Старачка далековидост

С Википедије, слободне енциклопедије

Старачка далековидост
Синонимипресбиопија.[1]
Смалл принт ингредиентс лист
Начин на који текст види особа са старачком далековидошћу.
Специјалностиоптометрија, Офталмологија
Симптомивид током читања или рада за рачунаром постаје замућен и нејасан[1]
Време појавефизиолошко стање које најчешће настаје као последица старења после 35-40. године живота[1]
Узроципромена еластичности сочива током старења.[1]
Дијагностички методофталмолошки преглед[1]
Лечењенаочаре,[1] контактна сочива.[2]
ФреквенцијаОсобе оба пола подједнако.[1]

Старачка далековидост или пресбиопија је физиолошко стање које најчешће настаје као последица старења после 40. године живота.[3] Пацијенти са овим стањем у старијој животној доби све више примећују да им вид током читања или рада за рачунаром постаје замућен и нејасан. Ово стањ настаје као последица промена на очном сочиву, као последица смањења његове еластичности, што ремети његову преломну моћ и доводи до слабљења способности фокусирања предмета у близини.[4][5][6][7]

Старачка далековидост се може кориговати на више начина, ношењем два пара наочара (и трећег за рад на рачунару), бифокалним стаклима (недостатак средње даљине), мултифокалиним стаклима, комбинацијом сочива (за даљину) и наочара (за читање), мултифокалним сочивима, хируршки (уградњом интрокуларног сочива).[8]

Иако старачке далековидости може да се коригује применом наочара, комбинацијом наочара и сочива, хирургијаом,, ипак се може рећи да не постоји довољно добра замена која је једнака акомодативној (физиолошкој) флексибилности очију у ранијој доби и самим тим и способности да особе са пресбиопијом брзо промене и јасно виде и на даљину и у непосредној близини.[9][10]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Шематизован приказ нормалног и и пресбиопног сочива

Старачка далековидост је физиолошки процес изазвана старењем ока током година, и треба је разликовати од астигматизма, кратковидост и далековидост, промена које се односе на облик очне јабучице, изазване генетским и еколошким факторима.[8][11]

I док се сматра да далековидост настаје због постепеног задебљања и губитка еластичности природног сочива унутар ока, због пада нивоа протеина у сочиву, који узрокује мању еластично сочива током времена, старачка далековидост је изазивана променама које се дешавају у влакнима мишића које окружују сочиво. Тако да због мање еластичности, око може теже да фокусира изблиза.[9]

Облици старачке далековидости[уреди | уреди извор]

Према типу поремећаја старачка далековидост се може класификовати као: почетна, функционална, апсолутна, превремена и ноћна пресбиопија или старачка далековидост.[12]

Познати су случајеви потпуне узетости (парализе) акомодације на једном или оба ока, понекад пропраћени поремећајем у функцији зенице. При таквим сметњама неопходно је разјашњење узрока офталмолога јер се могу јавити као — пропратне појаве тешког тровања храном (ботулизма), опасаних зараза или озбиљних поремећаја нервног система.[9]

Посебни облици старачке далековидости.[11]

Врста пресбиопије Карактеристике
Почетна пресбиопија
  • Гранична или рана пресбиопија у којој су типични симптоми напор приликом читања ситних слова и често оваква пресбиопија остане и некоригована за још неко време или се пацијенту понуди минимална диоптрија која се користи само по потреби.
Функционална пресбиопија
  • Облик је пресбиопије код које за рад на близину неопходно користити корекцију услед опадања акомодативне способности.
  • У којој доби ће се то јавити зависи од више фактора: да ли је пацијент већ коригован, окружење, занимање, видних захтева, здравственог стања и друго.
Апсолутна пресбиопија
  • Настаје као резултат постепеног смањења акомодације, функционална пресбиопија води до апсолутне.
  • Апсолутна пресбиопија је стање у коме више нема акомодативне способности.
Превремена пресбиопија
  • Стање када акомодативна способност постане недовољна за пацијентов рад на близину у животној доби која је ранија од онога што се очекивало.
  • Узроци могу бити различити (неки од њих су животна средина и окружење, исхрана и животне навике, здравствено стање).
Ноћна пресбиопија
  • Настаје из смањене амплитуде акомодације при слабом светлу.
  • Повећања величина зенице и смањено видно поље су најчешћи узроци.
  • Јавља се претежно у стадијуму ране пресбиопије.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика варира зависно од појединца, његовог посла и његове рефрактивне грешке. Клинички се региструје око 40 године, док се код особа којима посао зависи од прецизног рада на близину клиничка слика пресбиопије може јавити и нешто раније.[13]

Клиничку слику старачке далековидости карактерише:[9]

  • замућен и нејасан вид приликом рада на близу,
  • појачано напрезање ока,
  • главобоље (нарочито при слабијем осветљењу),
  • замор,
  • удаљавање текста,
  • потреба за јачим светлом и крупнијим фонтом слова.

Особе са нормалним видом (без рефракционе мане или диоптрије), прве проблеме током рада на близину почињу да примећују око 45. године старости, док далековиде особе са плус диоптријом, ове симптоме примећују већ око 35. до 40. године.[11]

Код кратковидих особа, старачка далековидост се јавља касније и њима је у тој животној доби довољно да скину своје наочаре за даљину и пронађу удаљеност на којој могу да читају без икакве корекције (тада удаљеност најчешће ближа у односу на нормалних 30—35 цм удаљености од очију).[11]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза пресбиопије, поставља се након прегледа, који треба искључиво да обави очни лекар. У склопу прегледа, поред провере вида (диоптрије), обавезно се врши мерење очног притиска и преглед предњег сегмента ока и очног дна, након проширенења зенице.[14]

Како је старачка далековидост или пресбиопија процес који временом напредује, неопходно је дијагностичке прегледе обављати редовно на сваких 1-2 године.

Терапија[уреди | уреди извор]

Било која врста наочара намијењена је лечењу последица пресбиопије повећавањем детаља, попут ситног текста.

Старачка далековидост или пресбиопија може се кориговати на више начина:[14][15][16][17][18]

а) Ношењем два пара наочара (за даљину и близину). Недостатак је непокривеност средње даљине.
б) Ношењем бифокалних сочива. I у овом случају постоји сти недостатак као и код ношења два пара наочара.
ц) Ношење прогресивних сочива. Предност у односу на претходна два избора је у томе што се ношењем ових сочива покривају сви сегметни (близина, средња даљина и даљина). Код нођења прогресивних сочива непходно је привикавање.
д) Ношење мултифокалних сочива. Ова врста корекције још увек није широко заступљена због мало тежа адаптација.
е) Комбиновање сочива и наочара. Пресбиоп носи сочива за даљину и наочаре за читање са јачином која одговара адицији (АДД), или додатку за читање.
Наочаре

Лечење пресбиопије најчешће се заснива на примени наочаре са бифокалним или прогресивним сочивима.[19]

  • Бифокалне сочива се састоје из две тачке фокуса: главни део сочива садржи диоптрију на даљину, док је доњи део сочива јачи и садржи диоптрију за близину.
  • Прогресивна сочива су слична бифокалним сочивима, али она нуде бољи визуелни постепени прелаз између две диоптирје, без видљиве линије између њих.
  • Наочаре за читање су још једна могућност, која за разлику од бифокалих и прогресивних счива, већини ни пацијенат омогућава ношење наочара цео дан, док се наочаре за читање обично носе само током рада на близу.
  • Ао пацијент жели да носи контактна сочива, лекар му може прописати додатну диоптрију тако да корективни рам пацијент носи у комбинацији са сочивима.
Контактна сочива
  • Особе које имају пресбиопију могу се одлучити и за мултифокална контактна сочива (гас пропусна или мека сочива).
  • Друга врста корекције далековидости сочивима је моновисион, у којој једно око носи сочиво са диоптријом за даљину, а друго носи диоптирју за вид на близину. Мозак учи да фаворизује једно око или друго за различите задатке. Међутим недостатак ове корекције је тај што неке особе ово решење прихватају успешно а друге се жале на смањену оштрину вида и губитак дубине перцепције.

Најчешће пацијетни носе два пара наочара али у последње време избор прогресива као јединственог решења за све дистанце је све чешћи. Цена је приступачнија а нови дизајни омогућавају и изузетну адаптибилност.

Повремена промена диоптрије

Како се људско око током процеса старења константно мења и далековидост се повећава. У том смислу како се диоптрија временом мења морају се мењати или повећавати диоптрије корективних наочара.

Оперативно лечење[уреди | уреди извор]

Као и код ласерских третмана, хируршки поступци за кратковидност још увијек нису добро проучени, а козметичке или практичне предности морају се мерити с разним повезаним ризицима. Тренутно су могуће следеће врсте операција:[19][16][20]

Уградња синтетичких сочива

Ова метода се углавном сматра начином лечења за људе који имају катаракту, а такођер су кратковиди или далековиди или имају астигматизам. Поступак је сличан операцији мрене. Очна јабучица је пререзана на рубу рожњаћеце, очно сочиво се уклања, а затим замјењује мултифокалном синтетичким сочивом. Овај приступ повезан је с низом могућих недостатака:

Људи могу имати проблема с видом у сумрак или ноћу након операције. Извори светлости могу бити посебно блистави или магловити. Подручје иза синтетичких сочива може се замутити неколико месеци или чак годинама након тога (афтерцатарацт). То се може лечити безболним ласерским третманом у амбуланти. Сама операција повезана је с малим ризиком од инфекције ако микроорганизми доспеју у око.

Уградња имплантата у рожњачу

Ова операција укључује уметање пластичног имплантата (КАМРА) у рожњаћу недоминантног ока како би се повећала његова дубина видног поља. Ово се око затим користи као "блиско" око за обављање ствари попут читања. Али људи обично и даље морају носити наочаре за читање након операције. Могући повезани ризици и нуспојаве укључују инфекције, ожиљке на рожњачи, сувоћу очију и лошији вид у сумрак и ноћу.[21]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Фацтс Абоут Пресбyопиа”. НЕИ. октобар 2010. Архивирано из оригинала 04. 10. 2016. г. Приступљено 11. 9. 2016. 
  2. ^ Пéрез-Прадос, Роqуе; Пиñеро, Давид П; Пéрез-Цамбродí, Рафаел Ј; Мадрид-Цоста, Давид (Марцх 2017). "Софт мултифоцал симултанеоус имаге цонтацт ленсес: а ревиеw". Цлиницал анд Еxпериментал Оптометрy. 100 (2): 107–127. . дои:10.1111/цxо.12488.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  3. ^ „Wхат Ис Пресбyопиа?”. Америцан Ацадемy оф Опхтхалмологy (на језику: енглески). 2020-01-13. Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ Алио ЈЛ, Азар ДТ, Стаси К, Сориа ФА. Сургицал цоррецтион оф пресбyопиа. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 3.10.
  5. ^ Цроуцх ЕР, Цроуцх ЕР, Грант ТР. Опхтхалмологy. Ин: Ракел РЕ, Ракел ДП, едс. Теxтбоок оф Фамилy Медицине. 9тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 17.
  6. ^ Донахуе СП. Пресбyопиа анд лосс оф аццоммодатион. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 9.21.
  7. ^ Реиллy CD, Wаринг ГО. Децисион макинг ин рефрацтиве сургерy. Ин: Маннис МЈ, Холланд ЕЈ, едс. Цорнеа. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2017:цхап 161.
  8. ^ а б „Пресбyопиа”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2021-01-28. Приступљено 2021-02-01. 
  9. ^ а б в г „Wхат Ис Пресбyопиа анд Хоw Ис Ит Цоррецтед?”. МедицинеНет (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2021. 
  10. ^ Деутсцхе Опхтхалмологисцхе Геселлсцхафт (ДОГ), Коммиссион Рефрактиве Цхирургие (КРЦ), Беруфсвербанд дер Аугенäрзте Деутсцхландс (БВА). Беwертунг унд Qуалитäтссицхерунг рефрактив-цхирургисцхер Еингриффе дурцх дие ДОГ унд ден БВА: КРЦ-Емпфехлунген. Фебруарy 2019. [ПубМед]
  11. ^ а б в г Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 2нд ед, пп. 59, 68-69. Ст. Лоуис, МО: Мосбy, 2004.
  12. ^ Келава L, Бариц Х, Бусиц M, Цима I, Тркуља V. Моновисион Версус Мултифоцалитy фор Пресбyопиа: Сyстематиц Ревиеw анд Мета-Аналyсис оф Рандомизед Цонтроллед Триалс. Адв Тхер 2017; 34(8): 1815-1839. [ПубМед]
  13. ^ О. Литрчанин, M.Благојевић, D. Стефановић, Офталмологија, Универзитет у Београду, Медицински факултет, 2009.
  14. ^ а б Информатион, Натионал Центер фор Биотецхнологy; Пике, У. С. Натионал Либрарy оф Медицине 8600 Роцквилле; Бетхесда, M. D.; Уса, 20894 (2020-06-04). Хоw цан пресбyопиа бе цоррецтед? (на језику: енглески). Институте фор Qуалитy анд Еффициенцy ин Хеалтх Царе (ИQWиГ). 
  15. ^ Цхарман WН. Девелопментс ин тхе цоррецтион оф пресбyопиа I: спецтацле анд цонтацт ленсес. Опхтхалмиц Пхyсиол Опт 2014; 34(1): 8-29. [ПубМед]
  16. ^ а б Натионал Институте фор Хеалтх анд Царе Еxцелленце (НИЦЕ). Треатинг пресбyопиа бy инсертинг ан артифициал ленс ин тхе цорнеа. Април 2013. (НИЦЕ интервентионал процедуре гуиданце; Волуме 455).
  17. ^ Wанг L, Мосс Х, Вентура БВ, Падилха Х, Хестер C, Коцх ДД. Адванцес ин Рефрацтиве Сургерy. Асиа Пац Ј Опхтхалмол (Пхила) 2013; 2(5): 317-327. [ПубМед]
  18. ^ „Пресбyопиа”. скинсигхт (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  19. ^ а б Америцан Оптометриц Ассоциатион (АОА). Оптометриц Цлиницал Працтице Гуиделине: Царе оф тхе Патиент wитх Пресбyопиа. 2010. (Волуме ЦПГ17).
  20. ^ Андерле, Радек; Вентруба, Јакуб (2013). „Тхе цуррент стате оф рефрацтиве сургерy”. Цоллегиум Антропологицум. 37 Суппл 1: 237—241. ИССН 0350-6134. ПМИД 23837250. 
  21. ^ Сáнцхез-Галеана, C. А.; Смитх, Р. Ј.; Родригуез, X.; Монтес, M.; Цхаyет, А. С. (2001). „Ласер ин ситу кератомилеусис анд пхоторефрацтиве кератецтомy фор ресидуал рефрацтиве еррор афтер пхакиц интраоцулар ленс имплантатион”. Јоурнал оф Рефрацтиве Сургерy (Тхорофаре, Н.Ј.: 1995). 17 (3): 299—304. ИССН 1081-597X. ПМИД 11383760. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Педротти Е, Бруни Е, Бонацци Е, ет ал. Цомпаративе аналyсис оф тхе цлиницал оутцомес wитх а монофоцал анд ан еxтендед ранге оф висион интраоцулар ленс. Ј Рефрацт Сург 2016; 32:436–442.
  • Цоцхенер Б. Цонцхерто Студy Гроуп. Цлиницал оутцомес оф а неw еxтендед ранге оф висион интраоцулар ленс: Интернатионал Мултицентер Цонцерто Студy. Ј Цатарацт Рефрацт Сург 2016; 42:1268–1275.
  • Аттиа МСА, Ауффартх ГУ, Кретз ФТА, ет ал. Цлиницал евалуатион оф ан еxтендед дептх оф фоцус интраоцулар ленс wитх тхе Салзбург реадинг деск. Ј Рефрацт Сург 2017; 33:664–669.
  • Де Вриес НЕ, Нуијитс РМ. Мултифоцал интраоцулар ленсес ин цатарацт сургерy: литературе ревиеw оф бенефитс анд сиде еффецтс. Ј Цатарацт Рефрацт Сург 2013; 39:268–278.
  • Цхарман WН. Wавефронт аберратион оф тхе еyе: а ревиеw. Оптом Вис Сци 1991; 68:574–583.
  • Тхибос ЛН, Yе M, Зханг X, Брадлеy А. Еффецт оф оцулар цхроматиц аберратион он моноцулар висуал перформанце. Оптом Вис Сци 1991; 68:599–607.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Staračka_dalekovidost&oldid=27448379”