Семагацестат
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(2С)-2-хyдроxy-3-метхyл-Н-((1С)-1-метхyл-2[(1S)- 3-methyl-2-oxo-2,3,4,5-tetrahydro-1H-3-benzazepin-1-yl] amino2-оxоетхyл)бутанамиде | |
| Идентификатори | |
| CAS број | 425386-60-3  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 9843750 |
| Синоними | ЛY-450139 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C19H27N3O4 |
| Моларна маса | 361.434 г/мол |
| |
Семагацестат је кандидат лека за терапију против Алцхајмерове болести.[1][2] Овај кандидат је од 2008. године у Фази III клиничког тестирања у оквиру студије под именом ИДЕНТИТЕТ, која укључује 1500 пацијената из 22 земље. Тестирање изводе компаније Илај Лили енд компани и Елан (УСА).[3]
Механизам акције[уреди | уреди извор]
β-амилоид је пептид са 39 до 43 амино киселина. Изоформе са 40 и 42 амино киселине (Аβ40/42) су главни конституенти амилоидног плака[4][5][6][7] у можданој маси људи угрожених Алцхајмеровом болешћу.[8] β-амилоид се формира протеолизом амилоид прекурзор протеина (АПП). Истраживањем на лабораторијским пацовима се дошло до закључка да је растворљиви облик овог пептида могући узрочник развоја Алцхајмерове болести.
Семагацестат блокира ензим γ-секретазу, који је (заједно са β-секретазом) одговоран за АПП протеолизу.[9]
Отворена питања[уреди | уреди извор]
- Студије фаза I и II су демонстрирале смањење концентрације Аβ40/42 у крвној плазми три сата након дозирања семагацестата, али 300% повећање 15 часова након дозирања. Смањење концентрације није утврђено у цереброспиналној течности. Из тој разлога, студије фазе III се спроводе са знатно већим дозама.[10]
- γ-секретаза има друге супстрате, на пример Нотцх рецептор. Није познато дали то може да проузрокује дугорочне непожељне ефекте.[10]
- У недавним студијама установљено је да је једна експериментална вакцина одстранила амилоидне плакове код пацијената, али да то није имало значајног ефеката на деменцију, што доводи у сумњу корисност поступка снижавања β-амилоидног нивоа.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 20. Треатмент оф централ нервоус сyстем дегенеративе дисордерс; Алзхеимер'с дисеасе (ад)”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Панза Ф; Фрисарди V; Имбимбо, БП; et al. (2010). „gamma-Secretase Inhibitors for the Treatment of Alzheimer's Disease: The Current State”. CNS Neurosci Ther. doi:10.1111/j.1755-5949.2010.00164.x.
- ^ H. Spreitzer (21. 7. 2008). „Neue Wirkstoffe – Semagacestat”. Österreichische Apothekerzeitung (на језику: German) (15/2008): 780.
- ^ Games D; Adams D; Alessandrini R; et al. (1995). „Алзхеимер-тyпе неуропатхологy ин трансгениц мице овереxпрессинг В717Ф бета-амyлоид прецурсор протеин”. Натуре. 373 (6514): 523—27. ПМИД 7845465. дои:10.1038/373523а0.
- ^ Маслиах Е, Сиск А, Маллорy M, Муцке L, Сцхенк D, Гамес D (1996). „Цомпарисон оф неуродегенеративе патхологy ин трансгениц мице овереxпрессинг В717Ф бета-амyлоид прецурсор протеин анд Алзхеимер'с дисеасе”. Ј Неуросци. 16 (18): 5795—811. ПМИД 8795633.
- ^ Хсиао К; Цхапман П; Нилсен С; et al. (1996). „Correlative memory deficits, Abeta elevation, and amyloid plaques in transgenic mice”. Science. 274 (5284): 99—102. PMID 8810256. doi:10.1126/science.274.5284.99.
- ^ Lalonde R, Dumont M, Staufenbiel M, Sturchler-Pierrat C, Strazielle C (2002). „Spatial learning, exploration, anxiety, and motor coordination in female APP23 transgenic mice with the Swedish mutation.”. Brain Research (journal). 956 (1): 36—44, year=2002. PMID 12426044. doi:10.1016/S0006-8993(02)03476-5.
- ^ „What is Alzheimer's disease?”. Alzheimers.org.uk. 2007. Приступљено 21. 2. 2008.
- ^ „Prous Science: Molecule of the Month July 2008”.
- ^ а б Schubert-Zsilavecz, M, Wurglics, M (2008/2009). Neue Arzneimittel.
- ^ Holmes C, Boche D, Wilkinson D, Yadegarfar G, Hopkins V, Bayer A, Jones RW, Bullock R, Love S, Neal JW, Zotova E, Nicoll JA (2008). „Long-term effects of Aβ42 immunisation in Alzheimer's disease: follow-up of a randomised, placebo-controlled phase I trial”. The Lancet (Subscription required)
|format=захтева|url=(помоћ). 372 (9634): 216—233. doi:10.1016/S0140-6736(08)61075-2.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Schubert-Zsilavecz, M, Wurglics, M (2008/2009). Neue Arzneimittel.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
