СЛ65.0155
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
5-(5-амино-6-хлоро-2,3-дихидро-1,4-бензодиоксин-8-ил)-3-(1-фенетил-4-пиперидил)-1,3,4-оксадиазол-2-он хидрохлорид | |
| Идентификатори | |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 9805718 |
| ChemSpider | 7981478 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C23H26Cl2N4O4 |
| Моларна маса | 493,38 g/mol |
| |
SL65.0155 је селективни парцијални агонист 5-HT4 рецептора (Ki = 0.6 nM; IA = 40-50% (релативно на 5-HT)).[1] Он потенцијално побољшава спознају, учење, и меморију,[1][2][3][4][5][6] а поседује и антидепресивна својства.[7] СЛ65.0155 је био у фази II клиничких испитивања током 2004-2006 за лечење амнезије и деменције.[8][9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Мосер ПЦ; Бергис ОЕ; Јегхам С; et al. (2002). „SL65.0155, a novel 5-hydroxytryptamine(4) receptor partial agonist with potent cognition-enhancing properties”. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 302 (2): 731—41. PMID 12130738. S2CID 18256582. doi:10.1124/jpet.102.034249.
- ^ Spencer JP; Brown JT; Richardson JC; et al. (2004). „Modulation of hippocampal excitability by 5-HT4 receptor agonists persists in a transgenic model of Alzheimer's disease”. Neuroscience. 129 (1): 49—54. PMID 15489027. S2CID 41720408. doi:10.1016/j.neuroscience.2004.06.070.
- ^ Micale V, Leggio GM, Mazzola C, Drago F (2006). „Cognitive effects of SL65.0155, a serotonin 5-HT4 receptor partial agonist, in animal models of amnesia”. Brain Research. 1121 (1): 207—15. PMID 17011531. S2CID 25494253. doi:10.1016/j.brainres.2006.08.108.
- ^ Restivo L, Roman F, Dumuis A, Bockaert J, Marchetti E, Ammassari-Teule M (2008). „The promnesic effect of G-protein-coupled 5-HT4 receptors activation is mediated by a potentiation of learning-induced spine growth in the mouse hippocampus”. Neuropsychopharmacology. 33 (10): 2427—34. PMID 18075492. S2CID 13405059. doi:10.1038/sj.npp.1301644.
- ^ Marchetti E; Jacquet M; Jeltsch H; et al. (2008). „Цомплете рецоверy оф олфацторy ассоциативе леарнинг бy ацтиватион оф 5-ХТ4 рецепторс афтер дентате грануле целл дамаге ин ратс”. Неуробиологy оф Леарнинг анд Меморy. 90 (1): 185—91. ПМИД 18485752. С2ЦИД 38967009. дои:10.1016/ј.нлм.2008.03.010.
- ^ Хилле C, Бате С, Давис Ј, Гонзалез MI (2008). „5-ХТ4 рецептор агонисм ин тхе фиве-цхоице сериал реацтион тиме таск”. Бехавиоурал Браин Ресеарцх. 195 (1): 180—6. ПМИД 18765258. С2ЦИД 1063310. дои:10.1016/ј.ббр.2008.08.007.
- ^ Тамбурелла А, Мицале V, Наварриа А, Драго Ф (2009). „Антидепрессант пропертиес оф тхе 5-ХТ4 рецептор партиал агонист, СЛ65.0155: бехавиорал анд неуроцхемицал студиес ин ратс”. Прогресс ин Неуро-псyцхопхармацологy & Биологицал Псyцхиатрy. 33 (7): 1205—10. ПМИД 19596038. С2ЦИД 207408833. дои:10.1016/ј.пнпбп.2009.07.001.
- ^ Боцкаерт Ј, Цлаеyсен С, Цомпан V, Думуис А (2004). „5-ХТ4 рецепторс” (ПДФ). Цуррент Друг Таргетс. ЦНС анд Неурологицал Дисордерс. 3 (1): 39—51. ПМИД 14965243. дои:10.2174/1568007043482615.
- ^ Ротх, Брyан L. (2006). Тхе Серотонин Рецепторс: Фром Молецулар Пхармацологy то Хуман Тхерапеутицс (Тхе Рецепторс). Тотоwа, Њ: Хумана Пресс. ИСБН 978-1-58829-568-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ротх, Брyан L. (2006). Тхе Серотонин Рецепторс: Фром Молецулар Пхармацологy то Хуман Тхерапеутицс (Тхе Рецепторс). Тотоwа, Њ: Хумана Пресс. ИСБН 978-1-58829-568-2.
