлиеßлицх ЕУ-Зулассунген унд бестиммтер Медизинпродукте). Роте Листе Сервице ГмбХ, Франкфурт/Маин, 2017, Ауфл. 57, ISBN 978-3-946057-10-9, С. 196.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
