Romansa Tri kraljevstva
 Илусрација штампаног издања романа из времена династије минг из 1591. године, из колекције Пекиншког универзитета. | |
| Настанак | |
|---|---|
| Ориг. наслов | 三國演義 |
| Аутор | Луо Гуанџунг |
| Земља | Кина |
| Језик | кинсески |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | Историјска фикција |
| Тема | древна Кина |
| Тип медија | штампа |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-7-119-00590-4 |
| LCC ? | ПЛ2690.С3 Е53 1995 |
Романса Три краљевства (кинески: 三国演义; пињин: Сāнгуó Yǎнyì) историјски је роман из 14. века, за чије ауторство се заслуге придају Луо Гуанџунгу. Он је постављен у бурним годинама пред крај династије Хан и раздобље Три краљевства у кинеској историји, почевши од 169. АД и завршавајући се поновним уједињењем земље 280. године.
Прича која је делом историјска, делом легенда, а делом митска, романтизује и драматизује животе феудалних господара и њихових поданика, који су покушали да замене ослабљену династију Хан или да је обнове. Док роман прати стотине ликова, фокус је углавном на три блока моћи који су настали из остатака династије Хан, и који су на крају формирали три државе Цао Веј, Шу Хан и Источни Ву. У роману се говори о заплетима, личним и војним борбама, интригама и борбама ових држава да остваре превласт током скоро 100 година.
Романса Три краљевства призната је као један од четири велика класична романа кинеске књижевности; има укупно 800.000 речи и готово хиљаду драмских ликова (углавном историјских) у 120 поглавља.[1] Роман спада међу најомиљенија дела књижевности у Источној Азији,[2] а његов књижевни утицај у том региону упоређиван је са делима Шекспира о енглеској књижевности.[3] То је несумњиво најчитанији историјски роман у касној царској и модерној Кини.[4]
Преглед[уреди | уреди извор]
Према Ендру Х. Плаксу, приче о херојима Три краљевства биле су основа забаве која потиче из династија Суеј и Танг. Плакс такође напомиње, „До времена Сунга, неколико савременичких извештаја обавештава нас да су постојали професионални усмени приповедачи који су се специјализовали за циклус јунака Три краљевства”. Најранији писани рад који је комбиновао ове приче био је пингхуа, Sanguodži Pinghua (упрошћени кинески: 三国志平话; традиционални кинески: 三國志平話; пињин: Сāнгуóзхì Пíнгхуà; дословно: "Прича о Записима Три краљевства"), објављена између 1321 и 1323.[5]
Проширење историје[уреди | уреди извор]
Романса Три краљевства традиционално се приписује Луу Гуанџунгу,[6] драматичару, који је живео негде између 1315. и 1400. (од касног доба Јуена до раног Минг периода) познатог по састављању историјских представа у стиловима који су преовлађивали у доба Јуана.[7] Роман је први пут штампан 1522. године[7] као Сангуоџи Тунгсу Јењи (三國志通俗演義/三国志通俗演义) у издању које је можда садржало погрешан датум предговора, 1494. Могуће је да је текст био циркулисан пре било ког од тих датума у виду рукописа.[8]
У сваком случају, без обзира на то да ли се ради о ранијем или каснијем датуму писања, и без обзира да ли је Луо Гуанџунгу одговоран или не, аутор је користио доступне историјске записе, укључујући Записе о Три краљевства које је саставио Чен Шоу, а који су покривали догађаје од Побуне Жутих турбана 184. до уједињења Три краљевства под династијом Ђин 280. У роману су такође садржани материјали из песничких дела династије Танг, опере из династије Јуен и његово лично тумачење елемената као што су врлина и легитимитет. Аутор је ово историјско знање комбиновао са својим талентом приповедања како би створио богату таписерију личности.[9]
Рецензије и стандардизовани текст[уреди | уреди извор]
Данас постоји неколико верзија проширеног Сангуоџија. Верзија Луо Гуанџунга у 24 свеске, позната као Сангуоџи Тонгсу Јањи, сада се чува у Шангајској библиотеци у Кини, Централној библиотеци Тенри у Јапану и неколико других главних библиотека. У библиотекама широм света чувају се и различита ревидирана издања са 10-томова, 12-томова и 20-томова, која су прикази Луовог текста, направљени између 1522. и 1690, године. Међутим, стандардни текст који је познат општим читаоцима је рецензија који су урадили Мао Лун и његов син Мао Цунгганг.
Током 1660-их, за време владавине цара Канси из династије Ђинг, Мао Лун и Мао Цунгганг су значајно изменили текст, уклопивши га у 120 поглавља, а наслов су скратили на Сангуоџи Јањи.[10][11] Текст је смањен са 900.000 на 750.000 карактера; извршено је значајно едитовање ради наративног тока; смањена је употреба песама треће стране и направљен је прелаз са конвенционалних стихова на финије комаде; и већина одломака у којима се хвале Цао Цаови саветници и генерали је уклоњена.[12] Научници су дуго расправљаји о томе је ли гледиште Маових било анти-Ћинговско (идентификујући остатке Јужног Минга са Шу-Ханом) или про-Ћинговско.[13]
Чувене уводне линије романа, „Царство, дуго подељено, мора се ујединити; дуго уједињено, мора се поделити. Тако је увек било” (话说天下大势．分久必合，合久必分),[14] дуго се сматрало да је Луов увод и циклична филозофија, коју су Маови заправо додали у свом суштински ревидираном издању из 1679. године.[15] Ниједно од ранијих издања није садржавало ову фразу. Поред тога, Маови су додали у роман Јанг Шенову познату уводну поему „Бесмртни поред реке”[16] (која је почињала са „Шикљајуће воде реке Јангцекјанг сручују се и нестају на Истоку”) (滚滚长江东逝水).[17] Штавише, ранија издања проводе мање времена на процесу поделе, што им је било болно, а много више времена на процесу поновног уједињења и борбама хероја, који су се за то жртвовали.[18]
Преводи[уреди | уреди извор]
Ова књига је преведена на манџушки као ᡳᠯᠠᠨ
ᡤᡠᡵᡠᠨ
ᡳ
ᠪᡳᡨᡥᡝ Möllendorff: ilan gurun-i bithe.[19][20][21][22][21][23] Током династије Ђинг, кинески војни приручници су с нестрпљењем преведени на манџурски, који су такође додати војним садржајима у Романси Три краљевства.[22]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Робертс 1991, стр. 940
- ^ Ким, Хyунг-еун (11. 7. 2008). „(Ревиеw) Хисторицал Цхина филм ливес уп то еxпецтатионс”. Кореа ЈоонгАнг Даилy. Архивирано из оригинала 25. 12. 2011. г. „Тхе Романце оф тхе Тхрее Кингдомс ис цомпарабле то тхе Библе ин Еаст Асиа. Ит’с оне оф тхе мост-реад иф нот, тхе мост-реад цлассицс ин тхе регион.”
- ^ Схоји, Каори (6. 11. 2008). „Wар ас wисдом анд горе”. Тхе Јапан Тимес. „Ин Еаст Асиа, Романце ис он пар wитх тхе wоркс оф Схакеспеаре... ин тхе саме wаy тхат пеопле ин Бритаин гроw уп студyинг Хамлет анд Мацбетх.”
- ^ Нг, Он-цхо; Wанг, Q. Едwард (2005). Мирроринг тхе Паст: Тхе Wритинг анд Усе оф Хисторy ин Империал Цхина. Хонолулу: Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 86. ИСБН 9780824829131.
- ^ Плакс, Андреw (1987). Тхе Фоур Мастерwоркс оф тхе Минг Новел: Ссу та цх'и-сху. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. стр. 368–369. ИСБН 9780691628202.
- ^ Енцyцлопедиа оф Литерарy Транслатион инто Енглисх. Таyлор & Францис. 1998. стр. 1221—1222. ИСБН 978-1-884964-36-7. Приступљено 22. 9. 2011.
- ^ а б Ло, Куан-цхунг (2002). Романце оф тхе Тхрее Кингдомс. 1. C.Х. Бреwитт-Таyлор (Транслатор), Роберт Е. Хегел (Интродуцтион). Туттле. стр. виии. ИСБН 978-0-8048-3467-4.
- ^ Мосс Робертс, "Афтерwорд," ин Луо, Тхрее Кингдомс (Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 1991), пп. 938, 964.
- ^ Робертс, стр. 946–53
- ^ Робертс 1991, стр. 980
- ^ Моодy Јр., Петер Р. (април 1975). „Тхе Романце оф тхе Тхрее Кингдомс анд Популар Цхинесе Тхоугхт”. Тхе Ревиеw оф Политицс. 37 (2): 178—179. дои:10.1017/с0034670500023238.
- ^ Робертс 1991, стр. 965
- ^ Робертс 1991, стр. 967–971
- ^ Луо (1991), стр. 5.
- ^ Хегел 2002, п. иx
- ^ Тхе Имморталс бy тхе Ривер
- ^ „Тхе Имморталс бy тхе Ривер (楊慎 臨江仙) 滚滚长江东逝水”. Винцент'с Цаллиграпхy (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Бојун Схен, транслатед бy Кимберлy Басио, "Студиес оф Тхрее Кингдомс ин тхе Неw Центурy," ин Бесио анд Тонг, едс., Тхрее Кингдомс анд Цхинесе Цултуре, пп. 154
- ^ Цросслеy, Памела Кyле; Раwски, Евелyн С. (јун 1993). „А Профиле оф Тхе Манцху Лангуаге ин Цх'инг Хисторy”. Харвард Јоурнал оф Асиатиц Студиес. Харвард-Yенцхинг Институте. 53 (1): 93. ЈСТОР 2719468. дои:10.2307/2719468.
- ^ Цултурал Хyбридитy ин Манцху Баннермен Талес (зидисху). ПроQуест. 2007. стр. 25—. ИСБН 978-0-549-44084-0.[мртва веза]
- ^ а б Wест, Андреw. „Тхе Теxтуал Хисторy оф Сангуо Yанyи: Тхе Манцху Транслатион”. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ а б Дуррант, Степхен (1979). „Сино-манцху Транслатионс ат тхе Мукден Цоурт”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 99 (4): 653–61 [654–656]. дои:10.2307/601450.
- ^ Цултурал Хyбридитy ин Манцху Баннермен Талес (зидисху). ПроQуест. 2007. стр. 25—. ИСБН 978-0-549-44084-0.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Луо, Гуанзхонг, аттрибутед то, транслатед фром тхе Цхинесе wитх афтерwорд анд нотес бy Мосс Робертс (1991). Тхрее Кингдомс: А Хисторицал Новел. Беркелеy; Беијинг: Университy оф Цалифорниа Пресс; Фореигн Лангуагес Пресс. ИСБН 9780520068216.
- Хсиа, Цхих-тсинг,"Тхе Романце оф тхе Тхрее Кингдомс," ин Тхе Цлассиц Цхинесе Новел: А Цритицал Интродуцтион (1968) рпр. Цорнелл Еаст Асиа Сериес. Итхаца, Н.Y.: Еаст Асиа Програм, Цорнелл Университy, 1996.
- Луо, Гуанзхонг (2002) [1925]. Романце оф тхе Тхрее Кингдомс. 1. Енглисх транслатион бy Цхарлес Х. Бреwитт-Таyлор, Интродуцтион бy Роберт Е. Хегел. Сингапоре: Туттле Публисхинг. ИСБН 9780804834674.
- Луо, Гуанзхонг (2002) [1925]. Романце оф тхе Тхрее Кингдомс
. 2. Енглисх транслатион бy Цхарлес Х. Бреwитт-Таyлор, Интродуцтион бy Роберт Е. Хегел. Сингапоре: Туттле Публисхинг. ИСБН 9780804834681. - Луо, Гуанзхонг (2006). Тхрее Кингдомс. Енглисх транслатион бy Мосс Робертс, Интродуцтион бy Схи Цхангyу. Беијинг: Фореигн Лангуаге Пресс. ИСБН 978-7-119-00590-4.
- Ли Цхенгли. Романце оф тхе Тхрее Кингдомс (иллустратед ин Енглисх анд Цхинесе). Асиапац Боокс. 2008. ISBN 978-981-229-491-3.
- Besio, Kimberly Ann and Constantine Tung, eds., Three Kingdoms and Chinese Culture. . Albany: State University of New York Press. 2007. ISBN 9780791470114.. Ессаyс он тхис новел'с литерарy аспецтс, усе оф хисторy, анд ин цонтемпорарy популар цултуре.
- Луо, Гуанзхонг (2014). Тхе Тхрее Кингдомс. 1. Енглисх транслатион бy Yу Сумеи, Едитед бy Роналд C. Иверсон. Сингапоре: Туттле Публисхинг. ИСБН 9780804843935.
- Луо, Гуанзхонг (2014). Тхе Тхрее Кингдомс. 2. Енглисх транслатион бy Yу Сумеи, Едитед бy Роналд C. Иверсон. Сингапоре: Туттле Публисхинг. ИСБН 9780804843942.
- Луо, Гуанзхонг (2014). Тхе Тхрее Кингдомс. 3. Енглисх транслатион бy Yу Сумеи, Едитед бy Роналд C. Иверсон. Сингапоре: Туттле Публисхинг. ИСБН 9780804843959.
- Паркер, Геоффреy (2013). Глобал Црисис: Wар, Цлимате анд Цатастропхе ин тхе Севентеентх Центурy (иллустратед изд.). Yале Университy Пресс. ИСБН 9780300189193.
- Сwопе, Кеннетх M. (2014). Тхе Милитарy Цоллапсе оф Цхина'с Минг Дyнастy, 1618–44 (иллустратед изд.). Роутледге. стр. 16. ИСБН 9781134462094.
- Маир, Вицтор Х.; Цхен, Санпинг; Wоод, Францес (2013). Цхинесе Ливес: Тхе Пеопле Wхо Маде а Цивилизатион (иллустратед изд.). Тхамес & Худсон. ИСБН 9780500771471.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Andrew West, The Textual History of Sanguo Yanyi The Mao Zonggang Recension, at Sanguo Yanyi 三國演義. Based on the author’s, Quest for the Urtext: The Textual Archaeology of The Three Kingdoms (PhD. Dissertation. Princeton University, 1993), and his 三國演義版本考 (Sanguo Yanyi Banben Kao Study of the Editions of The Romance of the Three Kingdoms) (Shanghai: Shanghai Guji Chubanshe, 1996)
- Andrew West, The Textual History of Sanguo Yanyi: The Manchu Translation.
- Chinese text with embedded Chinese-English dictionary at Chinese Notes
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
