Сото
Сото је једна од три главне зен школе јапанског будизма (уз ринзаи и обаку).
Историја[уреди | уреди извор]
У Камакура периоду, захваљујући настојањима јапанских монаха Еисаја и Догена, зен је из Кине пренет у Јапан. Тада су основане ринзаи и сото зен школе, које су основали Еисаи (1141—1215) и Доген (1200—1253).[1] Ове две школе иницијално су биле дисциплине монашке медитације, али су касније оствариле значајан утицај на културу и уметност Јапана.
Сото школа је проповедала употребу зазена, медитације која се обавља у седећем положају, а према њиховом учењу просветљење се спознаје постепено.[2] За развој сото-зена у водећу будистичку деноминацију у Јапану, заслужан је Кеизан Џокин (1268-1325). Кеизан је стопио зен са другим ритуалним учењима, каква су индијски тантризам, таоизам, и народна религија.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ зен, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ а б Кембриџова илустрована историја религије . Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. стр. 154-177.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
Vidi još[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
