Пређи на садржај

Резерват природе Окапи

Координате: 02° 00′ 00″ Н 28° 30′ 00″ Е / 2.00000° С; 28.50000° И / 2.00000; 28.50000
С Википедије, слободне енциклопедије

Резерват природе Окапи
ИУЦН категорија II (национални парк)
Река Епулу у резервату природе Окапи
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Резерват природе Окапи
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Резерват природе Окапи
ЛокацијаДемоцратиц Републиц оф тхе Цонго
Најближи градИсиро
Координате02° 00′ 00″ Н 28° 30′ 00″ Е / 2.00000° С; 28.50000° И / 2.00000; 28.50000
Површина1.372.625 км2 (529.973 сq ми)[1]
Основан1992[2]
Управно телол'Институт Цонголаис поур ла Цонсерватион де ла Натуре (ИЦЦН)
Светска баштина Унеска
Назив на званичном списку светске баштине
КритеријумиПриродни: x
Референца718
Историја уписа у светску баштину
Упис1996 (20. седница)
Угроженост1997 -

Резерват природе Окапи (фр. Réserve de faune à okapis) је место светске баштине[3][4] у Итури шуми на североистоку Демократские Републике Конго, у близини граница са Јужним Суданом и Угандом. Са приближно 14,000 км², овај резерват покрива око једне петине шумске области.

Екологија[уреди | уреди извор]

Резерват дивљих животиња чини отприлике једну петину укупне површине шуме Итури. Као плеистоценски рефугијум, шума садржи густе зимзелене и полу-зимзелене шуме, у којима доминирају Мбау стабла (Гилбертиодендрон деwевреи).[4] Кроз резерват теку реке Непоко, Итури и Епулу, окружене мочварним шумама.[4] Изданци гранита на северу резервата штите критично станиште за Енцепхалартос итуриенсис, угрожену врсту цикада.[4]

Због своје релативно стабилне климе током вишеструких ледених доба, резерват дивљих животиња и шума Итури у целини, штите јединствену биолошку заједницу. Као што му име говори, резерват дивљих животиња Окапи је дом многих окапија. Од 1996. године, број је процењен на 3900–6350, од глобалне популације од око 10.000–20.000.[4] Године 1996, у резервату је било отприлике 7.500 слонова и 7.500 шимпанзи,[4] иако је тај број вероватно значајно опао последњих година због криволова и политичке нестабилности.[5]

Остали сисари идентификовани у резервату укључују леопарда, шумског бивола, воденог јелена, бонгоа, Бејтсову пигмејску антилопу и џиновску шумску свињу.[4] Шуме Итури су дом за 17 врста примата које су примећене у резервату, и имају највеће богатство врста примата од свих афричких шума.[4]

Резерват има преко 370 врста птица, и једно је од најважнијих локација за очување птица у континенталној Африци.[6] Многе врсте птица које се налазе у резервату су ендемичне за басен Конга, укључујући угрожене конгоанске паунове.[4]

Импозантна планина Мбија надвисује село Епулу, а номадски пигмеји Мбути и фармери Банту такође живе у резервату.

Локација[уреди | уреди извор]

Реке Непоко, Итури, и Епулу протичу кроз резерват. Импозантна планина Мбија надвишава село Епулу. У резервату живи око 5.000 окапија, 4.000 слонова, 2.000 леопарда, шимпанзи и мноштво крокодила. Остале животиње Итурске кишне шуме укључују шумске биволе и водене јелениће. Резерват има преко 300 врста птица и једно је од најважнијих места за очување птица у континенталној Африци.[7] Номадски пигмеји Мбути и аутохтони фармери Банту, такође живе у резервату.

Историја[уреди | уреди извор]

Резерват дивљих животиња Окапи створен је уз помоћ Пројекта конзервације Окапија 1992. године. Пројект наставља да подржава резерват обуком и опремањем чувара дивљих животиња и пружањем помоћи за побољшање живота суседних заједница.[8] Резерват за дивље животиње Окапи додат је на списак светске баштине у опасности 1997. године. Главне претње резервату су крчење шума, првенствено проузроковано пољопривредом сече и паљења, и комерцијалним ловом ради продају меса дивљачи. Експлоатација злата такође је проблематична за резерват. Према подацима из 2005. године, борбе у источном делу земље кретале су се унутар граница резервата, због чега је његово особље бежало или било евакуисано. Недостатак финансирања због лоших политичких и економских услова Демократске Републике Конго такође је проблематичан. Постоје настојања да се еколошки туризам у том подручју развије, што би довело до повећаног финансирања и побољшања јавне свести.

Конзервација[уреди | уреди извор]

Као што проистиче из имена, резерват дивље природе Окапи дом је многих окапија. Од 1996. године процењивао се број на око 3900–6350, од глобалне популације од око 10.000–20.000. То је такође локација Центра за заштиту и истраживање Епулу, на реци Епулу. Ова инсталација датира из 1928. године, када је амерички антрополог Патрик Путнам основао камп као станицу за хватање, где су дивљи окапији хватани и одатле слати у америчке и европске зоолошке вртове. До 2012, и даље је вршена та функцију, мада са сасвим другачијом методологијом, јер је окапији остајали у Конгу. Године 2012, побуњенички напад оставио је заточене окапије центра мртвим, и одлучено је да се центар (барем док је било забринутости за безбедност) усредсреди на очување дивљих окапија у резервату.[9] Центар такође обавља много важних истраживачких и конзерваторских послова.

Копање злата[уреди | уреди извор]

Од 2015. постоји камп за занатско ископавање злата у Мучачи у оквиру резервата који запошљава око 8.000 људи. Рудником управљала лабаво организована побуњеничка фракција, Мај-Мај Симба, која је имала за циљ да ослободи локално становништво од ограничења коришћења земљишта резервата. Управник резервата, пуковник Луциен Гедеон Локуму најавио је операцију Сафиша за чишћење резерве од побуњеничких снага и рударских операција.[10]

Извештај Групе експерата Уједињених нација за Демократску Републику Конго из јуна 2021. изазвао је забринутост због присуства полуиндустријализованих операција јаружања 12 километара јужно од Бандегајда, у оквиру резервата дивљих животиња Окапи. Рударство се одвијало у комплексу Мучача Минг (MMC) који је обухваћен дозволом званичног рударског катастра ДРЦ-а, који држи MCC Реоурси кинеског бизнисмена Конг Маохуајија. У руднику је радила компанија Кимиа Мининг Инвестмент сарл. Рударство је илегално у резервату, а трупе ФАРДЦ-а су чувале рудник, такође кршећи закон Конга.[11]

Касније тог месеца, власти Конга објавиле су заплену 31 кг злата (у вредности од око 1,9 милиона долара) из овог рудника Мучаха.[12] Према подацима из 2022. године, невладине организације као што су Савет за заштиту животне средине кроз законитост и следљивост (ЦОДЕЛТ) и Конгоанско упозорење за животну средину и људска права (АЦЕДХ) криве рударске операције за уништавање нетакнуте прашуме у резервату.[13]

Побуњенички напади[уреди | уреди извор]

Окапи

Дана 24. јуна 2012. године, Конзерваторски и истраживачки центар Епулу напала је, опљачкала и спалила група побуњеника Мај-Мај, коју је водио Пол Садала (алиас Морган), а састојала се од ловокрадица слонова и илегалних рудара.[9][14] Током напада, убијено је 13 од 14 окапија у центру (последњи је касније умро од повреда задобијених током напада), а такође је убијено шест особа, укључујући два чувара дивљих животиња.[14] Многи други мештани, неки од којих малолетни, отети су, али су сви касније пуштени.[9] Почетком августа, безбедносна ситуација се поправила захваљујући трупама Конгоанске војске и стражарима Конгоанске управе за заштиту дивљих животиња, и припреме за поправке центра су започеле.[15] Након донација из целог света, обновљен је годину дана након напада.[9]

Дана 14. јула 2017. године, у делу резервата у близини Мамбасе, изведен је напад, вероватно од стране побуњеника Мај-Мај. Страни новинари (два Британца и Американац) и неколико локалних чувара паркова побегли су неозлеђени, али је пет локалних службеника резервата (четири чувара и трагач) убијено.[16][17] Неколико нападача је такође убијено.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Институт Цонголаис Поур Ла Цонсерватион Де Ла Натуре. Окапи Архивирано 2005-01-18 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Окапи Архивирано 1997-07-10 на сајту Wayback Machine
  3. ^ „21 World Heritage Sites you have probably never heard of”. Daily Telegraph. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з „Okapi Wildlife Refuge”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 13. 6. 2021. 
  5. ^ Somers, Michael; Beyers, Rene L.; Hart, John A.; Sinclair, Anthony R. E.; Grossmann, Falk; Klinkenberg, Brian; Dino, Simeon (2011). „Resource Wars and Conflict Ivory: The Impact of Civil Conflict on Elephants in the Democratic Republic of Congo - The Case of the Okapi Reserve”. PLOS ONE. 6 (11): e27129. Bibcode:2011PLoSO...627129B. ISSN 1932-6203. PMC 3212536 Слободан приступ. PMID 22096529. doi:10.1371/journal.pone.0027129 Слободан приступ. 
  6. ^ „Okapi Wildlife Reserve”. Guide for Africa. Приступљено 2011-10-25. 
  7. ^ „Okapi Wildlife Reserve”. Guide for Africa. Приступљено 2011-10-25. 
  8. ^ „Okapi Conservation Project”. Wildlife Conservation Network. 
  9. ^ а б в г Mongobay (9 September 2013).A year after devastating attack, security returns to the Okapi Wildlife Reserve (photos). Retrieved 16 July 2017.
  10. ^ Stokes, Elaisha (2015-02-23). „Saving Okapi in the Democratic Republic of Congo”. Al Jazeera America. Приступљено 2022-10-29. 
  11. ^ Group of Experts on the Democratic Republic of the Congo (2021-06-10). „S/2021/560”. United Nations Security Council. Приступљено 2022-10-27. 
  12. ^ Holland, Hereward (2021-06-22). „Congo seizes gold worth $1.9 million in Okapi wildlife reserve”. Reuters. Приступљено 2022-10-28. 
  13. ^ Kambale, Erikas Mwisi (2022-10-19). „Congolese NGOs decry mining in main refuge of 'Africa's unicorn'”. Reuters. Приступљено 2022-10-28. 
  14. ^ а б Okapi Conservation Project (28 June 2012).Okapi Conservation Project, Epulu Update – June 28, 2012 Архивирано септембар 4, 2012 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 15 Септембер 2012
  15. ^ Окапи Цонсерватион Пројецт (4 Аугуст 2012).Окапи Цонсерватион Пројецт, Упдате – Аугуст 4, 2012 Архивирано децембар 22, 2013 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 15 Септембер 2012
  16. ^ Неw Yорк Тимес (16 Јулy 2017).У.С. јоурналист фоунд аливе ин Цонго, 5 отхерс аре киллед Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2017). Ретриевед 16 Јулy 2017.
  17. ^ а б Франце24 (16 Јулy 2017).Киднаппед УС јоурналист ин ДР Цонго фоунд сафе, фиве wарденс киллед Архивирано 2017-07-16 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 16 Јулy 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Резерват природе Окапи на Викимедијиној остави.



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rezervat_prirode_Okapi&oldid=27679852”