Староегипатска медицина

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Историја медицине
Призивање египатског божанства у „храму здравља“

Староегипатска медицина је период у историји медицине, и разноврсна и успешна медицинска традиција, која се развила током три хиљаде година дуге историје древног Египта. У старом Египту богиња здравља и оздрављења била је Секмет. Њој су упућиване молитве и понуде а египатски видари су лечили симптоме.[1][2]

Општа историја[уреди | уреди извор]

Египатски хиероглифи из једног гроба
Скулптура Имхотепа у Лувру

Цивилизација старог Египта настала је у тада изузетно плодној равници око Нила и имала је дуговремену историју. Културни развој Египћана, као и напредак и трајање староегипатске цивилизације је око четири и по миленијума (од око 5000. године до 526. године пре нове ере), када су Персијанци египатском народу одузели суверенитет и заувек разорили и поништили његова миленијумска свекултурна достигнућа.

Египћани су били више хиљада година били миран, радан и стваралачки народ, без освајачких и агресивних претензија према суседима. Своју цивилизацију обележили су оригиналном митологијом, религијом која је била многобожачка на челу са врховним богом сунца – Ра, његовом женом и сином уз сталну пратњу Озириса (бог стварања) и Сета (бога рушења).

Друштвено уређење Египћана темељило се на кастинским принципима и засновало на праву фараона на неограничено управљање над поданицима. Египатски фараоне су у њиховој неограниченој владавини подржавали сталеж повлашћених ратника и чиновника, као и свештенство, које је било у функцији фараонске свемоћи и власти над поданицима. Свештенство је заветно чувало достигнути ниво образовности и културу.

Општа историја медицине[уреди | уреди извор]

Лечење мигрене (облогама од биља и глине) на основу података из египатског папируса
Збирка древних египатских медицинских инструмената (око 4.000. п. н. е.)

Староегипатска медицина настала је и развијала се на простору данашњег Египта 3-4.000 година пре Христа из култура коју карактерише хијероглифно писмо, архитектура пирамида, култ мртвих. Медицина се стварала и учила у храмовима (у Саису, Хелиополису, Мемфису Теби и др.) а обављали су је свештеници. Тако је током боравка на простору древног Египта, око 450.године п. н. е., Херодот о египатској култури и медицини много тога сазнао од свештеника, у Мемфису, Теби, Хелиополису и Саису. Нешто касније он је значајне податке о стању египатске медицине и прикупљена сазнања преточио у своје записе у којима је забележио:[3]

По Херодоту у Египту су постојале специјализације - за очи, зубе, желудац, унутарње болести, чмар, мреже за заштиту од комараца и да је за добро здравље била битна и исхрана (у којој је забрањиван унос риба и боб, као нечисти као нечисте хране).

У Хомеровој Одисеји наилазимо на део текста у коме он каже да је Египат земља:[3]

0 хируршкој вештини из тог периода говоре и хируршки инструменти направљени од бронзе нађени у гробници лекара који се звао Кар (23. век п. н. е.) Постоје такоде докази о хирурским интервенцијама, као сто су ампутације прстију или удова, као и трагови операција на лобањи из тог периода.[4][3]

Фрактуре (преломи) су такоде биле ћест налаз на старо-египатским скелетима, веома често леве улне, што би се могло протумачити корисћењем леве руке као заштите од ударца штапом.[4]

Најстарији писани документи везани за почетке стоматологије су староегипатски папируси настали око 3000. године п. н. е, из којих сазнајемо да је у том периоду постојала зубна медицина, која је била посебна грана староегипатске медицине.[3]

О постојању зубне медицине у старом Египту сведоче сачуване мумије слике, статуе и бројним писани документи у књигама на разним предметима – глиненим плочицама и папирусу из којих сазнајемо да су поред бројних специјалисти, поистојали и специјалисти зубарства. Сачувани су и веродостојни докази да су се египатски зубни лекари бавили и протетиком. Тако је нпр. у гробу Гизех нађена зубна протеза из периода од 2500. година пре нове ере (најстарије познато зубно помагало те врсте). Сачувани су и зуби повезани златном жицом, (вероватно као ка терапијски стабилизатори разлабављених зуба у пародонтопатији). Сачувани су и описи зубних лекара, о методам лечења афти и улцеронекрозног стоматитиса и каријеса прахом камена самлевеног и помешаног са медом или смолом. Откривени су и писани извори да су богатији људи у старом Египту ујутру редовно прали зубе. Један законик из 1700. године п. н. е. сведочи да је пракса у зубној медицине била регулисана законом, а на тзв. Еберсовим папирусом, насталом неколико векова касније, спомињу се и поједине болести зуба и узроци зубобоље.[5]

Постоје докази да су Египатски лекари користили и антимикробну терапију или неку врсту природних антибиотика, како би личило становниство Египта које је боловало од многих болести које су проузроковали различити микроорганизми, из нпр. реке Нил. Ова река и њено залеђе обиловало је инсектима и паразитима који су утицали на појаву болести становништва као што је шистозомијаза, туберкулоза кичмених пршљенова (која је откривена у мумији Неспарехан, Амоновог свештеника из 21. династије), апсцеса мисица (који је описан у медицинским папирусима).[6] Фараон Сиптах из 12. династија имао је краћу ногу што се сматрало последицом вирусне инфекције типа полиомијелитиса. Инфекција тетанусом описана је у Смитовом папирусу.[7]

Воде Нила нису биле добре за пиће, па је саветовано да деца и одрасли пију напитак сличан пиву са веома малим процентом алкохола али довољним за уништавање бактерија.[8][9]Такође пре око 2.000 година становници дуж обала Нила користили су и природне антибиотике из напитка који је настајао ферментисањем семена жита. Ферментисана каша садржи бактерије Стрептомyцес које ствара антибиотик тетрациклин. То је доказано открићем велике дозе овог антибиотика у костима древних афричких мумија.[10]

Карактеристике староегипатске медицине[уреди | уреди извор]

Египатска медицина је у великој мери магијска, али са магијом се паралелно развијало и научно размишљање у подручјима као што су; медицинска астрологија, ботаника, минерологија, анатомија, јавно здравље или клиничка дијагностика, што је у оно време предсвљало велики напредак на путу разумевања многих болести. У великој групи текстова тзв. популарног херметизма,[11] који су приписани легендарним Египћанима Нехепсу, Петозирису и Хермесу Трисмегисту, (3. век п. н. е.), наводи се и очигледна присна веза између астрологије и медицине. Текстови обрађују подручје ботанике, минералогија, али и медицине и медицинске астрологије у којима се одређене лековите биљке, минерали и делови људског тела повезују са знацима зодијака, са планетама и њиховим међусобним положајима итд...„У свим тим астрологијско-алхемијско-магијским трактатима основна је претпоставка теза о међусобној повезаности свих делова космоса, теза о деловању закона симпатије и антипатије...“ на тело човека и његово окружење. Астрологија при томе има важну улогу у медицини, не само у предвиђању тока болести, већ и у лечењу.

Папирус из Кахуна
Папирус Едвина Смита
Еберсов папирус

За увид у степен развоја и изучавање неких аспеката древне египатске медицине данас су на располагању медицински папируси из раздобља од око 1900. п. н. е. до 1200. п. н. е., као најзначајнији доказ развијености медицине у старом Египту, који су сачувани до наших дана. Те својеврсне медицинске расправе, којих је за сада нађено осам,[12] потичу додуше из ранијег периода, од 12. до 20. династије, али они практички рефлектују далеко старија медицинска сазнања још из Старог царства.[12] Науци су позната три древна списа - Папирус Кахун, Папирус Смит и Папирус Еберс, и један препис древних списа Батијев папирус.

  • Папирус из Кахуна (око 1850. п. н. е..)- посвећен је женским болестима.
  • Смитов (Едwин Смитх - Њујорк) папирус (око 1550. п. н. е.)- препис дела из III миленијума п. н. е.- (који по садржају подсећа на хируршки уџбеник) састоји се из два дела: једна је из анатомије (највећи део је Књига о крвним судовима срца), а друга из хирургије. У 48 поглавља води се расправа о ранама и повредама према анатомским регијама. Свако поглавље садржи пет делова: природу ране, испитивање симптома, дијагнозу, лечење и прогнозу преживљавања. I поред тога што је непотпун, папирус доста верно осликава египатску хирургију. Књига из хирургије садржи описе 48 случајева, повреда, рана, преломе, ишчашења и тумора. За све случајеве описи су посебно дати и по тежини класификовани као: болест која се лече, болести си којима се бори и болест која се не лечи. Детаљно су описане повреде главе, грудног коша, кичменог стуба и дата упутства за њихово лечење. Описана је репозиција вилице, имобилизација дугих костију, шивење и лечење рана. Описана је и трауматска анеуризма, а дато је упозорење да се неки апсцесе (нпр. туберкулозни) не отварају.[тражи се извор]
  • Папирус (Георг Еберс - Лајпциг) Еберс (око 1550. п. н. е.) за историју медицине има већи значај од Смитовог папируса,и главна је књига староегипатске медицине и фармације. Георг M. Еберс, немачки египтолог је 1872. успео да пронађе још један древни медицински спис, папируса дугачак око двадесет метара, са 108 колона хијероглифа. Папирус је писан истим језиком и писмом као Смитов и вероватно потиче из истог периода (око 1550. п. н. е.). Приручник је састављеном из поглавља о унутрашњим, очним, кожним, женским и хируршким болестима. Састоји се од 108 густо писаних одломака, на хијератском писму. Рецепти су сврстани према болестима, а након наслова дат је у наставку преглед болесника са дијагнозом и начином лечења. У Еберсовом папирусу детаљно је обрађено крварење, што није случај са Смитовим. У том контексту, писац папируса упозорава;
    ...“џеп пун еластичне течности (циста, апсцес) треба да се лечи пресецањем”... али и да се при томе ...“води рачуна о крвним судовима. Уколико крварење потиче из крвног суда или отока (хематом, анеуризма) крвног суда, мораш га лијечити ножем који се загрије у ватри а уколико је крварење велико из ране (крвног суда), мораш је спалити ватром“...
  • Батијев (Цхестер Беаттy - Лондон) папирус- препис је оригинала из 13 или 14 века п. н. е., – у коме су описане болести ануса. Овај запис се налази у Британском музеју у Лондон (Цхестер Беаттy)

Колики су значај египћани придаван организованом пружању медицинских услуга становништву, говоре подаци у папирусима да су током изградње пирамида, њени актери имали организовану медицинску заштиту на високом нивоу. На градилиштима пирамида постојале су тзв "swnw gereget" или "колоније лекара" за сваки камп посебно. Запослени и радници уживали су и право на здравствено осигурање. Занимљив текст у записима приказује; „...да је једном од запосленик који је због повреде ока на раду храм у коме је радио требао да платити све трошкове његовог медицинског лечења“.[13]

Поред бројних доказа о развијености медицинске делатности у старом Египту мало је остало по имену забележених лекара. Први лекар у старом Египту и писаној историји света чије је име остало забележено, био је човек по имену Имхотеп. Осим што је био прослављени египатски градитељ пирамида, био је и лекар, а владао је и највећом државом тога доба на свету. Имхотеп, је (према древним списима) основао и велико светилиште – "храм здравља" (комбинацију храма и лечилишта), у близини Сакаре, које је у време владавине Птоломејаца прозвано Асклепијон, (према легендарном грчком лекару Асклепију). Према бројним предањима у "храм здравља", хиљадама година су долазили болесници из свих крајева тадашњег света, (неплодни, сакати, слепи губави, падавичари) и сви који су сматрали или чврсто веровали да се једино на овом месту, и на медицинским традицијама мудрог Имхотепа, могу ослободити својих болести.

У „храму здравља“ Имхотеп је основао и медицинску школу коју су водили његови ученици, првој у историји познатој школи у којој се могло добити организиовано професионално медицинско образовање. Имхотепова школа медицинског образовање заснивала се на споју богатог медицинског искуства и врхунског познавања лековитог биља и традиционалног лечења магијом.

Имхотепа су Египћани славили као мудраца и две хиљаде година касније. Штавише, чак су га и у птолемејском добу поштовали под грчким именом Imuthes као бога медицине[14][15][16] Имхотеп је био један од ретких смртника тог доба чије је постојање у историји потврђено чињеницом да је његово име нађено урезано на постољу кипа самог фараона Џосера. Имхотеп је једна од најважнијих личности из древне историје, човек кога су историчари назвали првим познатим генијем, што документују и његове скулптуре из тога доба на којима је приказан као мудар писар који седи са смотаним папирусом на длановима и предано записује.[17]

Лекари и други исцелитељи[уреди | уреди извор]

Овај протетски прст од дрвета и коже користили су ампутирани да би лакше ходали

Древна египатска реч за доктора је "свнв". Ова реч има дугу историју. Најранији забележени лекар на свету Хеси-Ра, практиковао је у старом Египту. Био је „шеф зубара и лекара“ краља Ђосера, који је владао у 27. веку пре нове ере.[18]

Госпођа Пешешет (2400. п. н. е.) је можда прва забележена жена лекар: вероватно је била мајка Ахетотепа, а на стели посвећеној њој у његовој гробници помиње се као ими-р свнвт, што је преведено као „дама надгледница жена лекара“ (свнвт је женски род од свнв).

У области медицине било је много чинова и специјализација. Краљевство је запошљавало своје раднике, чак и своје стручњаке. Били су инспектори лекара, надзорници и главни лекари. Познати древни египатски специјалисти су офталмолог, гастроентеролог, проктолог, зубар, „лекар који надгледа месаре“ и неодређени „инспектор течности“. Древни египатски израз за проктолога, неру пхуит, буквално се преводи као "пастир ануса". Последњу титулу је већ око 2200. године п. н. е. посведочио Ириначет.

Медицинске установе и школе[уреди | уреди извор]

Познато је да су установе, зване Пер Анкх[19] или Куће живота, основане у старом Египту од 1. династије и да су можда имале медицинске функције, а понекад су биле повезане у натписима са лекарима, као што су Пефтауавинеит и Ведјахорреснет који су живели средином 1. миленијума пре нове ере.[20] У време 19. династије њихови запосленицу су уживали бенефиције као што су здравствено осигурање, пензије и боловање.[18]

Имхотеп и део инструмената коришћен у његовој Кући живота

Од 1. династије (3150 – 2925. године п.н.е) постојали су медицински институти који су се звали „пери-анкх” или „куће живота”. Најугледнији где је био Имхотепов у Мемфису који је стеко међународну репутацију посебно због своје библиотеке до нове ере, одељења за обучаваање бабица (које су касније саме поучавале лекаре у вештини акушерстваИ. Најмање четири друге куће живота биле су везане уз храмове у Бубастису, Едфуу, Тел-ел-Амарни и Ком-Омбоу.[18]

Осим наставног центра, у тој кући су писане и чуване медицинске књиге и папируси. Најстарије књиге икада познате, „Практична медицина“ и „Анатомска књига“ написао је један од краљева из 1. династије. Нажалост, обе су изгубљенеи. До касног периода написано је више специјализованих књига па је Климент Александријски (први председник хришћанске школе у ​​Александрији 180. године нове ере) у својој библиотеци пронашао шест књига посвећених специфичним аспектима медицине (анатомија, болести, хируршки инструменти, лекови, очне болести и гинекологија).[18]

Поштован је етички кодекс и вероватно су лекари дали заклетву. У гробници Ненкх-Секхмета, шефа лекара у 5. династији, писало је:[18]

Никад нисам учинио ништа зло према било којој особи.

Иако су ове куће живота биле под директном заштитом самог фараона, понекад су биле склоне да пате од краљевског хира. Повратак Камбиза, персијског краља из 27. династије (525. п. н. е.) после војног пораза у Горњем Египту, поклопио се са празницима жетве. Мислио је да се египатски народ радује његовом поразу и у свом бесу наредио је да се школе и храмови униште. Његов наследник Дарије, жељан да још једном придобије пријатељство Египћана, наредио је свом приватном лекару Усахереснету да поново изгради „кућу живота“. Натпис на Даријевој статуи који се односи на овај догађај завршава се овим речима:[18]

Његово Величанство је то урадило јер је знао колико је ова уметност корисна, која враћа живот свима онима који су болесни.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хомер је највероватније говореци о напитку заборава мислио на екстракт мака.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сипос, П.; Гyõрy, Х.; Хагyмáси, К.; Ондрејка, П.; Блáзовицс, А. (2004). „Специал оунд хеалинг метходс усед ин анциент Егyпт анд мyтхологицал бацкгроунд”. Wорлд Ј Сург. 28 (2): 211—6. ПМИД 14708054. С2ЦИД 1210892. дои:10.1007/с00268-003-7073-x. 
  2. ^ Пател, Бхарат; Котхари, Вијаy; Ацхарyа, Ниyати (2021), Маинстреаминг Традитионал Працтицес фор Wоунд Манагемент, Спрингер Сингапоре, стр. 219—245, ИСБН 978-981-16-2676-0, Приступљено 2023-10-01 
  3. ^ а б в г Wиллиамс, Мартин (2015-12-24), Блуе анд Wхите Ниле Валлеyс, Судан (1962–1964), Спрингер Интернатионал Публисхинг, стр. 25—35, ИСБН 978-3-319-25443-2, Приступљено 2023-10-01 
  4. ^ а б Le Yay D. The history of orthopedics. Lanes, UK: Parthenon Publishing Group Ltd; 1990.
  5. ^ Сенелла Крехић-Фочак ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО ДРЕВНИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА, на www.авлија.ме. Приступљено 19.10. 2018.
  6. ^ Нунн ЈФ. Анциент Егyптиан Медицине. Тхе Бритисх Мусеум Пресс Лондон 2006;п.74.
  7. ^ Хаас ЛФ. Папyрус оф Еберс анд Смитх. Ј Неурологy анд Неуросургицал Псицхиатрy 1999;67:578.
  8. ^ Бассетт, Е. Ј.; Кеитх, M. С.; Армелагос, Г. Ј.; Мартин, D. L.; Виллануева, А. Р. (1980). „Тетрацyцлине-лабелед хуман боне фром анциент Суданесе Нубиа (А.D. 350).”. Сциенце. 209 (4464): 1532—34. Бибцоде:1980Сци...209.1532Б. ПМИД 7001623. дои:10.1126/сциенце.7001623. .
  9. ^ Аминов РИ. А Бриеф Хисторy оф тхе Антибиотиц Ера: Лессонс Леарнед анд Цхалленгес. Фронт Мицробиол 2010;1:134.
  10. ^ Тсао, С. M.; Хсу, C. C.; Yин, M. C. (2003). „Гарлиц еxтрацт анд то диаллyл сулпхидес инхибит метхициллин-ресистант Стапхyлоцоццус ауреус инфецтион ин БАЛБ/цА мице”. Ј Антимицробиал Цхемотхерапy. 52 (6): 974—80. ПМИД 14585852. дои:10.1093/јац/дкг476. .
  11. ^ A. J. Festugière, La révélation d’ Hermès Trismégiste, sv. I, L’astrologie et les sciences occultes, Paris, 1944.
  12. ^ а б (језик: енглески)Ead HA. Medicine in old Egypt. Available from:Алцхемy Wеб Сите, 2008. Посећено 6. децембар 2010
  13. ^ (језик: енглески)Sameh M. Arab. MD. Medicine in ancient Egypt Arab World Books Посећено 6. децембар 2010
  14. ^ (језик: енглески)Imhotep. Ancient Egypt Online, 2006. Available from:[1] Посећено 6. децембар 2010.
  15. ^ Зак К. Оскрнављена пирамида. Београд: Плато; 2000.
  16. ^ EI Din AM, Shilling R. The Imhotep museum: tour Egypt, 2008. Available from:[2]Посећено 6. децембар 2010
  17. ^ Malek 1. Staro carstvo (oko 2686 - 2160. p. n. e.). In: SO I, ur. Oksfordska istorija starog Egipta. Beograd: Clio; 2004.
  18. ^ а б в г д ђ العربي, Arab World Books منتدى الكتاب. „Medicine in Ancient Egypt Part 3 of 3”. www.arabworldbooks.com. Приступљено 2023-10-02. 
  19. ^ Gordon, Andrew H.; Schwabe, Calvin W. (2004). The quick and the dead: biomedical theory in ancient Egypt. Egyptological memoirs. Leiden: Brill-Styx. ISBN 978-90-04-12391-5. 
  20. ^ „Museum: House of Life”. www.ucl.ac.uk. Приступљено 2023-10-02. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Staroegipatska medicina na Vikimedijinoj ostavi

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Staroegipatska_medicina&oldid=27753533”