Санхедрин

С Википедије, слободне енциклопедије
Санхедрин у енциклопедији из 1883.

Санхедрин или Синедрион (хебр. סַנְהֶדְרִין; грч. συνέδριον,[1] сyнедрион — „сједити заједно“ односно „скупштина“ или „савјет“) била је скупштина састављена од двадесет три судије именоване за сваки град у библијској Земљи Израел.[2]

Велики санхедрин био је врховни суд древног Израела који је био састављен од 71 члана. Велики санхедрин је чинио поглавар/кнез/вођа зван Наси (неко вријеме је тај положај држао Кохен Гадол или врховни свештеник), замјеник врховног судије (Ав Беит Дин) и шездесет девет обичних чланова.[3] У периоду Другог храма, Велики санхедрин се састајао у Дворани исклесаног камења у јерусалимском Храму. Суд је столовао сваки дан осим празником и на шабат. Крајем 3. вијека, да би се избјегли прогони, његове одлуке су се објављивале под насловом Бетх ХаМидрасх.

Посљедња обавезујућа одлука Санхедрина донесена је 358. године, када је усвојен хебрејски календар. Санхедрин је распуштен након сталних прогона од стране Римског царства. Кроз вијекове је било покушаја да се обнови Санхдерин, од којих је најпознатији Велики Санхедрин кога је сазвао Наполеон Бонапарте.

Санхедрин се наводи у јеванђељима поводом Санхедринског суђења Исусу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Леxицон Реслтс фор сунедрион (Стронг'с 4892)”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 01. 03. 2011. 
  2. ^ Мишна (Санхедрин 1:1) долази до броја двадесет три на основу егзегетске деривације.
  3. ^ У општој употреби „Санхедрин“ се обично користи за Велики санхедрин.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]