Сиртаки

Сиртаки (грчки: συρτάκι - syrtaki) је измишљени плес, који се за разлику од већине грчких народних плесова не плеше у отвореном кругу, већ у реду, при чему плесачи руке држе на раменима других плесача.

Порекло[уреди | уреди извор]

Сиртаки (грчки: συρτάκι) је популарни плес са грчким коренима. Кореографију је створио Гиоргос Провиас, а музику Микис Теодоракис 1964. године за филм Грк Зорба (сниман по роману Никоса Казанцакиса).^[1] Наводно је створен како би се главном глумцу Ентони Квину, који није био надарен за извођење грчких плесова, олакшало снимање (оригинално је планирано да се у завршној сцени изведе пето-тактни Пентосалис). Заједно са филмом, сиртаки је стекао међународну славу и постао је за не-грке појам грчког плеса.

Име је сиртаки добио од народног плеса Сиртос, наиме сиртос хорос (грчки: συρτóς χορóς), што значи вучени плес, што је у супротности са скоковитим плесом, пидиктос хорос (грчки: πηδηκτóς χορóς). Кореографија новог плеса је почињала са лаганим корацима константинопољског Часапика-Хасапико (Плес Убица из Константинопоља) и завршава се у бржем ритму корацима Часапосервикоса.

Име[уреди | уреди извор]

Сиртаки је деминутив сиртоса, традиционалне врсте грчког народног плеса. Скоро свако острво или група острва има свој сопствени сиртос, попут сиртос Скирос, сиртос Силиврианос са Наксоса или Каниотико (сиртос са Канија, Крит). На континенту такође постоје плесови, попут сиртос Саракатсан, који садрже у имену сиртос, али са сиртос у 2/4 такту са плесним ритмом дуг-кратак-кратак немају ништа заједничко.

Кореографија[уреди | уреди извор]

Сиртос се плеше у отвореном кругу и са неограниченим бројем учесника, док се сиртаки, мали сиртос, због могућности за слободне комбинације фигура (у супротности са фиксним корацима традиционалних народних плесова), обично изводи од стране два или три уиграна плесача.