Римски грађански ратови

Ово је списак грађанских ратова и организованих грађанских немира у античком Риму (753 пне – 476).

3. век пне[уреди | уреди извор]

241 пне: Фалиски револт - побуна је угушена^[1]

2. век пне[уреди | уреди извор]

135–132 пне: Први устанак робова на Сицилији - побуна је угушена
125 пне: Фрегелски револт - побуна је угушена
104–100 пне: Други устанак робова на Сицилији - побуна је угушена

1. век пне[уреди | уреди извор]

91–88 пне: Савезнички рат, између Рима и многих италијанских савезника - Римска победа.^[2]
88–87 пне: Први римски грађански рат (88–87 пне), између присталица Луција Корнелија Суле и снага Гаја Марија - Сулина победа.
82–81 пне: Други римски грађански рат између присталица Суле и Марија - Сулина победа.
82–72 пне: Сертонијански рат између Рима и провинција Хиспаније под вођством Квинта Серторије, поборника Гаја Марија - Сулина победа.^[3]^[4]
77 пне: Лепидова побуна против тхе Суланског режима.^[5] ^[6]^[7]
73–71 пне: Спартаков устанак у Италији - побуна је угушена
63–62 пне: Катилинова завера између сената и незадовољних следбеника Катилине - победа сената.
49–45 пне: Цезаров грађански рат између Јулија Цезара и Оптимата иницијално предвођених Помпејом Великим (Gnaeus Pompeius Magnus) - Цазарова победа.
46 пне: Побуна Беловакија у североисточној Галији - побуна је угушена
44 пне: Побуна Алоброгија у Галији - побуна је угушена
44–43 пне: Пост-цезарски грађански рат између армије сената (коју је прво предводио Цицерон, а затим Октавијан) и армије Антонија, Лепида, и њихових колега - Примирје је резултатирало уједињењем снага.
44–42 пне: Рат против Цезарових убица између Другог Тријумвирата и Либератора (Брута и Касија, Цезарових атентатора) - Тријумвиратна победа.
44–36 пне: Сицилијанска побуна између Другог Тријумвирата (посебно Октавијана и Агрипе) и Секста Помпеја, Помпејовог сина - Тријумвиратна победа.
41–40 пне: Перузински рат између снага Октавијана против Луција Антонија и Фулвије (млађег брата и супруге Марка Антонија) - Октавијанова победа.
38 пне: Побуна Аквитанијских племена - револт је угушио Марко Випсаније Агрипа
32–30 пне: Финални рат Римске републике између Октавијана и његовог пријатеља генерала Агрипа против Антонија и Клеопатре - Октавијанова победа.
30–29 пне: Побуна Морина и Тривера у северној Галији уз германску подршку - побуна је угушена
30 пне: Побуна на делти Нила и Тебајду - побуну је угушио Корнелије Гал
28–27 пне: Побуна у Аквитанској Галији - побуну је угушио Марко Валерије Месала Корвин
13 пне: Побуна у Вологазу, свештеника Диониса, у Тракији - побуна је угушена
11–9 пне: Побуна јужних планинских племена Тракје - побуну је угушио Калпурнијус Пизо
4 пне: Побуна Јевреја у Јудеји - побуну је угушио Публије Квинтилије Вар

1. век[уреди | уреди извор]

3–6: Побуна Гетула у Мауретанији – побуну је угушио Кос Корнелије Лентулус Гетуликус
6: Побуна Јуде из Галилеје против римског опорезивања – побуна угушена^[8]^[9]
6–9: Белум Батонијанум, велика побуна у Илирику против Рима – Тиберије је угушио побуну
9: Побуна немачког вође Арминија уништава три римске легије у бици код Теутобуршке шуме, трајно окончавајући римске напоре да освоје германске територије источно од Рајне.^[10]^[11]^[12]
14: Побуна легија у Германији и Илирику потиснута од стране Германика и Друза Јулија Цезара
17–24: Такфаринасова побуна у северној Африци – побуну угушио Публије Корнелије Долабела
21: Побуна Тревера, Едуја, Анда (Андекавија) и Турона под Јулијем Флором и Јулијем Сакровиром у Галији – побуна коју су угушили Гај Силије и Гај Калпурније Авиола
21: Побуна Коелалета, Одриса и Дија у Тракији – побуна угушена од стране П. Велеја
26: Побуна у Тракији – побуна коју је угушио Гај Попеј Сабин
28: Побуна Фрисија у бици код Бадухене шуме – победа побуњеника
36: Побуна Ците у Кападокији – побуна угушена од стране Марка Требелија
38: Александријски немири
40: Александријски немири
40–44: Побуна Едемона и Сабала у Мавретанији – побуна угушена од стране Гаја Светонија Павлина и Гнеја Хосидија Гета
42: Неуспела узурпација Луција Арунција Камила Скрибонијана у Далмацији
46: Немири Тракијске краљевине против Римљана након смрти краља Реметалкса III – побуна угушена
46–48: Устанак Јакова и Симона у Галилеји – побуна угушена
60–61: Будикин устанак у Британији – побуна угушена од стране Гаја Светонија Паулина
66–73: Први јеврејско-римски рат – побуна угушена
68: Побуна у Галији Лугдуненсис под Гајем Јулијем Виндексом – побуна угушена од стране војске Луција Вергинија Руфа
68–69: Година четири цара између различитих Римљана након Неронове смрти (68. нове ере). Након Нероновог самоубиства, генерали Галба, Отон и Вителије заузимају престо у року од неколико месеци један од другог. Генерал Веспазијан, који се до тог тренутка борио против побуне у Јудеји, побеђује. Он оснива династију Флавијеваца.
69: Аникетова побуна у Колхиди – побуна коју је угушио Вирдиус Геминус
69–70: Побуна Батава, Тревери и Лингона у Галији – побуна угушена
79–80: Неуспела узурпација Терентија Максима, псеудо-Нерона, у Азији
89: Побуна Луција Антонија Сатурнина са две легије у Германији Супериор – побуна угушена

Референце[уреди | уреди извор]

^ Лоуисе Адамс Холланд (1925). Тхе Фалисцанс ин прехисториц тимес. Америцан Ацадемy ин Роме.
^ Дурант, Wилл (1944). Цаесар анд Цхрист. Тхе Сторy оф Цивилизатион. 3. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. стр. 122. „"Тхис ис а тиме-хоноред мистранслатион оф Беллум Социале – тхе Wар оф тхе Аллиес (соции) агаинст Роме."”
^ Пхилип Матyсак, Серториус анд тхе струггле фор Спаин, Пен & Сwорд Милитарy, Барнслеy (2013) ISBN 978-1848847873
^ Пхилип Спанн, Qуинтус Серториус анд тхе Легацy оф Сулла
^ Флоwер, Харриет I. (2010). Роман републицс. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-14043-8. ОЦЛЦ 301798480.
^ Груен, Ерицх С. (1995). Тхе Ласт Генератион оф тхе Роман Републиц. Беркелеy. ИСБН 0-520-02238-6. ОЦЛЦ 943848.
^ Росенблитт, Алисон (2014). „Тхе Турнинг Тиде: Тхе Политицс оф тхе Yеар 79 Б.C.Е.”. Трансацтионс оф тхе Америцан Пхилологицал Ассоциатион. 144 (2): 415—444. ИССН 0360-5949. ЈСТОР 43830445.
^ Раyмонд Броwн, Ан Адулт Цхрист ат Цхристмас: Ессаyс он тхе Тхрее Библицал Цхристмас Сториес, Маттхеw 2 анд Луке 2 бy Раyмонд Е. Броwн (Литургицал Пресс, 1978), паге 17.
^ Јулиан Доyле, 'Цруцифиxион'с а Доддле
^ Wеллс, Петер С. Тхе Баттле тхат стоппед Роме. Неw Yорк: W.W. Нортон & Цомпанy. 2003, п. 187 ISBN 0-393-32643-8
^ Kevin Sweeney, Scholars look at factors surrounding Hermann’s victory Архивирано јул 14, 2011 на сајту Wayback Machine
^ Јо Балл (6. 1. 2021). „WЕРЕ ТХЕРЕ АНY РОМАН СУРВИВОРС АТ ТХЕ БАТТЛЕ ОФ ТЕУТОБУРГ ФОРЕСТ?”. БадАнциент. Архивирано из оригинала 9. 10. 2021. г. Приступљено 10. 11. 2021.

Литература[уреди | уреди извор]

Кохн, Георге Цхилдс, 'Дицтионарy оф Wарс, Ревисед Едитион' (Цхецкмарк Боокс, Неw Yорк, 1999)
Адкинс, Леслеy; Роy Адкинс (1998). Хандбоок то Лифе ин Анциент Роме. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-512332-6.
Царy, M. (1967). А Хисторy оф Роме Доwн то тхе Реигн оф Цонстантине (2нд изд.). Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс.
Цассон, Лионел (1998). Еверyдаy Лифе ин Анциент Роме. Балтиморе: Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-5992-2.
Дио, Цассиус (јануар 2004). Дио'с Роме, Волуме V., Боокс 61–76 (АД 54–211). Приступљено 17. 12. 2006.
Дуикер, Wиллиам; Јацксон Спиелвогел (2001). Wорлд Хисторy (Тхирд изд.). Wадсwортх. ИСБН 978-0-534-57168-9.
Дурант, Wилл (1944). Тхе Сторy оф Цивилизатион, Волуме III: Цаесар анд Цхрист. Симон анд Сцхустер, Инц.
Елтон, Хугх (1996). Wарфаре ин Роман Еуропе АД 350–425. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-815241-5.
Флоwер, Харриет I. (2004). Тхе Цамбридге Цомпанион то тхе Роман Републиц. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-00390-2.
Едwард Гиббон, Тхе Хисторy оф тхе Децлине анд Фалл оф тхе Роман Емпире
Голдсwортхy, Адриан Кеитх (2008). Цаесар: Лифе оф а Цолоссус. Yале Университy Пресс
Голдсwортхy, Адриан Кеитх (1996). Тхе Роман Армy ат Wар 100 БЦ – АД 200. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-815057-2.
Голдсwортхy, Адриан Кеитх (2003). Тхе Цомплете Роман Армy. Лондон: Тхамес анд Худсон, Лтд. ИСБН 978-0-500-05124-5.
Грант, Мицхаел (2005). Цитиес оф Весувиус: Помпеии анд Херцуланеум. Лондон: Пхоениx Пресс. ИСБН 978-1-898800-45-3.
Хаywоод, Рицхард (1971). Тхе Анциент Wорлд. Давид МцКаy Цомпанy, Инц.
Кееган, Јохн (1993). А Хисторy оф Wарфаре. Неw Yорк: Алфред А. Кнопф. ИСБН 978-0-394-58801-8.
Ливy. Тхе Рисе оф Роме, Боокс 1–5, транслатед фром Латин бy Т.Ј. Луце, 1998. Оxфорд Wорлд'с Цлассицс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-282296-9.
Мацкаy, Цхристопхер С. (2004). Анциент Роме: А Милитарy анд Политицал Хисторy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80918-4.
Матyсзак, Пхилип (2003). Цхроницле оф тхе Роман Републиц. Лондон: Тхамес & Худсон, Лтд. ИСБН 978-0-500-05121-4.
О'Цоннелл, Роберт (1989). Оф Армс анд Мен: А Хисторy оф Wар, Wеапонс, анд Аггрессион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-505359-3.
Сцарре, Цхрис (септембар 1995). Тхе Пенгуин Хисторицал Атлас оф Анциент Роме. Пенгуин Боокс. ИСБН 978-0-14-051329-5.
Сцуллард, Х.Х. (1982). Фром тхе Граццхи то Неро. (5тх едитион). Роутледге. ИСБН 978-0-415-02527-0.
Wард-Перкинс, Јохн Брyан (1994). Роман Империал Арцхитецтуре. Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-05292-3.
Wернер, Паул (1978). Лифе ин Роме ин Анциент Тимес. транслатед бy Давид Мацрае. Генева: Едитионс Минерва С.А.
Wиллис, Роy (2000). Wорлд Мyтхологy: Тхе Иллустратед Гуиде. Цоллингwоод, Вицториа: Кен Фин Боокс. ИСБН 978-1-86458-089-1.
Цоарелли, Филиппо. Роме анд енвиронс: Ан арцхаеологицал гуиде. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2007.
Цорнелл, Тим Ј. Тхе бегиннингс оф Роме: Италy анд Роме фром тхе Бронзе Аге то тхе Пуниц Wарс (ц. 1000–264 БЦ). Лондон: Роутледге, 1995.
Цоулстон, Ј. C, анд Хазел Додге, едиторс. Анциент Роме: Тхе арцхаеологy оф тхе етернал цитy. Оxфорд: Оxфорд Университy Сцхоол оф Арцхаеологy, 2000.
Форсyтхе, Гарy. А цритицал хисторy оф еарлy Роме. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2005.
Фоx, Маттхеw. Роман хисторицал мyтхс: Тхе регал период ин Аугустан литературе. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1996.
Габба, Емилио. Дионyсиус анд тхе хисторy оф Арцхаиц Роме. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 1991.
Холлоwаy, Р. Росс. Тхе арцхаеологy оф еарлy Роме анд Латиум. Лондон: Роутледге, 1994.
Кеавенеy, Артхур. Роме анд тхе унифицатион оф Италy. 2нд едитион. Бристол: Бристол Пхоениx, 2005.
Краус, Цхристина Схуттлеwортх, анд А.Ј. Wоодман. Латин хисторианс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1997.
Митцхелл, Рицхард Е. Патрицианс анд плебеианс: Тхе оригин оф тхе Роман стате. Итхаца: Цорнелл Университy Пресс, 1990.
Поттер, Т.W. Роман Италy. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 1987.
Раафлауб, Курт А., едиторс. Социал стругглес ин Арцхаиц Роме: Неw перспецтивес он тхе цонфлицт оф тхе ордерс. 2нд едитион. Оxфорд: Блацкwелл, 2004.
Росенстеин, Натхан С., анд Роберт Морстеин-Марx, едиторс. А цомпанион то тхе Роман Републиц. Оxфорд: Блацкwелл, 2006.
Сцхеидел, Wалтер, Рицхард П Саллер, анд Иан Моррис. Тхе Цамбридге Ецономиц Хисторy оф тхе Грецо-Роман Wорлд. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2007.
Смитх, Цхристопхер Ј. Еарлy Роме анд Латиум: Ецономy анд социетy ц. 1000–500 БЦ. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1996.
Стеwарт, Роберта. Публиц оффице ин еарлy Роме: Ритуал процедуре анд политицал працтице. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс, 1998.
Wоолф, Грег. Роме: Ан Емпире'с Сторy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2012.
Wyке, Мариа. Пројецтинг тхе Паст: Анциент Роме, Цинема, анд Хисторy. Неw Yорк: Роутледге, 1997.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

6 Civil Wars that Transformed Ancient Rome

[Holland1925-1] Лоуисе Адамс Холланд (1925). Тхе Фалисцанс ин прехисториц тимес. Америцан Ацадемy ин Роме.

[2] Дурант, Wилл (1944). Цаесар анд Цхрист. Тхе Сторy оф Цивилизатион. 3. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. стр. 122. „"Тхис ис а тиме-хоноред мистранслатион оф Беллум Социале – тхе Wар оф тхе Аллиес (соции) агаинст Роме."”

[3] Пхилип Матyсак, Серториус анд тхе струггле фор Спаин, Пен & Сwорд Милитарy, Барнслеy (2013) ISBN 978-1848847873

[4] Пхилип Спанн, Qуинтус Серториус анд тхе Легацy оф Сулла

[5] Флоwер, Харриет I. (2010). Роман републицс. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-14043-8. ОЦЛЦ 301798480.

[6] Груен, Ерицх С. (1995). Тхе Ласт Генератион оф тхе Роман Републиц. Беркелеy. ИСБН 0-520-02238-6. ОЦЛЦ 943848.

[7] Росенблитт, Алисон (2014). „Тхе Турнинг Тиде: Тхе Политицс оф тхе Yеар 79 Б.C.Е.”. Трансацтионс оф тхе Америцан Пхилологицал Ассоциатион. 144 (2): 415—444. ИССН 0360-5949. ЈСТОР 43830445.

[8] Раyмонд Броwн, Ан Адулт Цхрист ат Цхристмас: Ессаyс он тхе Тхрее Библицал Цхристмас Сториес, Маттхеw 2 анд Луке 2 бy Раyмонд Е. Броwн (Литургицал Пресс, 1978), паге 17.

[9] Јулиан Доyле, 'Цруцифиxион'с а Доддле

[10] Wеллс, Петер С. Тхе Баттле тхат стоппед Роме. Неw Yорк: W.W. Нортон & Цомпанy. 2003, п. 187 ISBN 0-393-32643-8

[11] Kevin Sweeney, Scholars look at factors surrounding Hermann’s victory Архивирано јул 14, 2011 на сајту Wayback Machine

[12] Јо Балл (6. 1. 2021). „WЕРЕ ТХЕРЕ АНY РОМАН СУРВИВОРС АТ ТХЕ БАТТЛЕ ОФ ТЕУТОБУРГ ФОРЕСТ?”. БадАнциент. Архивирано из оригинала 9. 10. 2021. г. Приступљено 10. 11. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]