Санђовезе
| Санђовезе | |
|---|---|
| Грожђе (Витис) | |
 | |
| Боја коже бобица | љубичаста |
| Порекло | Италија |
| Значајни региони | Тоскана |
| Идеално земљиште | глина |
| Укуси | вишња, јагода, купина, боровница, љубичица |
Санђовезе (сангиовесе[1]) је сорта црног грожђа, чији назив се повезује, између осталог, са „сангуис Иовис”(Јупитерова крв).[2] Санђиовезе заузима прво место у производњи италијанских вина, учествујући са 10% у укупној производњи. Данас постоји 14 клонова ове сорте, од којих је брунелло један од најцењенијих, а тренутно постоји иницијатива да се ови клонови класификују и сврстају у две фамилије - једна је сангиовесе гроссо, а друга је сангиовесе пиццоло.[3]
Сангиовесе гроссо је основна сорта регија Монталцино и Монтепулциано, а сада се све више сади и у осталим деловима Тоскане. У односу на пиццоло, гроссо има веће и растреситије гроздове и дебљу покожицу, сазрева нешто пре пиццола, односно крајем септембра или почетком октобра. С друге стране, пиццоло има мање бобице, понекад га зову форте (јак, снажан) и заступљен је у области Цхианти. Санђиовезе се користи у производњи вина различитог квалитета, од оног најнижег по италијанској класификацији : вино ди тавоиа, до најквалитетнијих цласка супериоре. Тако велики број клонова, различити начини гајења грожђа и различити микроклимати условљавају постојање многобројних типова вина произведених од ове сорте. Осим сортних вина, санђиовезе се у тосканским купажама неретко оплемењује другим сортама, а у те сврхе употребљавају се цабернет саувигнон, мерлот и сyрах. На овај начин вина постају робуснија, концентрована и комплекснија. [4]
Порекло[уреди | уреди извор]
Санђиовезе по свему судећи потиче из Тоскане, где се помиње још у XVI веку, а назив потиче од латинског Сангуис Јовис, што значи крв Јова, односно крв бога Јупитера. Данас је сорта распрострањена и по другим регионима централне Италије.
Тип вина[уреди | уреди извор]
Разноврсност стилова вина произведених од санђиовезеа чини ову сорту невероватно узбудљивом. Вина могу бити једноставна, лагана и свежа, када је винификација[тражи се извор] једноставна, али и веома богата и комплексна када долазе са најбољих терена од најбољих произвођача. У супертосканским купажама израженији је интернационални стил вина, за разлику од сортних санђиовезеа. Такође, ова сорта користи се и у производњи сувих розе вина.
Боја и опис[уреди | уреди извор]
Санђиовезе има релативно танку покожицу и не мора да буде јако обојен, па код ове сорте не треба увек очекивати интензивну и тамну рубин црвену боју. Међутим, вина попут брунелла су велика, снажна и веома добро обојена тамном гранитном бојом, која током сазревања често добија и тон луковине, који се примећује на рубу чаше. Сортна вина су воћна, са умереним до високим киселинама, средње пуног до пуног тела. Међутим, наићи ћете и на робуснија и екстрактивнија вина, некада и са дозом горчине. У зависности од геоклиматских услова у којима је сазревало грожђе, ароматски комплекс вина могу чинити карактеристичне ноте вишње, јагоде, боровнице, шљиве, флорални тонови ијубичице, па и земљани тонови.
Сазревање вина[уреди | уреди извор]
За одлежавање санђиовезеа у Тоскани користе бурад и бачве од славонског и француског храста различитих димензија, а одлежавањем вина добијају на комплексности арома, мекоћи танина, пуноћи и балансу. У сазрелим винима, поред сортних присутне су и ароме ваниле, цимета, каранфилића, кафе, слаткасте ароме храста, дима. У супертосканским купажама проценти других сорти су знатно већи, па су таква вина јаче структуре и боље подносе храстовину, што омогућава дуже одлежавање. Најцењенија вина Тоскане могу да буду на врхунцу своје зрелости после десет година одлежавања у флаши, а неки примерци чак и после неколико деценија.
Слагање са храном[уреди | уреди извор]
Санђиовезе испољава најбоље карактеристике тек у комбинацији са храном, док сам понекад може да створи утисак вина које је у благом дисбалансу. Италијани га често спајају са пастама, пицама на бази парадајза, што и не мора да буде најбоље слагање укуса, због изражених киселина парадајза и вина. Лакше варијанте санђовезеа добро се слажу са грилованом рибом, јаче структуре, месом перади или телетином, припремљеним са мало маслиновог уља, белим луком и мало медитеранских зачина. Пунији санђиовезе добро се слаже уз бифтек, паприкаш, ћуфте, затим уз месо дивље свиње, зачињена јела и уз тврђе, старије сиреве попут пармезана.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сангиовесе - дефинитион оф Сангиовесе ин Енглисх фром тхе Оxфорд дицтионарy”. ОxфордДицтионариес.цом. Архивирано из оригинала 23. 12. 2015. г. Приступљено 2016-01-20.
- ^ Робинсон, Ј (1986). Винес, Грапес & Wинес. Митцхелл Беазлеy. стр. 150—152. ИСБН 1-85732-999-6.
- ^ Робинсон, Ј (ед) (2006). Тхе Оxфорд Цомпанион то Wине (3 изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 606–607. ИСБН 0-19-860990-6.
- ^ „Сорте за висококвалитетна вина” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 04. 2016. г. Приступљено 12. 12. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сангиовесе Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2017)
- Сорте грожђа