Пређи на садржај

Синдром системског инфламаторног одговора

С Википедије, слободне енциклопедије
Синдром системског инфламаторног одговора
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностанестезија, инфектологија

Синдром системског инфламаторног одговора (СИРС) проширени је инфламаторни одговор организма на различите тешке клиничке повреде. Наиме како поред термина сепса, који се односи на клинички одговор организама на присуство инфекције, постоји и сличан, или чак идентичан одговор организма који може настати и у одсуству инфекције, уведен је термин синдром системског инфламаторног одговора (СИРС), без обзира на узрок.[1] Губитак локалне контроле инфекције или прекомерно активирана реакција узрокују системске симптоме који представљају синдром системског инфламаторног одговора. Бактеријска сепса и септички шок су резултат прекомерне продукције запаљенских медијатора као последице интеракције имуног система са бактеријама и компонентама ћелијског зида бактерија.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Синдром системског инфламаторног одговора (енгл. systemic inflammatory response syndrome (SIRS)) — као медициински термин уведен је у клиничку праксу 1992. године на конференцији Америчког удружења за грудну хирургију (енгл. American College of Chest Physicians) и Друштва специјалиста за интензивну терапију (енгл. Society of Critical Care Medicine) у Чикагу,[3] који се односи на општи инфламаторни одговор у телу као реакција на тешке поремећаје, без обзира на локализацију. Процес настаје уз посредовање запаљенских медијатора и учешће готово свих телесних система.

На Интернационалној конференцији о дефиницијама сепсе, која је одржана 2001. године дошло се до закључка да су садашњи концепти сепсе и њених компликација корисни за клиничаре и истраживаче, али не омогућавају прецизно утврђивање природе одговора организма на инфекцију. Како су дијагностички критеријуми СИРС-а превише сензитивни и неспецифични, тада је предложен ПИРО, концепт чији се акроним састоји од следећих елемената:

П – предиспозиција,
I – инсулт (инфекција, траума),
Р – респонсе, одговор организма (медијатори инфламације),
О – орган дyсфунцтион, дисфункција органа која чини МОДС (синдром мултипле органске дисфункције).[4]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Запаљењски одговор тела на продор инфекције у организам, опсежне трауме, некрозу ткива, опекотине настаје по устаљеним принципима. Ова реакција је прилагодљива функцијама тела и има за циљ уништење агенса који је изазвао процес и повраћај оштећених ткива у првобитно стање.

Узроци синдром системског инфламаторног одговора могу бити инфективни агенси, као и неинфективни који обухватају трауму ткива, панкреатитис, опекотине, исхемију, хеморагички шок, оштећење ткива изазвано имунским механизмима, егзогеном применом медијатора инфламације (нпр. цитокина).

Клинички показатељи[уреди | уреди извор]

Ако је синдром системског инфламаторног одговора узрокован документованом инфекцијом или постојањем сумње на њу, тада говоримо о постојању сепсе.

Клинички, синдром системског инфламаторног одговора се препознаје када постоје два или више показатеља главних клиничких симптома:[5]

  • Температура већа од 38°Ц (хипертермија) или мања од 36°Ц (хипотермија),
  • Срчана фреквенца већа од 90/мин (пулс > 90 удара/мин или > 2 СД изнад нормалног пулса за доб)
  • Тахипнеа (> 20 удаха/минут или артеријски пЦО2 < 4,2 кПа)
  • Леукоцитоза (број леукоцита > 12.000 мм3) или леукопенија (број леукоцита < 4.000 мм3) или > 10% незрелих форми.[6]

У сепси постоје и нека од сљедећих стања:

  • Акутно оштећење функције барем једног органског система
  • Измијењен ментални статус (снижен Глазгов кома скор > 2 бода)
  • Поремећај гасне размене или акутни респираторни дистрес синдром (однос ПаО2/ФиО2 < 300)
  • Хипотензија (систолни крвни притисак < 90ммХг или пад за > 40 ммХг рефрактеран на терапију течностима)
  • Метаболичка ацидоза/лактатна ацидоза
  • Значајни едеми или позитиван баланс течности (> 20 мл/кг током 24 х)
  • Хипергликемија (ниво глукозе у плазми > 7,7 ммол/л) у одсуству шећерне болести

Дијагностички критеријуми[уреди | уреди извор]

За дијагностиковање синдром системског инфламаторног одговора сепсе и за потврду дијагнозе сепсе користе се, уз клиничке, инфламаторни, хемодинамски критеријуми, као и критеријуми ткивне хипоперфузије и органске дисфункције (приказани на табели)

Критеријуми Показатељи
Инфламаторни
  • Леукоцитоза (леукоцити > 12.000/мл) или леукопенија (леукоцити < 4.000/мл); или нормалан број леукоцита уз > 10% незрелих форми
  • ЦРП > 2 СД у односу на нормалну вредност
  • Прокалцитонин > 2 СД у односу на нормалну вредност.
Хемодинамски
  • Артеријска хипотензија (систолни притисак < 90 мм Хг; медијални артеријски притисак < 70 мм Хг (или смањење систолног притиска > 40% код одраслих, односно < 2 СД од нормалног за доб).
Органске дисфункције
  • Артеријска хипоксемија (ПаО2/ФиО2<300)
  • Акутна олигурија (диуреза < 0,5 мл/кг/х или 45 мл у току два сата, упркос адекватној надокнади течности;
  • Пораст креатинина > 0,5мг/дл или 44,2 микро мол/л
  • Поремећај коагулације (ИНР > 1,5 или аПТТ > 60 сец)
  • Илеус (одсуство перисталтике);
  • Коагулопатија (тромбоцити <80.000/мм3 или 50% пад у току 48х; ИНР > 2,0; ПТТ > 1,5% контроле уз повишене фибрин деградационе продукте)
  • Хипербилирубинемија (тотални билирубин > 4 мг/дл или 70 мико мол/л).
За ткивну хипоперфузију
  • Хиперлактатемија (изнад горње границе референтне вредности)
  • Успорено капиларно пуњење (дуже од две секунде)

Компликације[уреди | уреди извор]

Најчешћа компликација синдрома системског инфламаторног одговора су развој дисфункције органских система. Тако могу настати:

Синдром респираторног дистреса одраслих (АРДС),
Шок,
Бубрежна и јетрена инсуфицијенција,
Синдром мултипле органске дисфункције (МОДС)

МОДС представља динамичан процес развоја поремећаја функције органа код критично оболелих, који има фазну еволуцију. Мулти-органска дисфункција (МОД)означава тако промијењене функције органа код акутно болесних пацијената да се хомеостаза у организму оболеле особе не може одржати без интервенције. Она може бити:

  • Примарна МОДС, као последица јасно дефинисаног оштећења, настаје рано и може се директно приписати оштећењу, нпр. акутна бубрежна инсуфицијенција због рабдомиолизе)
  • Секундарна МОДС, као дисфункција органа која није директни одговор на неко оштећење, него је последица одговора организма.

У контексту дефиниције сепсе и СИРС-а, МОДС представља најтежи завршетак спектра тешке болести која се карактерише СИРС-ом или сепсом.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цаландра Т, Цохен Ј; Интернатионал Сепсис Форум Дефинитион оф Инфецтион ин тхе ИЦУ Цонсенсус Цонференце. Тхе интернатионал сепсис форум цонсенсус цонференце он дефинитионс оф инфецтион ин тхе интенсиве царе унит. Црит Царе Мед 2005; 33(7): 1538–48
  2. ^ Јовановић З, Илић M, Јанковић С. Патогенетски механизми настанка и развоја инфекција оперативног места. Медицински преглед. 2007; 60(7-8):343-350.ПДФ
  3. ^ Мальцева Л. А. Сепсис: этиология, эпидемиология, патогенез, диагностика, интенсивная терапия / Л. А. Мальцева, Л. В. Усенко, Н. Ф. Мосенцев. — М.: МЕДпресс-информ, 2005. — 176 с. — П. пп. 10. ISBN 5-98322-105-1.PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2013)
  4. ^ Левy MM, Финк МП, Марсхалл ЈЦ, Абрахам Е, Ангус D, Цоок D, ет ал. 2001 СЦЦМ/ЕСИЦМ/АЦЦП/АТС/СИС Интернатионал Сепсис Дефинитионс Цонференце. Интенсиве Царе Мед 2003; 29(4): 530–8.
  5. ^ Делингер РПх, Царлет ЈМ, Масур ХМ, Герлацх Х, Цаландра Тх ет ал. Сурвивинг Сепсис Цампаигн гуиделинес фор манагемент оф севере сепсис анд септиц схоцк. Интенсиве Царе Мед (2004); 32:858-873.
  6. ^ Риедеманн НЦ, Гуо РФ, Wард ПА. Новел стратегиес фор тхе треатмент оф сепсис. Нат Мед 2003; 9(5): 517–24.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sindrom_sistemskog_inflamatornog_odgovora&oldid=27801783”