Сава Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сава Јанковић
Лични подаци
ПсеудонимSava Gârleanu
Датум рођења(1926-01-23)23. јануар 1926.(98 год.)
Место рођењаГрљан, Зајечар, Краљевина СХС

Сава Јанковић (рум. Sava Iancovici; Грљан, Зајечар, 23. јануар 1926) српски је књижевник, истраживач и историчар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родјен је 23. јануара 1926. године у Грљану, код Зајечара. Након завршене основне школе у родном селу, завршава гимназију у Зајечару. Након Другог светског рата, исељава се у Румунију где завршава студије, и ради као истраживач у Институту за југоисточну Европу у Букурешту и дописник зајечарског часописа Развитак. Од 1973. године живи у Шведској, где је активан као члан Шведског удружења књижевника имиганата. Као писац, објављује у румунским, српским и америчким часописима о животу и обичајима народа у Тимочкој крајини, бори се за очување румунског језика у свом родном крају. За време живота у иностранству, текстове је потписивао као Sava Gârleanu (прев. Сава Грљанац).[1]

Радови[уреди | уреди извор]

Чедомир Мирковић додељује Сави Јанковићу Повељу Удружења књижевника Србије, децембра 2004. године
  • Gârleanu, Sava I. (1968). Haiducul Nicolae Grozea [Хајдук Николај Грозеа] (на језику: румунски). Bucureşti. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. 
  • Gârleanu, Sava I. (1969). Haiducie şi haiduci [Хајдучија и хајдуци] (на језику: румунски). Bucureşti: Enciclopedică Română. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. 
  • Gârleanu, Sava. „Romanii din dreapta Dunarii” [Римљани на десној страни Дунава]. Pagina României Nationaliste Libertatea (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. 
  • Gârleanu, Sava. „Mos-Radul Stirban” [Мос-Радул Стирбан]. Pagina României Nationaliste Libertatea (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 21. 1. 2022. г. 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грцовић 2019, стр. 535.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]