Пређи на садржај

Рестаурација капитализма

С Википедије, слободне енциклопедије

Рестаурација капитализма је ретроградни историјски процес повратка социјалистичког друштвено-економског уређења (реал социјализам и самоуправни социјализам) у капиталистички у источноевропским земљама, Југославији, републикама СССР-а те у Кини и Вијетнаму крајем XX. и почетком XXI. века. У свом најширем смислу означава економске и политичке прилике у државама у којима је спроведена рестаурација капитализма[1].

Под неокапиталистичким државама (са рестаурираним капитализмом) се у правилу подразумевају земље некадашњег Источног блока с бившим републикама СССР-а те СФРЈ и Албанија, а исто тако и социјалистичке земље Далеког истока које постепеним реформама враћају капиталистички поредак попут Кине[2] и Вијетнама; ретко се ту сврставају земље 'Трећег света' као што су нпр. Етиопија, Камбоџа, Јемен, Венецуела или Сејшели јер су покушаји изградње социјалистичког поретка били краткотрајни.

Иако прилике у друштвима рестаурисаног капитализма битно варирају од земље до земље, код свих њих се збила првобитна акумулација капитала[3], тј. формална или стварна трансформација (отимање) друштвеног или државног власништва у приватне руке[4]: клептократија, мафиократија; привреда се препушта 'слободном тржишту', тј. монополизму светских корпорација и финанцијских институција, шта је попримило размере колонизације. Обрушавање социјализма је погодовало развијеном капиталистичком свету јер њихово ново тржиште зауставља велику економску депресију 1980-их, али краткорочно, да би се од 2000-их година наставила економска криза. За разлику од тога у веċини неокапиталистичких држава 1990-их започиње велики привредни пад унаточ јаким финанцјским ињекцијама. Све државе (осим Белорусиије и Кине) бележе пад индустриијке производње. Тако нпр. на подручју ДДР-а (6. индустријска велесила у свету) долази до великог упропаштавања "сувишне индустрије", а Русија 2003. у односу на 1990., унаточ великом богатству плина, нафте и руда, има само 66% некадашње производње с тиме да је електро индустрија сведена на 19% од некадашње, машинска на 54%, дрвна и папирна индустрија на 48%, прехрамбена индустрија на 67%...[5]

Преобраźај једнопартијске партитократије у вишепартијску партитократију, често није довео до стварне демократизације друштва, веч чак до укидања многих стечених основних људских права попут демократије на радном месту када су они који су стварали профит одлучивали о распоређивању вишка вредности (у модернизацију производње, за проширену станоградњу, за своја одмаралишта, за удовољавање својих потреба у култури, уметничком изражавању, спорту те за потребе шире заједнице), право на бесплатно здравство, образовање и самоуправљање у месним заједницама[6].

Рестаурација капитализма се збила великом брзином и обично имала последице у наглом сиромашењу најширих слојева становништва (пауперизација), односно наглом богаћењу уског круга предатора[7], "новокомпонованих" капиталиста - тајкуна. Уз те трендове се везивао и тренд растаурације корупције и криминала, односно разних облика друштвене патологије[8] као потпуне деградације културних стандарда становништва, патолошки конзумерризам[9] сиромашних, репатријархализација друштва[10], одсуство етичких принципа итд.

Термини[уреди | уреди извор]

Термин рестаурација капитализма (поновно успостављање обореног друштвеног поретка[11]) је настао одмах након успоставе прве социјалистичке земље (Совјетског Савеза) када унутар левице настају расправе о опасности рестаурације капитализма да би Стаљин у својим нападима 1948.[12] на ФНРЈ и КПЈ оптуживао их за рестаурацију капитаизма, опет разрачунавање са стаљинизмом у СССР-у Мао Це Тунг 1962. окарактерисао је као рестаурацију капитализма када оптужује и Југославију за рестаурацију капитализма због увођења тржишне привреде[13]. Раднички маоистички покрети широм света 1970-их оптужују СССР и КПСС ради скретања са правог Стаљиновог пута, тј. за ревизионизам и рестаурацију капитализма[14][15]. Почетком 1990-их тај термин постаје актуелан у стручној историјско-социологијској литератури[16][17][18][19][20][21], али чешће је у јавности у употреби неутралан и уопштен термини транзиција, земље у транзицији, економска транзиција, али како су већина земаља, тј. друштава и економија на свету у сталној транзицији струка користи прецизну синтагму рестаурација капитализма или описно, транзиција из социјализма у капитализам. Исто тако овај процес се не може називати постсоцијализам, иако се догађа у постсоцијалистичким земљама, јер у политичко-економској литератури социјализам је прелазна фаза према комунизму (бескласном друштву) па термин постсоцијализам подразумева комунизам. У САД-у је скован неологизам посткомунизам, као део хладноратовске (антикомунистичке) кампање. Како у нити једној земљи на свету није остварен комунизам, овај термин је апсурдан, али у категорији психолошког рата, за све негативне, ретроградне појаве приликом рестаурације капитализма у асоцијативном склопу крив је 'комунизам'.

Рекли су о рестаурацији капитализма[уреди | уреди извор]

  • "Ја бих то назвао идентитетском политиком. То значи да је извесна доза национализма услов да политичка странка стекне легитимност, то је нешто што јој ствара могућност да уђе у парламентарни систем и да успешно наступа на изборима. То је данас референцијални оквир којим се легитимира политички естаблишмент. За то постоји значајан разлог. Наиме, ова рестаурација капитализма, поготово на простору некадашње југословенске федерације, је за већину становништва врло проблематична ствар, јер је донела пад стандарда, животних могућности и квалитета живота. Због тога политичке странке легитимет траже у национализму или у ономе што ми препознајемо као национализам. То наравно има застрашујуће посљедице на јавни интелектуални стандард, али то је већ друго питање." - социолог Растко Мочник, интервју за Радио слободна Европа 29. VII. 2012.
  • "Наведена проблематика је нарочито изражена у земљама које су почетком 1990.-х година напустиле дотадашњи (номинално социјалистички) начин (или облик) економског и друштвеног развоја. Разлог је у рестаурацији капиталистичког начина производње поступком (поступцима) што се описује изразима "шок терапија" "посвемашња и убрзана приватизација" , "увођење тзв. чисто тржишне економије", често и као "увођење дивљег капитализма"." - Анте Лежаја, предговор Милош Пицк, Qуо вадис, хомо сапиенс? - Х-Алтер, 6. XII. 2011.
  • "Процес претворбе и приватизације је у суштини био обнова капитализма путем примарне акумулације капитала. Оно што се још назива и дивљим капитализмом, цронy, па и тајкунским капитализмом, заправо је био уобичајени тијек настанка и развоја капитализма периферије. Притом се његова специфична особина тиче националне државе којој је припала улога стваратеља система и владајуће класе, умјесто да се збило обрнуто – да је владајућа класа створила државу и економски систем. Истовремено је намјера рада показати да нису довољно прецизне тврдње према којима је процес претворбе и приватизације требао и могао бити праведнији у случају побједе друге политичке опције. На темељу наведеног може се боље разумјети парадокс да је Хрватска у процес претворбе и приватизације ушла као једна од земаља с најбољим претпоставкама, а из њега изашла као један од најнеуспјешнијих примјера" Димитрије Бирач Политичка економија Хрватске: обнова капитализма као “претворба” и “приватизација”, Политичка мисао, год. 57, бр. 3, 2020, стр. 63-98
  • Овај регрес коштат ће нас сто година[22] . ·"Социјалистичка опција је била битно окренута у будућност, а садашња националистичка окренута је у прошлост. На дјелу је овдје права повијесна перверзија: прошлост преузима на себе улогу оријентира за будућност!? Па, нормално се онда поставља питање: гдје је ту мјесто за било какво критичко мишљење? Ако, наиме, прошлост има да замијени будућност (било то појединца или цијелог друштва), онда на дјелу може бити само пуко таворење од данас до сутра, јер ту онда никаквога “компаса” за било какав смислени живот – нема на видику! А у таквој повјесној ситуацији управо живимо! Ово сад посве је испражњено од било какве идеје, перспективе и смисла, јер је оно будуће стављено ад ацта. Пљачка, корупција, мито, организирани криминал од врха до дна, што се шатровачки именује “дрп-систем”, једина је реална опција данас!" Милан Кангрга[23]
  • "Бит ће вам боље кад вам буде горе. Рестаурација капитализма у задњих четврт стољећа се у Хрватској преочито показала као потпуна катастрофа." - Мате Каповић за Индеx.хр 29. III 2014.
  • "Стога транзиција заправо представља једну специфичну суспензију демократије и радних права. Најављивани бољи живот константно се одлаже за будућност, што омогућава спровођење политика којима се, најчешће под окриљем националног интереса, протежира интерес капитала. Резултати овог процеса данас се мере уништеним предузећима, изгубљеним радним местима, ненаплативим кредитима и минималним примањима. Рестаурацијом капитализма није решен ниједан егзистенцијални проблем становништва већ управо супротно – на делу је потпуна социјална девастација већине становништва у оквиру матрице неолиберализма." - Из најаве конференције: Биланс "транзиције" – допринос анализи последица рестаурације капитализма; Београд 8. и 9. XII. 2014.
  • "Рестаурација капитализма у увјетима повратка у “дуго 19. стољеће” има, дакле, неколико фолклорних екстензија које су у хрватском друштву задобиле мјесто идентитетске краљежнице нације. Равно из трбуха повратка у митску прошлост, осмишљени су и запосједнути идеолошки апарати којима би се национални имагинариј – нека чудна смјеса предромантичне идеје хијерархијске и неконфликтне заједнице, “сталиша”, покорности и прешућених околности рестаурације капитализма – требао зацементирати једном за свагда, очистити од вируса просвјетитељства, модернитета, комунистичке репресије и социјалистичке погубе секуларности. Замишљање такве заједнице није могуће без Цркве, штовише, то је њезин ауторски прилог. Једна од наизглед фолклорних, али структурно темељних екстензија састоји се у десекуларизацији одгојно-образовног поља и она се, на задовољство поборника, проводи успјешно већ двадесет и пет година од вртића до свеучилишта." - Деан Дуда у интервјуу "Држава вјерског благостања", Билтен, 2. XII. 2016.
  • "Ако је концепт 'европских интеграција' идеолошка шифра за дискурзивну нормализацију социјалног насиља које рестаурација капитализма у пост-југославенским просторима представља, које опције артикулације отпора то оставља у контексту у којему је марксизам пометен с јавне сцене као рудимент повијесно компромитираног идеолошког пројекта каквим се консензуално представља и југославенски покушај успоставе реално постојећег социјализма, а свака је критика пост-политике евро-интеграција у потпуности хегемонизирана од стране деснице." - Из најаве симпозија: Питање класе и његове дислокације у политике идентитета; Цултуренет 14-15. III 2008.
  • "Многи који су се деведесетих по идеолошком самоодређењу спонтано сврставали на “љевицу” тако су, де фацто, често придоносили нормализацији социјалног раслојавања које је рестаурација капитализма убрзала и продубила. Неки од истакнутих првобораца либералне опозиције Туђману у међувремену су се идеолошки 'отријезнили' и схватили гдје је њихово стварно мјесто на идеолошко-политичком спектру. То прије свега вриједи за неке коментаторе и колумнисте ЕПХ-а, чије индигниране и агресивне реакције на појаву љевице која отворено критички проблематизира капитализам, ретроактивно – и понајприје њима самима – откривају да љевици никада нису ни припадали. Тако да не бих нужно говорио о “безидејности” љевице. Идеја и теорија је било напретек, било свјеже увезених, било оних преузетих из дисидентства осамдесетих. Само се испоставило да оне нису биле лијеве." -  Стипе Ћурковић, интервју "Цивилном сценом до рестаурације капитализма"; Теорија из Теретане, 12. I. 2012.
  • "Ограничења Манифеста (одсуство појма „друштвене формације”; уверења да капитализам у свим друштвено-историјским контекстима производи исте резултате) представљена су као симптоми одређеног типа левичарске теорије са значајним практичким и политичким последицама. Текст показује како су та ограничења аналогна недостацима југословенске критичке левице: веровање да је социјалистичка револуција иреверзибилна; потцењивање главног противречја посткапиталистичких друштава: „капиталистички процеси / социјалистики процеси и праксе”) која су је спречила да се адекватно суочи са рестаурацијом капитализма." - Растко Мочник О историјској регресији (сажетак); Социолошки преглед, 23. VIII. 2018. Вол. 52, бр. 2
  • "Контрареволуција у данашњим земљама регије послужила се распадом Совјетског Савеза и економским невољама земље, уз растући набилдани национализам као мовенс. Како видимо, увијек сазрију прилике које онда ове или оне снаге искористе за дубље (социјалне) промјене неголи је то обична промјена државних граница. Јасно је да и једни и други – напредњаци и конзервативци – не могу остварити своје циљеве без „топовског меса“, ... Споменути преврати били су – на жалост – крвави, али је у свему битније да је до њих дошло! Дакле, ништа није вјечно и стога су залудни покушаји конзервирања стања, посебно ако је оно бременито проблемима". Бабић Ладислав (24.11.2013.) Контрареволуција Тачно.нет.[1]
  • ·"Што се пак тиче критичког мишљења, у тој и таквој друштвеној, политичкој и културној ситуацији, до дна натопљеној националистичким духом, свака се иоле критичка мисао одмах крсти – непријатељским чином против “самосталне, суверене и демократске Хрватске”, па онда бивате проглашени југоносталгичарем, србофилом, комуњаром или обичним сумњивим елементом који ради на рушењу хрватске државе! Каква критика, какви бакрачи! Буди прави и поштен Хрват, а што би то заправо имало значити осим повлађивања постојећим државним или приватним пљачкашима, то тзв. домољубље нитко до сада није успио одредити! Та затрованост становништва националистичким духом као правим анти-духом достигла је до драстичних размјера и пропагандистичних успјеха. Јавни се живот срозао на најниже ступњеве. Лаж је постала “домољубно-домовинска” категорија највише вриједности. Новинарка јавно демонстрира своје домољубље тако што каже да ће “и лагати за своју државу, ако треба”! Пазимо добро: “за своју државу”! Требала је само мало конкретизирати и рећи: за своју пљачкашку државу! I какво је ту критичко мишљење не само могуће него уопће и потребно?! Долазимо до тога да бисмо данас морали и могли искрено завапити, а да при том не будемо нипошто претјерани: гдје су она некадашња златна социјалистичка времена кад је критичко мишљење могло бити на дјелу!? Хисторија је доиста пуна свакаквих апсурда и перверзија, нарочито у сферама духа" Милан Кангрга[23]
  • "Постоје добре вијести унутар лоших вијести, почиње њемачки социолог Wолганг Стреецк у једном од есеја у књизи Како ће капитализам завршити?. Цијелој једној генерацији западњака хладни рат је описиван као сукоб између демокрације и тираније који је с рестаурацијом капитализма завршио јасном побједом капитализма, а тиме и 'демокрације': лоша је вијест (за моћнике) да се данас криза западних демокрација толико погоршала да ова митолошка прича испада лаж; међутим, добра је вијест за нас да коначно поновно почињемо разговарати о томе." Алессандро Бортолини[24]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Економика брзог развоја, часопис Форум Босне бр 12, 2. II. 2001. поглавље 7. Транзиција и рестаурација: двије алтернативне стратегије  7.1. Дефинирање појмова 7.2. Рестаурација капитализма: главни економски индикатори
  • Бурцар, Љиљана Реставрација капитализма, репатрирхализација дружбе, Сопхиа Љубљана 2015.
  • Вукша, Тања, Симовић Владимир Рестаурација капитализма у публикацији "Биланс стања - рестаурација капитализма у Србији" Машина, 11. XII. 2015.
  • Пушник, Маруша Тхе Ресторатион оф Цапиталисм Афтер Yугославиа: Цултурал Цапитал, Цласс анд Поwер - ресеарцхгате.нет
  • Короман, Борис Рестаурација капитализма и ремедијација хрватске социјалне књижевности - излагање на конференцији Економија и књижевност
  • Раденковић, Иван Рестаурација капитализма и пензиони систем у Србији - експозе на трибини у Зрењанину 19. V 2016.
  • Самарy Цатхерине, “Yугославиа Дисмемберед“ (1995.).
  • Ресановић, Лука Биланца рестаурације капитализма у Хрватској Раднички портал, 25. VI 2019.
  • Мочник, Растко О историјској регресији Социолошки преглед Вол. 52 бр. 2 (23. VIII 2018)
  • Вратуша, Вера Елите у постсоцијализму, или компрадорска буржоазија у процесу рестаурације периферног капитализма? ПДФ ресеарцхгат. нет
  • Конференција: Биланс транзиције - допринос анализи последица рестаурације капитализма 8-9. XII 2014
  • Немањић, Милош Наслеђе Пјера Бурдијеа: поуке и надахнућа ИФАТ Амазон.цом

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Норкус, Зенонас (2018-07-19). „Цапиталист Ресторатион ор Дисмантлинг оф Стате Цапиталисм? Пост-Цоммунист Трансформатион фром тхе Виеwпоинт оф тхе Цомпаративе Хисторицал Социологy оф Ресторатионс” (на језику: енглески). Исацонф. 
  2. ^ Цхоссудовскy Мицхел https://www.cambridge.org/core/services/aop-cambridge-core/content/view/S0305741000027636
  3. ^ Чакардић Анкица (2019.) Сабласт транзиције: социјална хисторија капитализма, Ријека/Загреб: Друго море/Јесенски и Турк
  4. ^ Бирач Димитрије (2020) Обнова капитализма као “претворба” и “приватизација” ПДФ https://hrcak.srce.hr/file/356845
  5. ^ Цоцксхоттн Паул у https://monthlyreview.org/2020/04/01/crisis-of-socialism-and-effects-of-capitalist-restoration/
  6. ^ Кржан Марко, Бирач Димитријеhttps://www.springerprofessional.de/en/the-restoration-of-capitalism-in-slovenia-and-croatia/19747112
  7. ^ Фромм, Ерицх. Човек за себе. Нолит. 
  8. ^ Цатхерине., Самарy, (1995). Yугославиа дисмемберед. Монтхлy Ревиеw Пресс. ОЦЛЦ 624416254.
  9. ^ Фром Ерих (1972.), Бекство од слободе, Нолит Београд
  10. ^ Бурцар, Љиљана (2015.) Реставрација капитализма, репатрирхализација дружбе, Сопхиа Љубљана
  11. ^ рестаурација 1 - Хрватски језични портал https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=dllnXBI%3D
  12. ^ Резолуција Информбироа
  13. ^ Есхерицк, Јосепх W. (1979). „Он тхе "Ресторатион оф Цапиталисм": Мао анд Марxист Тхеорy”. Модерн Цхина. 5 (1): 41—77. ИССН 0097-7004. 
  14. ^ „Лессонс оф Цапиталист Ресторатион ин тхе У.С.С.Р.”. www.марxистс.орг. Приступљено 2022-03-26. 
  15. ^ https://revolutionarydemocracy.org/archive/BlandRestoration.pdf
  16. ^ Аслунд, Андерс (1991). "Маркет Социалисм ор тхе Ресторатион оф Цапиталисм?". дои:10.1017/цбо9780511559600. 
  17. ^ Ханачек, Ивана (2014-07-01). „Ароунд тхе Пресент Перфецт, ор: Дисцуссинг тхе Пресент Стате оф Цапиталист Ресторатион тхроугх тхе Иссуе оф Прецариоус Лабоур”. Живот умјетности : часопис о модерној и сувременој умјетности и архитектури (на језику: хрватски). 94 (1): 36—49. ИССН 0514-7794. 
  18. ^ „Фром Револутион то Цапиталист Ресторатион: 100 Yеарс оф тхе Цхинесе Цоммунист Партy”. Лефт Воице (на језику: енглески). 2021-08-05. Приступљено 2022-03-26. 
  19. ^ Смитх, Цхристопхер Ј. (1993-09-01). „(Овер)еатинг суццесс: Тхе хеалтх цонсеqуенцес оф тхе ресторатион оф цапиталисм ин рурал Цхина”. Социал Сциенце & Медицине. Специал Иссуе Тхе Сцопе оф Медицал Геограпхy (на језику: енглески). 37 (6): 761—770. ИССН 0277-9536. дои:10.1016/0277-9536(93)90370-Ј. 
  20. ^ https://www.networkideas.org/tag/capitalist-restoration/
  21. ^ Царло, Антонио (1978). „Цапиталист Ресторатион анд Социал Црисис ин Yугославиа”. Телос: Цритицал Тхеорy оф тхе Цонтемпорарy. 1978 (36): 81—110. дои:10.3817/0678036081. 
  22. ^ „Шверцери властитог живота - Интервју - Милан Кангрга, филозоф - Недељник Време”. www.време.цом (на језику: српски). 2001-09-19. Приступљено 2022-05-05. 
  23. ^ а б „Милан Кангрга: Критичко мишљење - некад и сад”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2017-07-19. Приступљено 2022-05-05. 
  24. ^ „Зашто су капитализам и демокрација инкомпатибилни?”. РесПублица (на језику: српски). Приступљено 2024-05-06. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Restauracija_kapitalizma&oldid=27793055”