Пређи на садржај

Сертралин

С Википедије, слободне енциклопедије
Сертралин
IUPAC име
(1S,4S)-4-(3,4-дихлорофенил)-N-метил-1,2,3,4-тетрахидронафтален-1-амин
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост44%
Везивање протеина98,5%
МетаболизамХепатички (N-деметилација, углавном CYP2B6)[1]
Полувреме елиминацијеПриближно 26 часова
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број79617-96-2 ДаY
ATC кодN06AB06 (WHO)
PubChemCID 68617
DrugBankDB01104
ChemSpider61881 ДаY
UNIIQUC7NX6WMB ДаY
KEGGD02360 ДаY
ChEMBLCHEMBL809 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC17H17Cl2N
Моларна маса306,229 g/mol
  • Clc1ccc(cc1Cl)[C@H]3c2c(cccc2)[C@@H](NC)CC3
  • InChI=1S/C17H17Cl2N/c1-20-17-9-7-12(13-4-2-3-5-14(13)17)11-6-8-15(18)16(19)10-11/h2-6,8,10,12,17,20H,7,9H2,1H3/t12-,17-/m0/s1 ДаY
  • Key:VGKDLMBJGBXTGI-SJCJKPOMSA-N ДаY

Сертралин хидрохлорид (Золофт, Лустрал) је антидепресив из класе селективних инхибитора преузимања серотонина (SSRI). Њега је пласирао на тржиште Фајзер 1991. године. Сертралин се примарно користи за лечење клиничке депресије код одраслих пацијената, као и опсесије, паничног поремећаја, и социјалне фобије код одраслих и деце. Он је био највише прописивани антидепресант у Сједињеним Државама 2007, са 29.652.000 лекарских рецепата.[2]

Ефикасност сертралина у лечењу депресије је слична старијим трицикличним антидепресантима, али су његове нуспојаве знатно мање изражене. Разлике у поређењу са новијим антидепресантима су суптилније и углавном ограничене на нуспојаве. Постоји евиденција да је сертралин можда делотворнији него флуоксетин (Флунилин) за поједине типове депресије.[3] Сертралин је веома ефективан у лечењу панике, док је когнитивна терапија понашања боља за лечење опсесивних поремећаја, било сама или у комбинацији са сертралином.[4] Мада је одобрен за социјалну фобију и посттрауматски стресни поремећај, сертралин производи само скромна побољшања код тих обољења.[5][6] Сертралин такође олакшава симптоме предменструалног дисфоричног поремећаја и може да се користи у под-терапеутиским дозама или с времена на време за његово лечење.

Индикације[уреди | уреди извор]

Сертралин је одобрен за следеће индикације: клиничка депресија, опсесивни поремећај, посттрауматски стресни поремећај, предменструални дисфорични поремећај, паника и (социјална фобија).

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Сертралин примарно инхибитор преузимања серотонина (SRI), са Ki=3.4 nM. Терапеутске дозе сертралина (50–200 mg/дан) у току четири недеље производе 80–90% инхибиције серотонинског транспортера (SERT) у стријатуму на основу мерења позитронском емисионом томографијом. Дневна доза од 9 mg је довољна да инхибира 50% SERT-а.[7]

Сертралин је такође инхибитор преузимања допамина, са Ki=260 nM,[8] агонист σ1 рецептора са 5% његове SRI потентности,[9] и α1-адренорецепторски антагонист са 1–10% његове SRI потентности.[10] Међутим, неке студије тврде да је он заправо антагонист σ1 рецептора.[11]

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Поремећај ејакулације код мушкарца, сува уста, повећано знојење, сврабеж, анорексија, мучнина, диспепсија, инсомнија.

Аутономне дисфункције као део нуспојава[уреди | уреди извор]

Импотенција, повећано слињење, хладна кожа, мидријаза, а нешто ређе глауком, пријапизам, вазодилатација.

Интеракције[уреди | уреди извор]

Сертралин је умерени инхибитор ензима CYP2D6 и CYP2B6 in vitro.[12] Услед тога, у клиничким испитивањима он изазива повишење крвних нивоа ЦYП2Д6 супстрата као што су метопролол, декстрометорфан, десипрамин, имипрамин и нортриптилин, као и CYP3A4/CYP2D6 супстрата халоперидола.[13][14][15] Овај ефекат је завистан од дозе; на пример, ко-администрација са 50 mg сертралина доводи до 20% већег излагања десипрамину, док 150 mg сертралина доводи до 70% повећања.[16][17] У пласибо-контролисаним студијама, кодозирање сертралина и метадона узрокује 40% повишења у крвним нивоима метадона, који је примарно метаболисан CYP2B6-ом.[18] Сертралин се често користи у комбинацији са стимулансима за лечење ко-морбидне депресије и/или анксиозности код ADHD[19] Студије су показала да долази до повишења концентрације амфетамина у мозгу пацова пре-третираних са 5 mg/kg sertralina. Za sertralin je pokazano da izaziva promena lokomotornih stimulatornih efekata amfetamina putem umanjenja njegovog metabolizma.[20]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Obach RS, Cox LM, Tremaine LM (2005). „Sertraline is metabolized by multiple cytochrome P450 enzymes, monoamine oxidases, and glucuronyl transferases in human: an in vitro study” (free access). Drug Metabolism & Disposition. 33 (2): 262. PMID 15547048. doi:10.1124/dmd.104.002428. 
  2. ^ Verispan (18. 2. 2008). „Top 200 Generic Drugs by Units in 2007” (PDF). Drug Topics. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2008.  and Verispan (18. 2. 2008). „Top 200 Brand Drugs by Units in 2007” (PDF). Drug Topics. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2008. 
  3. ^ Flament MF, Lane RM, Zhu R, Ying Z (1999). „Predictors of an acute antidepressant response to fluoxetine and sertraline”. Int Clin Psychopharmacol. 14 (5): 259—75. PMID 10529069. doi:10.1097/00004850-199914050-00001. 
  4. ^ O'Kearney RT, Anstey KJ, von Sanden C (2006). „Behavioural and cognitive behavioural therapy for obsessive compulsive disorder in children and adolescents”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (4): CD004856. PMID 17054218. doi:10.1002/14651858.CD004856.pub2. 
  5. ^ BSPS15 критеријум је идентификовао 28 (21%) од пацијаната третираних сертралином и 4 (6%) на пласибу да одговарају на лек. Редукција од 50% у BSPS критеријуму је идентификовала 47 (35%) пацијената на сертралину и 9 (13%) на пласибу. Коначно, 50% редукција у MFQ-SP критеријуму је идентификовала 53 (39%) пацијената на сертралину и 9 (13%) на пласибу. Ван Америнген M, Оакман Ј, Манцини C, Пипе Б, Цхунг Х (2004). „Предицторс оф респонсе ин генерализед социал пхобиа: еффецт оф аге оф онсет”. Ј Цлин Псyцхопхармацол. 24 (1): 42—8. ПМИД 14709946. дои:10.1097/01.јцп.0000104909.75206.6ф. 
  6. ^ ЦГИ-Импровемент, меан ± СД: Сертралине = 2.3 ± 0.1 Плацебо = 2.8 ± 0.1. ЦГИ-Северитy, меан ± СД: Цханге Сертралине = −1.3 ± 0.1; плацебо = −1.0 ± 0.1 Давидсон ЈР, Ротхбаум БО, ван дер Колк БА, Сикес ЦР, Фарфел ГМ (2001). „Мултицентер, доубле-блинд цомпарисон оф сертралине анд плацебо ин тхе треатмент оф посттрауматиц стресс дисордер”. Арцх. Ген. Псyцхиатрy. 58 (5): 485—92. ПМИД 11343529. дои:10.1001/арцхпсyц.58.5.485. 
  7. ^ Меyер ЈХ, Wилсон АА, Саграти С, Хуссеy D, Царелла А, Поттер WЗ, Гиноварт Н, Спенцер ЕП, Цхеок А, Хоуле С (2004). „Серотонин транспортер оццупанцy оф фиве селецтиве серотонин реуптаке инхибиторс ат дифферент досес: ан [11C]ДАСБ поситрон емиссион томограпхy студy”. Тхе Америцан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 161 (5): 826—35. ПМИД 15121647. дои:10.1176/аппи.ајп.161.5.826. 
  8. ^ Болден-Wатсон C, Рицхелсон Е (1993). „Блоцкаде бy неwлy-девелопед антидепрессантс оф биогениц амине уптаке инто рат браин сyнаптосомес”. Лифе Сци. 52 (12): 1023—9. ПМИД 8445992. дои:10.1016/0024-3205(93)90194-8. 
  9. ^ Нарита Н, Хасхимото К, Томитака С, Минабе Y (1996). „Интерацтионс оф селецтиве серотонин реуптаке инхибиторс wитх субтyпес оф сигма рецепторс ин рат браин”. Еур. Ј. Пхармацол. 307 (1): 117—9. ПМИД 8831113. дои:10.1016/0014-2999(96)00254-3. 
  10. ^ Оwенс МЈ, Морган WН, Плотт СЈ, Немерофф ЦБ (1997). „Неуротрансмиттер рецептор анд транспортер биндинг профиле оф антидепрессантс анд тхеир метаболитес”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 283 (3): 1305—22. ПМИД 9400006. 
  11. ^ Хасхимото, К (2009). „Сигма-1 Рецепторс анд Селецтиве Серотонин Реуптаке Инхибиторс: Цлиницал Имплицатионс оф тхеир Релатионсхип” (ПДФ). Централ Нервоус Сyстем Агентс ин Медицинал Цхемистрy. 2009 (Септ): 197—204. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 04. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2011. 
  12. ^ Обацх РС, Wалскy РЛ, Венкатакрисхнан К, Гаман ЕА, Хоустон ЈБ, Тремаине ЛМ (2006). „Тхе утилитy оф ин витро цyтоцхроме П450 инхибитион дата ин тхе предицтион оф друг-друг интерацтионс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 316 (1): 336—48. ПМИД 16192315. дои:10.1124/јпет.105.093229. 
  13. ^ Оздемир V, Нарањо ЦА, Херрманн Н, Схулман РW, Селлерс ЕМ, Реед К, Калоw W (1998). „Тхе еxтент анд детерминантс оф цхангес ин ЦYП2Д6 анд ЦYП1А2 ацтивитиес wитх тхерапеутиц досес оф сертралине”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy. 18 (1): 55—61. ПМИД 9472843. дои:10.1097/00004714-199802000-00009. 
  14. ^ Алфаро CL, Лам YW, Симпсон Ј, Ересхефскy L (1999). „ЦYП2Д6 статус оф еxтенсиве метаболизерс афтер мултипле-досе флуоxетине, флувоxамине, пароxетине, ор сертралине”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy. 19 (2): 155—63. ПМИД 10211917. дои:10.1097/00004714-199904000-00011. 
  15. ^ Алфаро CL, Лам YW, Симпсон Ј, Ересхефскy L (2000). „ЦYП2Д6 инхибитион бy флуоxетине, пароxетине, сертралине, анд венлафаxине ин а цроссовер студy: интраиндивидуал вариабилитy анд пласма цонцентратион цоррелатионс”. Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy. 40 (1): 58—66. ПМИД 10631623. дои:10.1177/00912700022008702. 
  16. ^ ДеВане CL, Листон ХЛ, Маркоwитз ЈС (2002). „Цлиницал пхармацокинетицс оф сертралине”. Цлиницал Пхармацокинетицс. 41 (15): 1247—66. ПМИД 12452737. дои:10.2165/00003088-200241150-00002. 
  17. ^ Прескорн СХ, Греенблатт ДЈ, Флоцкхарт D, Луо Y, Перлофф ЕС, Харматз ЈС, Бакер Б, Клицк-Давис А, Деста З, Бурт Т (2007). „Цомпарисон оф дулоxетине, есциталопрам, анд сертралине еффецтс он цyтоцхроме П450 2Д6 фунцтион ин хеалтхy волунтеерс”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy. 27 (1): 28—34. ПМИД 17224709. дои:10.1097/00004714-200702000-00005. 
  18. ^ Хамилтон СП, Нунес ЕВ, Јанал M, Wебер L (2000). „Тхе еффецт оф сертралине он метхадоне пласма левелс ин метхадоне-маинтенанце патиентс”. Тхе Америцан Јоурнал он Аддицтионс / Америцан Ацадемy оф Псyцхиатристс ин Алцохолисм анд Аддицтионс. 9 (1): 63—9. ПМИД 10914294. 
  19. ^ Броwн, Тхомас Е. (2009). АДХД цоморбидитиес: хандбоок фор АДХД цомплицатионс ин цхилдрен анд адултс. Америцан Псyцхиатриц Пуб. ИСБН 9781585621583. 
  20. ^ Силлс ТЛ, Греенсхаw АЈ, Бакер ГБ, Флетцхер ПЈ (1999). „Тхе потентиатинг еффецт оф сертралине анд флуоxетине он ампхетамине-индуцед лоцомотор ацтивитy ис нот медиатед бy серотонин”. Псyцхопхармацологy. 143 (4): 426—32. ПМИД 10367561. Архивирано из оригинала 12. 01. 2002. г. Приступљено 30. 4. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sertralin&oldid=27679858”