Ривалство Агасија и Сампраса
Андре Агаси и Пит Сампрас су бивши амерички тенисери који су одиграли 34 меча и пет Гренд слем финала у периоду између 1989 и 2002 године. Обојица су били први тенисери на АТП листи, Сампрас 286 недеља, а Агаси 101 недељу.[1]
Уз супротне стилове игре, али и карактере,[2] одиграли су 34 меча између 1989. и 2002, у којима је Сампрас био успешнији: 20-14. Ово ривалство названо је једним од највећих тениских ривалстава свих времена.[3]
На Гренд Слем турнирима играли су 5 међусобних финала, од којих је Сампрас добио 4. Прво је било на УС Опену 1990 Агаси је био фаворит будући да је био међу топ 3 играча чак иако је Сампрас на путу до финала победио бивше бројеве 1, Ивана Лендла и Џона Макенроа. Сампрас је добио ово финале без изгубљеног сета.
Идуће је било финале Аустралиан Опена 1995. Агаси је добио меч у 4 сета.
У четвртфиналу УС Опена 2001. Сампрас је добио 6-77, 7-62, 7-62, 7-65; током целог меча ниједан од њих није успео да одузме сервис противнику. Последњи пут у каријери срели су се у финалу УС Опена 2002. То је био њихов први меч у финалу још од Сампрасове победе 1995. Сампрас је победио у 4 сета и недуго затим најавио крај каријере. Агаси се повукао 2006. након 20 година професионалне каријере.
Од њиховог првог меча до финала УС Опена 1995. у међусобним мечевима било је 8-8. Од тог финала до 1999. биланс је био 9-3 у Сампрасову корист. Агаси је често говорио да је пораз у финалу УС Опена 1995. био снажан ударац за њега од којег су му требале године да се опорави; услед тога и других психолошких проблема које је тада имао пао је на 141. место АТП-листе. Све ово означило је значајну промену у њиховом ривалству. Од 2000. до њиховог последњег меча скор је био 3-3.
У време кад је окончао каријеру Сампрас је држао рекорд с највише титула на Гренд слем турнирима (14), срушивши рекорд Бјерна Борга од 11 титула у Опен ери, као и рекорд Роја Емерсона од 12 титула постигнут пре Опен ере. Федерер је касније надмашио Сампраса, освојивши досад 17 титула. С друге стране, Агаси, који је освојио 8 титула на Гренд слем турнирима (по чему дели 5. место свих времена у Опен ери, а 6. укупно), један је од само четворице играча који су остварили тзв. Гренд слем каријере у Опен ери и један од седморице укупно. Освојивши златну медаљу на ОИ 1996. у Атланти, Агаси је постао први од двојице играча који су остварили тзв. Златни слем каријере у појединачној конкуренцији (касније је то успео и Рафаел Надал). Гренд слем каријере показао се недостижним за Сампраса будући да није могао да оствари значајније успехе на шљаци, који неутралишу сервис, пласиравши се у само једно полуфинале Ролан Гароса у целој каријери. Агаси је такође држао рекорд с највише освојених турнира из Мастерс серије - 17 (касније су то надмашили Надал и Федерер). Агаси је и један од двојице (други је Федерер, а једино Новак Ђоковић и Надал имају 8) који су освојили 7 различитих Мастерс турнира, а назван је и најбољим ритернером свих времена.[4][5][6][7] Током пензије Сампрас и Агаси пронашли су заједничке ствари како би наставили своје пријатељство на дубљем нивоу.[8]
Листа мечева[уреди | уреди извор]
Резултати са мечева АТП турнира и главног жреба Гренд слем турнира.
Појединачно[уреди | уреди извор]
Агаси–Сампрас (14–20)[уреди | уреди извор]
Легенда |
Гренд Слем |
Мастерс куп |
АТП Мастерс серија |
АТП Интернационална серија |
Бр. | Година | Турнир | Подлога | Рунда | Победник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 1989 | Рим | Шљака | Р32 | Агаси | 6-2, 6-1 |
2 | 1990 | Филаделфија | Тепих | Р16 | Сампрас | 5-7, 7-5, пов. |
3 | 1990 | УС Опен | Тврда | Финале | Сампрас | 6-4, 6-3, 6-2 |
4 | 1990 | АТП Мастерс Финале | Тепих | Групна фаза | Агаси | 6-4, 6-2 |
5 | 1991 | АТП Мастерс Финале | Тепих | Групна фаза | Сампрас | 6-3, 1-6, 6-3 |
6 | 1992 | Атланта | Шљака | Финале | Агаси | 7-5, 6-4 |
7 | 1992 | Ролан Гарос | Шљака | Четвртфинале | Агаси | 7-6(6), 6-2, 6-1 |
8 | 1993 | Вимблдон | Трава | Четвртфинале | Сампрас | 6-2, 6-2, 3-6, 3-6, 6-4 |
9 | 1994 | Мајами | Тврда | Финале | Сампрас | 5-7, 6-3, 6-3 |
10 | 1994 | Осака | Тврда | Полуфинале | Сампрас | 6-3, 6-1 |
11 | 1994 | Париз | Тепих | Четвртфинале | Агаси | 7-6(6), 7-5 |
12 | 1994 | АТП Мастерс Финале | Царпет | Полуфинале | Сампрас | 4-6, 7-6(5), 6-3 |
13 | 1995 | Аустралиан Опен | Тврда | Финале | Агаси | 4-6, 6-1, 7-6(6), 6-4 |
14 | 1995 | Индијан Велс | Тврда | Финале | Сампрас | 7-5, 6-3, 7-5 |
15 | 1995 | Мајами | Тврда | Финале | Агаси | 3-6, 6-2, 7-6(3) |
16 | 1995 | Монтреал | Тврда | Финале | Агаси | 3-6, 6-2, 6-3 |
17 | 1995 | УС Опен | Тврда | Финале | Сампрас | 6-4, 6-3, 4-6, 7-5 |
18 | 1996 | Сан Хозе | Тврда | Финале | Сампрас | 6-2, 6-3 |
19 | 1996 | Штутгарт | Тепих | Четвртфинале | Сампрас | 6-4, 6-1 |
20 | 1996 | АТП Мастерс Финале | Тепих | Групна фаза | Сампрас | 6-2, 6-1 |
21 | 1998 | Сан Хозе | Тврда | Финале | Агаси | 6-2,6-4 |
22 | 1998 | Монте Карло | Шљака | Р32 | Сампрас | 6-4, 7-5 |
23 | 1998 | Монтреал | Тврда | Четвртфинале | Агаси | 6-7(5), 6-1, 6-2 |
24 | 1999 | Вимблдон | Трава | Финале | Сампрас | 6-3, 6-4, 7-5 |
25 | 1999 | Лос Анђелес | Тврда | Финале | Сампрас | 7-6(3), 7-6(1) |
26 | 1999 | Синсинати | Тврда | Полуфинале | Сампрас | 7-6(7), 6-4 |
27 | 1999 | АТП Мастерс Финале | Тврда | Групна фаза | Агаси | 6-2, 6-2 |
28 | 1999 | АТП Мастерс Финале | Тврда | Финале | Сампрас | 6-1, 7-5, 6-4 |
29 | 2000 | Аустралиан Опен | Тврда | Полуфинале | Агаси | 6-4, 3-6, 6-7(0), 7-6(5), 6-1 |
30 | 2001 | Индијан Велс | Тврда | Финале | Агаси | 7-6(5), 7-5, 6-1 |
31 | 2001 | Лос Анђелес | Тврда | Финале | Агаси | 6-4, 6-2 |
32 | 2001 | УС Опен | Тврда | Четвртфинале | Сампрас | 6-7(7), 7-6(2), 7-6(2), 7-6(5) |
33 | 2002 | Хјустон | Шљака | Полуфинале | Сампрас | 6-1, 7-5 |
34 | 2002 | УС Опен | Тврда | Финале | Сампрас | 6-3, 6-4, 5-7, 6-4 |
Анализа мечева[уреди | уреди извор]
- Сви мечеви: Сампрас 20–14
- Тврда подлога: Сампрас, 11–9
- Трава: Сампрас, 2–0
- Шљака: Агаси, 3–2
- Тепих: Сампрас, 5–2
- Мастерс Серија мечеви: Агаси, 5–4
- Мастерс Серија финала: Агаси, 3–2
- Гренд слем мечеви: Сампрас, 6–3
- Гренд слем финала: Сампрас, 4–1
- Финале мастерс-мечеви: Сампрас, 4–2
- Финале мастерс-финала: Сампрас, 1–0
- Сва финала: Сампрас, 9–7
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стеег, Јилл Лиебер (28. 8. 2006). „Агасси фретс овер теннис цуртаин цалл”. УСА Тодаy. Приступљено 21. 5. 2012.
- ^ Фендрицх, Хоwард (27. 6. 2002). „Агасси, Сампрас оустед Формер цхампионс фалл; Сафин алсо упсет вицтим”. Цхицаго Сун-Тимес. ХигхБеам Ресеарцх. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 29. 6. 2009.
- ^ „Тен греат теннис ривалриес”. Тхе Индепендент. 8. 7. 2008. Приступљено 8. 12. 2010.
- ^ „Теннис'с лове аффаир wитх Агасси цомес то ан енд”. ЦБЦ Спортс. Архивирано из оригинала 01. 09. 2006. г. Приступљено 8. 4. 2012.
- ^ "Реед'с схотмакерс: Мен'с ретурн оф серве", Yахоо! Спортс.
- ^ "Адјецтивес Танглед ин тхе Нет", Тхе Неw Yорк Тимес.
- ^ "Сампрас, Агасси Хаве Јуст Бегун то Фигхт", Лос Ангелес Тимес.
- ^ „Буддy сyстем wоркинг wелл фор олд ривалс Агасси, Сампрас”. Приступљено 1. 3. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Међусобни скор Агасија и Сампраса сајт АТП