Срђан Диздаревић

Срђан Диздаревић
Датум рођења	(1952-09-29)29. септембар 1952.
Место рођења	Сарајево  ФНРЈ
Датум смрти	16. фебруар 2016.(2016-02-16) (63 год.)
Место смрти	Сарајево  БиХ

Срђан Диздаревић (Сарајево, 29. септембар 1952 — Сарајево, 16. фебруар 2016) био је босанскохерцеговачки новинар и дипломата те дугогодишњи председник Хелсиншког комитета за људска права БиХ (функција коју је обављао девет година; 2014. године је поднео оставку).

Биографија

Током радног века био је члан Извршног комитета Међународне хелсиншке федерације, члан Алтернативног Већа министара на функцији министра спољних послова, директор и главни уредник Дечје и омладинске штампе 1978. године, помоћник главног и одговорног уредника Ослобођења од 1987. до 1991. године, те први секретар амбасаде бивше Југославије у Паризу. По избијању Рата у Босни и Херцеговини, вратио се у Сарајево. Дипломирао је 1976. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Студирао је и политичке науке у Паризу, а десетак година професионално се бавио новинарством. Потиче из чувене дипломатске породице тројице браће Диздаревића: његов отац зове се Нијаз и некадашњи је амбасадор у Багдаду, Алжиру и Паризу; стриц му се зове Фаик и дугогодишњи је амбасадор у Техерану, Алжиру и Мадриду; други стриц је Раиф Диздаревић и бивши је министар спољних послова и председник Председништва некадашње Југославије.

За првог председника Хелсиншког комитета за људска права у БиХ изабран је 1995. године, а исте године бива изабран и за члана Асоцијације независних интелектуалаца „Круг 99”. Одлуком Високог представника за БиХ, 1998. године именован је у Радну групу за израду Сталног изборног закона.

Дипломатска каријера

После смрти Тита, пошто му презиме постаје бити одговорност, Диздаревић тежи одласку у иностранство. Као савршен франкофон, од 1987. до 1991. године ради у Страној служби Југославије као први секретар Амбасаде Југославије у Паризу, све до дана када изјављује да је „постало немогуће радити за амбасаду Велике Србије”.

У Сарајеву током опсаде

У Сарајево се враћа 2. априла 1992. године, четири дана пре почетка рата. Боравио је у граду током трогодишње опсаде, одбијајући све понуде да га напусти (следи изјава за Libération): „... постојали су моменти у којима сам мислио да је Сарајево имало само једнопостотну шансу да преживи. Али та је једина шанса била довољна.”

Активиста за људска права

После Босанског рата, 1995. године Срђан Диздаревић се укључује у иницијативе грађанског друштва. Запамћен је као „проминентан бранилац људских права и слобода у БиХ, оштар критичар криминала и корупције те одлучан заговорник мира и коегзистенције”.

За српски дневни часопис Наша борба је 1997. године изјавио:

„ Дејтонски споразум не признаје никакву алтернативу. То је због чега морамо да окупимо све не-националистичке снаге, пошто су оне једине које могу да осигурају изградњу нормалне Босне и Херцеговине. ”

2005. године је написао:

„ Националистичке партије блокирају сву еволуцију земље, у страху од губитка моћи. Религијски ауторитети их подржавају, а они који се супротстављају национализму, грађанско друштво у настајању, још увек немају довољно тежине да би се њихов глас чуо. (...) Не постоји демократија у Босни и Херцеговини, чак ни на конституционалном нивоу, јер становници земље се не сматрају грађанима већ члановима предодређене етничке заједнице. ”

После ангажовања за грађанску и ненационалистичку Босну и Херцеговину, заједно са режисером Данисом Тановићем је 2008. године учествовао у покретању Наше странке, која је несумњиво остала на маргинама на изборима који су предстојали.

Смрт

Срђан Диздаревић је преминуо у Сарајеву, 16. фебруара 2016. године у 63. години живота. Узрок смрти није објављен, али наводи се да је наступила након тешке болести.

Спољашње везе

• (језик: француски) Libération
• (језик: француски) Intervju na Arte TV-u