Симфонија бр. 2 (Бетовен)
Симфонија број 2, D-Дур, опус 36, Лудвига ван Бетовена.
Настала је и премијерно изведена у време чувеног мајсторовог Хајлигенштатског тестамента у јесен 1802. године, документа о првим великим Бетовеновим патњама изазваним откривеном глувоћом у прогресији. Као пркосни одговор на те патње и крупан корак напред у развоју симфонијске музике настала је Друга Симфонија.[1]
Међутим, она је једно изразито ведро, радосно дело, пуно мелодијске инвентивности. Неспокојства готово да и нема. Критика је и према овом делу била уздржана.[2] Бетовеновим савременицима, ова је Симфонија личила на змаја који из уста бљује ватру, а репом маше и разбацује блато на све стране. На шта ли им је тек личила потоња Трећа, Ероика? Четири става Друге Симфоније образују целину трајања 34 минута.
Форма и анализа[уреди | уреди извор]
Први став је сонатни Allegro con brio. Почиње га снажна уводна акордика која већ указује на мајсторову Седму симфонију. А затим, у снажном унисону целог оркестра, на који се надовезује излагање тема, већ наилазимо на прве наговештаје Девете. Мада у овом сонатном ставу тематски материјал има пуно рељефности и масивнији звук, Бетовен се у излагању тема, њиховој разради и рекапитулацији, враћа стилу својих претходника.
Други став је ведри и распевани Larghetto, који обједињује интимност и смирену срећу.
Трећи став је коначно, прави скерцо. У једном жустром покрету бочних делова, осећамо присуство разиграних вилењака, који престрашују један другог. За диригенте је ово посебно интересантан комад, јер се у њему свака нотна вредност треба дословно тактирати. Средишњи трио делује мистично и већ указује на поступак из средишњег дела скерца Девете Симфоније.
Четврти став, финални Allegro, најпре наставља необуздано расположење скерца, а затим се претаче у једну типично Олимпску ведрину која у веселој завршници указује на финале Осме симфоније.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стеинберг, M. Тхе Цонцерто: А Листенер'с Гуиде. стр. 59–63, Оxфорд (1998).
- ^ Беетховен Сyмпхонy Но. 2, Аллмусиц
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Analysis of Beethoven Symphony No. 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2020) on the All About Ludwig van Beethoven Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2016) Page
- Complete performance by the Philadelphia Orchestra (interview only)
- Сyмпхонy Но. 2 ис аваилабле ин ПДФ формат цреатед фром МусеДата.
- Сyмпхонy Но. 2: Сцорес ат тхе Интернатионал Мусиц Сцоре Либрарy Пројецт
- A visual analysis of the 2nd Symphony