Стеаринска киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Octadecanoic acid
| |
| Други називи
Ц18:0 (Липидни бројеви)
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.285 |
| |
| Својства | |
| C18H36O2 | |
| Моларна маса | 284g/mol |
| Густина | 0,847 g/cm3 na 70 °C |
| Тачка топљења | 696 °C (1.285 °F; 969 K) |
| Тачка кључања | 383 °C (721 °F; 656 K) |
| Индекс рефракције (nD) | 1,4299 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Стеаринска киселина је засићена масна киселина са 18 угљеника дугим ланцом и IUPAC именом октадеканоинска киселина. Она је воскаста чврста материја, са хемијском формулом C18H36O2, или CH3(CH2)16COOH. Њено име потиче од грч. στέαρ, ("стéар"; генитив: "стéатос"), што значи лој. Соли и естри стеаринске киселине су стеарати.
Прехрамбени извори[уреди | уреди извор]
Стеаринска киселина се јавља у многим животињским и биљним мастима и уљима, мада је заступљенија у мастима животињског порекла. Значајан изузетак су какао маслац и ши маслац који садрже 28–45% стеаринске киселине.[4]
Реакција[уреди | уреди извор]
Стеаринска киселина подлеже типичним реакцијама засићених карбоксилних киселина, као што су редукција до стеарил алкохола, и естерификација са низом алкохола.
Стеаринска киселина се користи заједно са рицинусом за припрему текстилних омекшивача. Они се загревају и мешају са каустичном поташом или каустичном содом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сусан Будавари, ур. (1989). [ерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, Неw Јерсеy: Мерцк & Цо., Инц. стр. 8761. ИСБН 9780911910285.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Беаре-Рогерс Ј., Диеффенбацхер А. Холм Ј.V. (2001). „Леxицон оф липид нутритион (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 73 (4): 685—744. дои:10.1351/пац200173040685.
Литература[уреди | уреди извор]
- Сусан Будавари, ур. (1989). [ерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, Неw Јерсеy: Мерцк & Цо., Инц. стр. 8761. ИСБН 9780911910285.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
