Сњежана Видовић

С Википедије, слободне енциклопедије

Сњежана Видовић, пуним именом Сњежана Гутбир-Видовић (нем. Snježana Gutbier-Vidović; Зеница, 9. јун 1963), босанскохерцеговачка је, немачка и хрватска сликарка.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је и одрасла у Зеници,[2][3] гдје је добила диплому Грађевинског техничара. Грађевински факултет завршила је у Суботици (Универзитет Нови Сад) 1986. године. Године 1990. следи селидба за Минхен;[2] 1992. је упознала немачког сликара Петера Шермулија. Убрзо је започела слободне студије сликарства (1992—99) у његовом атељеу у Минхену.[2] За време студија је имала прилику да посети многе изложбе. Њени чести циљеви су били Стара и Нова Пинакотека у Минхену, као и познате галерије у Берлину, Хамбургу, Франкфурту, Венецији, Паризу и Лондону.

Од 1999. до 2005. године била је члан у Удружењу уметника „Нојхаузер кунстлеркрајс” (нем. Neuhauser Kunstlerkreis). У том периоду су имали више заједничких изложби и пројеката у Минхену. Године 2004. је била позвана у Италију да би учествовала у пројекту „Toscana In”. После тога је следео позив за САД (2005, 2006). У међувремену се код Сњежане Видовић полако развијало и интересовање за илустрације. Резултат је објављен 2007. у виду календара са бајкама (Мäрцхенкалендер). Од 2006. до 2012. је била члан ИО (Иллустраторенорганисатион Деутсцхланд). Од 2007. редовно организује појединачне сате, као и групне курсеве сликања за одрасле и дјецу.[3][2] Године 2009. је била једна од победница такмичења Галерије Стефан Штумпф у Минхену. Од 2010. почасни је члан Уметничке, ликовно-књижевне Уније „Влахо Буковац” у Сплиту. Године 2011. и 2012. водила је Школу сликања и цртања за дјецу у Хрватској католичкој мисији у Минхену. У књизи Руке доброте је описан рад ове школе. Године 2012. опростила се од Немачке изложбом Брüцкен бауен („Градити мостове”) на Филозофском факултету у Минхену. Лаудатор на отворењу ове међународне изложбе је био Томас Гопел, бивши државни министар Баварске за уметност и културу. У лето 2012. следи селидба са породицом у Хрватску, где живи и ради у свом атељеу.[2] Од 2013. је председница Хрватско-немачког друштва Истре (КДГИ) и члан Lions Club-а Пореч.

Стил[уреди | уреди извор]

Обично слика са мало боја, али нарочитим мешањем боја ради разноликости тонова. Бира и усклађује мотиве, пропорције, композицију, мешавину боја, контраст и интерпретацију.[3]

Одабране изложбе[уреди | уреди извор]

Самосталне[уреди | уреди извор]

  • 2001 Галерија Bürgerhaus, Швабах (код Нирнберга)
  • 2003 Sardenhaus, Минхен
  • 2007 Sardenhaus, Минхен
  • 2009 Orangerie im Englischen Garten, Минхен
  • 2009 Hypovereinsbank Bayerstrasse, Минхен

Групне[уреди | уреди извор]

  • 1999 Künstlerkreis Neuhausen, Минхен (Каталог)
  • 2001 Landeshauptstadt München: „Künstler aus aller Welt leben und arbeiten in Minhen“
  • 2002 Künstlerkreis Neuhausen, München: "Farbenspiele"
  • 2002 Landeshauptstadt München: „Kunstmeile“ (Каталог)
  • 2003 Atelier Cielo, München: KunstTransport „mitgefühl“ (Каталог)
  • 2004 Toscana In, Gambassi Terme (Italien): Atelier d`Artista – III° Rassegna Internazionale d`Arte (Флајер и сертификат)
  • 2005 Галерија Artists Show Place, Dallas, Texas: „German Invitational“
  • 2006 Hue Gallery, Mansfield, Texas: „Five plus On“
  • 2008 Педагошки Институт, Минхен, Академија нација: „Kunst als multikulturelle Synthese“ (Каталог)
  • 2009 Галерија Стефан Штумпф, Минхен: „Die ferne Wirklichkeit der erotischen Phantasie“ (Флајер)
  • 2009 Geranienhaus, Nymphenburger Schlosspark, München: “Künstlerfreunde Nymphenburg“ (Флајер)
  • 2011 Pelkovenschlössel, Moosacher Kulturhaus, München: „Künstlerfreunde Nymphenburg“
  • 2011 Atelier Machwerk, Landeshauptstadt München: „Kultüren 9“ (Flajer i Paintingsession)
  • 2012 Schloss Blutenburg, München: „Künstlerfreunde Nymphenburg“
  • 2012 Филозофски факултет, Минхен: „Brücken bauen“ (интернационална изложба)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Neuhauser Künstlerkereis : Kunstaustellung im Neuhauser Trafo, Margot Günther, Каталог, стр. 47, Минхен
  • Inga Nobel: Spuren im Schlamm, "Künstlerkreises Neuhausen“, Süddeutsche Zeitung, јун 1999, Минхен
  • Gunther Hess: Harmonie auf der Leinwand, Bürgerhaus - Galerie, Schwabacher Tagblatt 52/2001 Сцхwабацх
  • Manfred Stanka: Weltkunst auf engstem Raum, Abendzeitung vom 16.05. 2001, Минхен
  • Anja Mahron: Künstler aus aller Welt unter einem Dach, Münchner Merkur, мај 2001, Минхен
  • Wally Schmidt: Kunst ohne Grenzen, Süddeutsche Zeitung von 18.05.2001, Минхен
  • Kunstmeile in Neuhausen – Nymphenburg: Bilder einer Ausstellung, Landeshauptstadt Minhen, Katalog „Kunstmeile“, јун 2002, Минхен
  • Kunsttransport: Bewegende Kunst, Atelier Cielo 11, Каталог Метро 2003, Мüнцхен
  • Ursula Löscher: Vereinte Kunst für Kinder, „Sommerträume“, Neuhauser-Nymphenburger Anzeiger vom 16. Juli 2003, Минхен
  • Andreas Heeger: Kunst- Transport durch die Münchner U-Bahn, Kunsttransport, Tageszeitung vom 17.06.2004, Минхен
  • Stadtteil Kultur: Malerin Vidović, Sardenhaus, Münchner Merkur 218/2004, Минхен
  • Marc Kniepkamp: Servus Freunde, TZ – Serie, Tages Zeitung vom 24./25. 06.2006, Минхен
  • Sendlinger Anzeiger: Blumen im Westpark, Sardenhaus, Sendlinger Anzeiger 41/2007 von 10.10.2007, Минхен
  • Akademie der Nationen: Hände schaffen Heimat, Akademie der Nationen, Katalog „Kunst als multikulturelle Synthese“, Pädagogischen Institut 2008, стр. 42—43, Минхен
  • Werk aus 10 Jahren: La Strada, Orangerie, Schwabinger Anzeiger 33/2009 vom 12.08.2009, Минхен
  • Roberta De Righi: Politisch korrekte Feuchtgebiete, Stephan Stumpf Galerie, Abendzeitung vom 28.08.2009, Минхен
  • Siderius: Erotische Fantasien in der Au, Stephan Stumpf Galerie, Extrablatt vom September 2012, Минхен
  • Galerie Stephan Stumpf: Die ferne Wirklichkeit der erotischen Phantasie, Monopol – Magazin für Kunst und Leben, 2009, Минхен
  • Stadt München: Kultüren 9, Neuhauser - Nymphenburger anzeiger vom 12.10.2011, Минхен
  • PW: Völkerverständigung, Hochschule für Philosophie: „Brücken bauen“, Münchner Wochenanzeiger vom 02.10.2012, Минхен
  • П. Лукеж: Prvi Choco & Wine Festival u Istri, Чланак уз Први Фестивал у Бртонигли, Глас Истре, 20. 2. 2013, Истра, Хрватска
  • Фра Јозо Жупић: Терапија доброте, Књига уз Уметничке школе у Немачкој, Сњежана Видовић, Уметничка школа за децу, стр. 157—169, 188—190, Фра Јозо Жупић, ISBN 978-3-00-043757-1, 2013, Минхен

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „jutarnji.hr”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступљено 20. 03. 2020. 
  2. ^ а б в г д Биографија на сајту art-painter.com (језик: хрватски)
  3. ^ а б в Биографија на сајту malen-in-istrien.de (језик: хрватски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]