Стјепан Седер
| Стјепан Седер | |
|---|---|
 | |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Порекло презимена Седер Првој смрт, другој патња, трећој хлеб Плитки гробови Необично путовање Кунигунде ДЕТЕ и неколике песме Грађани шест држава |
Стјепан А. Седер (нем. Stevan A. Söder; Сремски Карловци, 1941) дипломирани је правник, писац, хроничар и културни радник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 27. јануара 1941. године у Сремским Карловцима, где и данас живи. Завршио је Карловачку гимназију и Правни факултет у Новом Саду.
Током живота остварио је запажену радну каријеру. У Нафтагас промету, данашњи НИС, радио је 35 година, где је почев од стручног сарадника, напредовао до шефа правне службе и помоћника директора. У међувремену је именован и на функцију Општинског секретара за привреду и финансије централне новосадске општине и Председника Извршног већа Општине Сремски Карловци (данас би то одговарало функцији Председника Општине).
Још пре пензионисања је почео да се бави истраживачким радом, да пише и објављује. Његово интересовање је била традиционална култура, пре свега традиционална култура Подунавских Шваба, којима и сам припада. На том пољу се додатно ангажовао и 2002. године је, као председник иницијативног одбора, основао Немачко удружење за добросуседске односе КАРЛОWИТЗ, касније преименовано у Културни центар Подунавских Шваба КАРЛОWИТЗ. Исте године је, као председник Немачког удружења за добросуседске односе КАРЛОWИТЗ, организовао Фестивал куглофа. Покренуо је 2003. године часопис за суживот и културу Подунавских Шваба ФЕНСТЕР, који као јавно гласило излази и данас. Аутор је више изложби, концерата, трибина, предавања и округлих столова и организатор гостовања већег броја позоришних представа.
Купио је 2008. године најстарију кућу у Сремским Карловцима, стару око 250 година, коју су саградили и у њој живели сремскокарловачке Подунавске Швабе. То је кућа од набоја, тршчара, коју је рестаурирао и привео намени. У њој је организовао музеј - етно поставку сеоског домаћинства Подунавских Шваба из друге половине 18. века, која је отворена за посете 2013. године.[1]
Аутор је неколико филмова посвећених Фестивалу куглофа и документарног филма Будућност сећања, у трајању од 58 минута.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Своје радове је почео да објављује тек у шестој деценији, а и то је било условљено истраживачким радом, којим је почео да се бави, истражујући по архивама у потрази за својим коренима. Писањем се бавио и у ранијем периоду, али радове није објављивао, изузев текстова које је писао за новине које је издавало предузеће у којем је радио. Тако не можемо третирати ни песме које је писао као гимназијалац, јер је исте објавио тек 2015. године.
- Порекло презимена Седер, документарна, НУДО КАРЛОWИТЗ -2002.
- Првој смрт, другој патња, трећој хлеб, документарна, НУДО КАРЛОWИТЗ - 2002.
- Рецепти за куглоф, у коауторству са Пламенком Вулетић, НУДО КАРЛОWИТЗ – Зитта 2003.
- Плитки гробови, роман, НУДО КАРЛОWИТЗ - 2006.[2]
- Куглофи и штолен, КЦПШ КАРЛОWИТЗ – 2009.
- Необично путовање, приповетке, КЦПШ КАРЛОWИТЗ - 2012.
- Кунигунде, роман, КЦПШ КАРЛОWИТЗ – 2013.[3]
- ДЕТЕ и неколике песме, ЕИН КИНД унд еин паар Лиедер, песме, издата двојезично – српски/немачкиИздавач:Фондација ЗАВИЧАЈНА КУЋА - 2015.
- Фондација ЗАВИЧАЈНА КУЋА – музеј, туристичка публикација, објављена на српском, немачком, енглеском и турском језику, Фондација ЗАВИЧАЈНА КУЋА – 2016.
- Грађани шест држава, роман, Фондација ЗАВИЧАЈНА КУЋА - 2017.[4]
Аутор је и већег броја текстова од којих је већина објављена у листовима Дневник, Данас и Фенстер. Већина тих текстова је преведена на немачки, а поједини су објављени и у иностраној штампи. Своје радове је имао прилике да представи у Културном центру Београда, као и Културном центу Зрењанина, Библиотеци у Вршцу, Сремским Карловцима (више пута) и још неколико места у Војводини. Његов књижевни рад је у домаћој и иностраној јавности оцењен веома позитивно, о чему су писали и дневне новине Ла Воце дел Пополо и Доломитен.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Чувар сећања на подунавске Швабе”. Политика. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ „Плитки гробови”. Књижаре.цом. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ „Књиге - Седер А. Стјепан”. Делфи књижаре. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ „Један живот – Славко и Мица”. Данас. Приступљено 09. 10. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
