Софија Губајдулина

С Википедије, слободне енциклопедије
Софија Губајдулина,1981. Сортавала ©ДСмирнов

Губајдулина, Софија Асгатовна, (Чистопољ, Република Татарстан, 1931) је совјетска и европска композиторка. Припада генерацији композитора која је ступила на совјетску музичку сцену убрзо након завршетка Стаљинове диктатуре, раних 1960-их уз Алфреда Шниткеа, Едисона Денисова, Арво Перта и убраја се у најзначајније композиторе друге половине XX века. Софија Губајдулина је члан немачке и шведске Академије наука и почасни члан универзитета Чикаго и Јејл[1].

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Њено стваралаштво одликује испољавање бунта против режима и потрага за истином. Вођена идеалом да изађе из оквира режима и упозна свет са друге стране „гвоздене завесе“ као жена у професији којом доминирају мушкарци, верница у атеистичком Совјетском Савезу, особа мешовитог татарско-руског порекла у углавном ксенофобичном друштву, као припадница неконформистичких, партизанских уметничких група, Софија Губајдулина је провела неколико деценија борећи се против угњетавања и стигматизације[2].

971023 Беетховен Ацадемие wеб (программабоекје)

Стваралачки опус[уреди | уреди извор]

Како је совијетском режиму ослабила моћ раних 80-тих, Софија Губајдулина стиче међународну репутацију заслугом виолинисте Гидона Кремера] који је премијерно извео њен концерт за виолину Оферторијум у Бечу[3] 1981. Премијера је доживела велики успех а Кремер је наставио са извођењима њених дела, одржавајући концерте са водећим оркестрима широм света. Концерт је заснован на теми из Бахове Музичке жртве и представи парадигме стварања и жртве кроз Христово страдање. Утицај електронске музике и техника импровизације илустрован је необичном комбинацијом контрастних елемената, употребом традиционалних руских народних инструмената у солистичким и камерним делима, као што су Де профундис за хармонику, Ет еxпецто - сонати за хармонику, и Ин цроце за виолончело и оргуље или хармонику. Кото, традиционални јапански инструмент, представљен је у њеном делу У сенци дрвета (Ин тхе Схадоw оф тхе Трее, 1998), у којем један солиста наступа на три различита инструмента - коту, бас-коту и ченгу. Песма сунца (Сонненгесанг, 1997) за виолончело соло, посвећено је Мстиславу Ростроповичу. Снажан утицај технике импровизације може се наћи у њеној фасцинацији удараљкама у којима композиторка неодређену природу тембра удараљки повезује са мистицизмом: "... удараљке имају акустични облак око себе, облак који се не може анализирати. Ови инструменти су на граници између опипљиве стварности и подсвести, јер имају такву акустику. Њихове чисто физичке карактеристике, тимпани и мембранофони вибрирањем коже улазе у онај слој наше свести који није логичан, налазе се на граници између свесног и подсвесног ". Као што је већ поменуто, била је заокупљена експериментисањем са нетрадиционалним методама продукције звука и необичним комбинацијама инструмената.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Софија Губајдулина је чланица Академије уметности у Берлину и Хамбургу и Краљевске музичке академије у Стокхолму. Добитница је многих награда и признања широм света, између осталих носилац је ордена Поур ле мéрите. Њена стварења обајвиле су најпознатије дискографске куће: Деутсцхе Грамопхон[4], Пхиллипс, Сонy Цлассицал.

Дела[уреди | уреди извор]

Оркестарска дела[уреди | уреди извор]

  • Фаирyтале Поем, симфонијска поема за оркестар (1971)
  • Ревуе Мусиц, за симфонијски и џез оркестар (1976)
  • Те Салутант, капричо за велики симфонијски оркестар (1978)
  • Стиммен... Верстуммен... симфонија у 12 ставова (1986)
  • Про ет Цонтра, за велики симфонијски оркестар (1989)
  • Тхе Унаскед Ансwер (Антwорт охне Фраге) (1989)
  • Стуфен (1992)
  • Фигурес оф Тиме (Фигуры времени), за симфонијски оркестар (1994)
  • Тхе Ридер он тхе Wхите Хорсе, за симфонијски оркестар и оргуље (2002)
  • Тхе Лигхт оф тхе Енд (Свет конца), за симфонијски оркестар (2003)
  • Феаст Дуринг а Плагуе, за симфонијски оркестар (2006)
  • Дер Зорн Готтес, за симфонијски оркестар (2019)

Солистички концерти[уреди | уреди извор]

  • Детто II, за виолончело и оркестар (1972)
  • Концерт за фагот и гудаче (1975)
  • Интроитус, за клавир и камерни оркестар (1978)
  • Офферториум (Жертвоприношение), концерт за виолину и оркестар (1980)
  • Сиебен Wорте, за виолончело, хармонику и гудаче (1982)
  • Анд: Тхе Феаст ис ин Фулл Процессион (И: Празднество в разгаре), за виолончело и оркестар (1993)
  • Музика за флауту, гудаче и удараљке (1994)
  • Импромпту, за флауту, алт-флауту, виолину и гудаче (1996)
  • Концерт за виолу и оркестар (1996)
  • Тхе Цантицле оф тхе Сун оф Ст Францис оф Ассиси, за виолончело, камерни хор и удараљке (1997)
  • Тwо Патхс: А Дедицатион то Марy анд Мартха, за 2 соло виоле и орцхестар (1998)
  • Им Сцхаттен дес Баумес (В тени под деревом), за кото, бас-кото, ченг и оркестар (1998)
  • Ундер тхе Сигн оф Сцорпио (2003)
  • ...Тхе Децеитфул Фаце оф Хопе анд Деспаир, за флауту и оркестар (2005)
  • Ин Темпус Праесенс, концерт за виолину анд оркестар (2007)
  • Глориоус Перцуссион, концерт за удараљке и оркестар (2008)
  • Фацхwерк, за виолончело, хармонику и гудаче (2009)
  • Wарум? за флауту, кларинет и гудачки оркестар (2014)
  • Концерт за виолину, виолончело и хармонику (2017)
  • Диалог: Ицх унд Ду, концерт за виолину и оркестар (2018)

Вокална и хорска дела[уреди | уреди извор]

  • Пхацелиа, циклус песама за сопран и оркестар на стихове Михаила Пришвина (1956)
  • Нигхт ин Мемпхис, кантата за мецосопран, оркестар и мушки хор (1968)
  • Рубаијат, кантата за баритон и камерни ансамбл (1969)
  • Росес, за сопран и клавир (1972)
  • Цоунтинг Рхyмес, за глас и клавир (1973)
  • Хоур оф тхе Соул, на стихове Марине Цветајеве за велики дувачки оркестар, мецосопран/контраалт (1974), удараљке, мецосопран и велики оркестар (1976)
  • Лаудатио Пацис, ораторијум за САТБ, наратора, 3 мешовита хора, велики оркестар без гудача (1975)
  • Перцептион, за сопран, баритон и 7 гудачких инструмената (1981, 1983, 1986)
  • Хоммаге à Марина Тсветаyева, за хор а цаппелла (1984)
  • Леттер то тхе Поетесс Римма Дало, за сопран и виолончело (1985)
  • Еин Wалзерпасс нацх Јоханн Страусс, за сопран и октет, такође у аранжману за клавир и гудачки квинтет (1987)
  • Хоммаге à Т.С. Елиот, за сопран и октет (1987)
  • Тwо Сонгс он Герман Фолк Поетрy, за мецосопран/сопран, флауту, чембало и виолончело (1988)
  • Јауцхзт вор Готт, за мешовити хор и оргуље (1989)
  • Аллелуја, за мешовити хор, дечји глас, оргуље и велики оркестар (1990)
  • Аус дем Стунденбуцх, на текст Раинер Мариа Рилке за виолончело, оркестар, мушки хор и женског наратора (1991)
  • Лауда, за АТБ, наратора, мешовити хор и велики оркестар (1991)
  • Јетзт иммер Сцхнее (Теперь всегда снега), за камерни ансамбл и камерни хор (1993)
  • Еин Енгел за контраалт и контрабас (1994)
  • Аус ден Висионен дер Хилдегард вон Бинген за контраалт (1994)
  • Галгенлиедер à 3, 15 минијатура за мецосопран, удараљке и контрабас (1996)
  • Галгенлиедер à 5, 14 минијатура за мецосопран, флауту, удараљке, хармонику и контрабас (1996)
  • Сонненгесанг, Ст. Францис оф Ассиси’с Цантицле оф тхе Сун, за виолончело, мешовити хор и удараљке (1997)
  • Јоханнес-Пассион, за СТББ, 2 мешовита хора, оргуље и велики оркестар (2000)
  • Јоханнес-Остерн, за СТББ, 2 мешовита хора, оргуље и велики оркестар (2001)
  • О Комм, Хеилигер Геист, за сопран, бас, мешовити хор и оркестар (2015)
  • Üбер Лиебе унд Хасс СТББ, 2 мешовита хора и оркестар у 9 ставова (2015, 2016) и 15 ставова (2016, 2018)

Дела за солистичке инструменте[уреди | уреди извор]

  • Серенада за гитару (1960)
  • Чакона за клавир (1963)
  • Соната за клавир (1965)
  • Токата за гитару (1969)
  • Мусицал Тоyс, клавирске минијатуре (1969)
  • Тоццата-Тронцата, за клавир (1971)
  • Десет прелида за виолончело (1974), такође у верзији Осам етида за контрабас (2009)
  • Инвенција за клавир (1974)
  • Хелл унд Дункел, за оргуље (1976)
  • Сонатина за флауту (1978)
  • Де Профундис, за хармонику (1978)
  • Ет Еxспецто, соната за хармонику (1986)
  • Риторно перпетуо, за чембало (1997)
  • Цаденза за харомонику (2003, 2011)

Музика за камерне ансамбле[уреди | уреди извор]

  • Квинтет за клавир, две виолине, виолу и виолончело (1957)
  • Аллегро Рустицо, за флауту и клавир (1963)
  • 5 етида за харфу, контрабас и удараљке (1965)
  • Пантомиме, за контрабас и клавир (1966)
  • Мусицал Тоyс, 14 клавирских минијатура за децу (1969)
  • Вивенте - Нон Вивенте, за електронику (1970)
  • Цонцорданза, за камерни ансамбл (1971)
  • Гудачки квартет бр. 1 (1971)
  • Музика за чембало и ансамбл удараљки Марка Иљича Пекарског (1971, рев. 1973)
  • Руморе е силензио, за удараљке и чембало (1974)
  • Qуаттро, за 2 трубе и 2 тромбона (1974)
  • Соната за контрабас и клавир (1975)
  • Две баладе, за 2 трубе и клавир (1976)
  • Дотс, Линес анд Зигзаг за бас-кларинет и клавир (1976)
  • Трио за 3 трубе (1976)
  • Лиед охне Wорте, за трубу и клавир (1977)
  • Он Татар Фолк Тхемес, за домру и клавир (1977)
  • Дуо соната за 2 фагота (1977)
  • Ламенто, за тубу и клавир (1977)
  • Мистериосо, за 7 удараљки (1977)
  • Квартет за 4 флауте (1977)
  • Детто I, соната за оргуље и удараљке (1978)
  • Соундс оф тхе Форест, за флауту и клавир (1978)
  • Диптих, за хорну и клавир (1979)
  • Ин Цроце, за виолончело и оргуље (1979), за хармонику и виолончело (1991)
  • Јубилатио, за 4 перкусионисте (1979)
  • Гартен вон Фреуден унд Трауригкеитен, за флауту, виолу, харфу и наратора (1980)
  • Десценсио, за 3 тромбона, 3 перкусионисте, харфу, чембало и клавир (1981)
  • Рејоице!, соната за виолину и виолончело (1981)
  • Сwан, Цраб анд Пике, марш за ансамбл лимених дувача и перкусије (1982)
  • Ин тхе Бегиннинг Тхере wас Рхyтхм, за 7 перкусиониста (1984)
  • Qуаси хоqуетус, за виолу, фагот и клавир (1984)
  • Гудачки квартет бр. 2 (1987)
  • Гудачки квартет бр. 3 (1987)
  • Гудачки трио (1988)
  • Еин Wалзерпасс нацх Јоханн Страусс, за клавир и гудачки квинтет, у аранжману за сопран и октет (1989)
  • Хöрст Ду унс, Луиги? Сцхау мал, wелцхен Танз еине еинфацхе Холзрассел фüр Дицх воллфüхрт (Слышишь ты нас, Луиджи? Вот танец, который танцует для тебя обыкновенная деревянная трещотка) за 6 перкусиониста (1991)
  • Гераде унд унгераде (Чет и нечет), за 7 перкусиониста и цимбало (1991)
  • Силензио, за хармонику, виолину и виолончело (1991)
  • Тартарисцхе Танз, за хармонику и 2 контрабаса (1992)
  • Данцер он а Тигхтропе (Дер Сеилтäнзер), за виолину и клавирске жице (1993)
  • Медитатион üбер ден Бацх-Цхорал "Вор деинен Тхрон трет' ицх хиермит", за чембало, 2 виолине, виолу, виолончело и контрабас (1993)
  • ... Еарлy ин тхе Морнинг, Ригхт бефоре Wакинг ... за 3 бас-кота са 17 жица и 4 кота са 13 жица (1993)
  • Гудачки квартет Но. 4 (троструки гудачки квартет, 2 снимљена квартета ад либитум посвећено Кронос квартету (1993)
  • Ин Ерwартунг (В ожидании), за 4 саксофона и 6 перкусиониста (1994)
  • Аус дер Висионен дер Хилдегард вон Бинген, за соло алт (1994)
  • Qуатернион, за 4 виолончела (1996)
  • Рисонанза, за 3 трубе, 4 тромбона, оргуље и 6 гудача (2001)
  • Рефлецтионс он тхе тхеме Б-А-C-Х, за гудачки квартет (2002)
  • Мираге: Тхе Данцинг Сун, за 8 виолончела (2002)
  • Он тхе Едге оф Абyсс (2002)
  • Верwандлунг (Трансформатион), за тромбон, 4 саксофона, виолончело, контрабас и там-там (2004)
  • Тхе Лyре оф Орпхеус, за виолону, удараљке и гудаче (2006)
  • Равведименто, за виолончело и 4 гитарр (2007)
    • Пентименто, аранжман за контрабас и 3 гитаре (2007)
    • Репентанце, аранжман за виолончело, контрабас и 3 гитаре (2008)
  • Фантасиа он тхе Тхеме С–Х–Е–А, за два клавира штимована на четврт тона (2008)
  • Сотто воце, за виолу, контрабас и 2 гитаре (2010/2013)
  • Лабyринтх, за 12 виолончела (2011)
  • Со сеи ес, за виолину, контрабас, клавир и удараљке (2013)
  • Пилгримс, за виолину, контрабас, клавир и 2 удараљке (2014)
  • Еинфацхес Гебет, кратка миса за 2 чела, контрабас, клавир и 2 удараљке (2016)

Аранжмани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Yале Университy, Хонорарy Дегрее Цитатионс Цомменцемент 2009”. 2009. 
  2. ^ Медиц, Ивана. ГУБАИДУЛИНА, МИСУНДЕРСТООД (ПДФ). Тхе Опен Университy, Унитед Кингдом. 
  3. ^ „Цонтемпорарy Цомпосер: Софиа Губаидулина”. 
  4. ^ „Офферториум (1980)”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sofija_Gubajdulina&oldid=26785517”