Спортска медицина
Спортска медицина је мултидисциплинарна грана медицине чији је циљ очување здравља учесника у спорту и физичким (рекреационим) активностима, првенствено кроз превенцију, али и кроз терапију и рехабилитацију повреде. Још један битан сегмент у оквиру делатности спортске медицине је унапређење психофизичких способности неопходних за остварење добрих такмичарскиих резултата.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Развој спорта учесталост и озбиљност здравствених проблема, који је кроз историју спорта у знатном порасту, утицао је увођење спортске медицине у свакодневне активности медицини као мултидисциплинарне области. У том смислу водеће стручне асоцијације медицине спорта настоје да осмисле што рационалније моделе рада лекара спопртске медицине који би били ефикасни у процени здравља, а истовремено економични по питању материјалних трошкова и утрошку времена.
Области[уреди | уреди извор]
- Превенција
- Клиничко образовање и дијагностика[2]
- Непосредна нега
- Третман и рехабилитација
- Организација и администрација
Методологија рада[уреди | уреди извор]
Методологију спортско-медицинског прегледа, коју су донеле и усвојиле водеће елевантне међународне асоцијације из ове области, обухвата: намнезу, фзикални преглед, атропометрију, функционална естирања, лабораторијске анализе.
- Анамнеза
Добро узета анамнеза, један је од најзначајнијих делова прегледа, јер у 60-75% случајева открива могућих проблема код спортиста. Она треба да садржи податке о:
- идентитету спортисте,
- врсти и дисциплини спорта којим се спортиста бави,
- динамици и врсти тренинга,
- ранијим обољењима и повредама.
- Физикални преглед
Овим прегледом прикупља се низ података о тренутном стању и функцији органа и система. На овај начин се дијагностикују знаци обољења и деформитета. Физикални преглед обухвата целокупни увид у објективно стаwње организма и обухвата преглед:
- главе и врата,
- грудног коша, плућа и срца
- крвних судова,
- трбуха и урогениталног система,
- мишићно-скелетног система,
- коже, и
- неуролошки и психијатријски преглед.
- Антропметрија
Антропометрија као грана медицине која се бави мерењем морфолошких и функционалних параметара, у указују на повезаност одређених антропометријских карактеристика са ризиком настанка и развоја неких кардиоваскуларних и метаболичких обољења код спортиста.
У оквиру антропометрије врше се:
- мерења висине тела и телесне масе,
- одређивање висинско-тежинског односа(БМИиндекс),
- процена ухрањености и идеалне телесне масе,
- одређивање састава тела,
- процена раста итд.
Све мере и изведене вредности упоређују се са већ утврђеним стандардима разврстаним по старосној доби, полу, врсти спорта и дисциплини. Свако одступаwње од стандарда захтева низ пердлога и препорукау у смислу побољшљња здравственог статуса спортиста, као и побољшање такмичарских резултата.
- Функционална тестирања
Функционална дијагностика има за циљ процену тренутне радне способности. Ова тестирања су од посебног значаја у:
- процени здравља спортисте за бављење одређеним спортом,
- процени стања након дужег прериода мировања након повреда,
- процени физичких способности у току самог тренажног, или такмичарског циклуса.
Функционална дијагностика обухвата:
- основне моторичке тестове(динамометрија и мерења флексибилности),
- функционална испитивања респираторног система,
- процену анаеробног прага и аеробне издржљивости.
- Лабраторијске анализе
Ове анализе могу указати на тренутно здравствено стање и помажу у процену функционалних способности. Поред примарног здравственог аспекта, лабораторијска мерења помажу и у планирању тренинга у сврху успостављања оптималне спортске форме.
Минимум анализа које треба урадити за сваки преглед:
- анализа крвне слике(са освртом на статус гвожђа),
- седиментација,
- ниво глукозе у крви,
- липидни статус,
- билирубин, трансаминазе, ензими и
Поред наведених раде се и друге анализа које могу указати на тренутно здравствено стање спортистаи стање функционалних способности.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели, ур. (1998). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (2. изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9.
- ^ Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (3. изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели, ур. (1998). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (2. изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9.
- Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (3. изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |