Султан Ахмедова џамија
| Ахмедија | |
|---|---|
 | |
| Основне информације | |
| Локација | Истанбул, Турска |
| Координате | 41° 00′ 19″ С; 28° 58′ 37″ И / 41.005385° С; 28.976825° И |
| Религија | сунизам |
| Архитектонски опис | |
| Архитект(и) | Седефкар Мехмед Ага |
| Тип архитектуре | џамија |
| Стил архитектуре | Османска архитектура |
| Завршетак изградње | 1616. |
| Спецификације | |
| Капацитет | 10.000 |
| Дужина | 73 m |
| Ширина | 65 m |
| Висина куполе (спољ.) | 43 m |
| Пречник куполе (унутр.) | 23,5 m |
| Број минарета | 6 |
| Висина минарета | 64 m |
Султан Ахмедова џамија (тур. Sultan Ahmet Camii) је џамија која се налази у Истанбулу у Турској. Често се назива још и Ахмедија или Плава џамија. Тај назив је добила због 20 000 плавих плочица које прекривају унутрашњост куполе.
Саграђена је у периоду између 1609. и 1616. године, за време владавине султана Ахмеда I. Попут осталих џамија, садржи гробницу оснивача, медресу и предворје. Ахмедија је данас једна од главних туристичких атракција у Истанбулу.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Након потписаног мира у Зитватороку који је окончао рат Османлија против Персије, султан Ахмед I је одлучио направити велику џамију у Истанбулу како би удобровољио Алаху. Била је то прва велика џамија након 40 година. За разлику од претходних џамија које су Ахмедови претходници плаћали ратним пленом, Ахмед је због ратних губитака био принуђен да искористи новац из свог трезора. Ово је изазвало бес образованих службеника.
Џамија се почела градити на престижном месту некадашње Константинове палате гледајући на Аја Софију (тада најпосећенија џамија у Истанбулу) и Хиподром. Велики део јужне стране џамије се наставља на темеље и сводове подрума Константинове палате. Неколико палата, које су већ постојале на том месту, морало је бити купљено (по великој цени) и срушено (попут палате Мехмед-паше Соколовића).
Градња је започета у августу 1609. године постављањем темеља од стране самог султана. Он је за градњу задужио свог краљевског архитекту Седефхар Мехмед-агу, који је био ученик и главни асистент славног Синана. Организација изградње је детаљно описана у осам књига које се данас налазе у музеју Топкапи Палате. Џамија је свечано отворена 1617. године (иако су врата била отворена још од 1616) молитвом султана у државној ложи (хüнкâр махфил). Но, последњи радови на џамији су довршени тек за време владавине Ахмедовог наследника, Мустафе I.
Одлике[уреди | уреди извор]
Нацрт џамије се темељи на двостолетној архитектонској традицији османских џамија и византијских цркви. Она спаја византијске елементе оближње Аја Софије са традиционалном исламском архитектуром и сматра се највећом џамијом класичног периода Османског царства (1437 — 1703).[2] Архитекта Мехмед-ага је успео спојити идеје свог учитеља Синана у невиђену величину и сјај. Али ипак, у унутрашњости недостају његове креативности.
План џамије је неправилан јер је архитекта морао уклопити неравно тло на локацији. План џамије је темељен на Принчевој џамији (1543—1548), првом важном делу архитекте Синана, која је имала исти квадратан план и велико двориште. Овај храм је надсвођен системом бројних купола и полукупола (од којих сваку подупиру по три ескедре), а завршава се великом куполом која има пречник 23.5 метара и висину од 43 метара. Куполе подупиру големи стубови попут оних на Селимији у Једирну. Главна фасада је гледана на хиподром. Мехмед Ага је био веома опрезан и дао их је саградити изразито масивнима, па су их подругљиво прозвали „слонова стопала". Ипак, уопштен утисак џамије на посматрачи је снажан у хармонији степеновања купола које воде према главној средишњој куполи.
Фасада пространог унутрашњег дворишта је урађена попут онога у Сулејманији, осим додатака минарета на угловима угаоних купола. Двориште је велико попут саме џамије и окружено је колонадом надсвођених аркада. Само монументални уски портал дворишта пресеца колонаду аркада. У средини јој се налази шестострана фонтана која изгледа малена према величини дворишта, а њена купола има сталактитну конструкцију изнад које је мала ребраста купола на високом тамбуру.
Изнад врата на западном улазу се налази тешки метални ланац који је ту стајао како би султан (који је једини смео ту ући јашући на коњу) морао сагнути главу при уласку. Овај симболични ланац је осигуравао понизност владара у божијој близини.
Доњи делови унутрашњих зидова и стубова украшени су са преко 20,000 ручно израђених керамичких плочица са преко 50 разних облика тулипана (израђених у Изнику (древна Никеја). Док су плочице доњег нивоа традиционалније у дизајну, оне на горњим галеријама су пламтеће у приказу цвећа, воћа и чемпреса. Израђене су под будним оком лончарског мајстора Кашиџи Хасана и Мустафе Мерсин Ефендије из Аваноса (Кападокија). Но, како је цену плочица султан унапред договорио и није се смела мењати, ни када им је тржишна вредност порасла, оне касније постављене су слабијег квалитета. Боје су им избледиле или се промениле (црвена у рђаву, а зелена у тамно плаву), а глазура им је изгубила сјај. Керамика на задњем балкону је од рециклираних плочица са палате Топкапи, која је била оштећена у пожару 1574. године.
Више од 200 витража занимљивог дизајна пропуштају природно светло које се спаја са светлошћу са лустера у облику нојевих јаја (због веровања како овај облик онемогућава појаву паучине).[3]. Украси су углавном стихови из Курана, већином дело сликара Губарија, којег су сматрали највећим калиграфом свог времена. Подови су прекривени теписима које верници сами мењају ако дотрају и изгубе сјај. Подови средишње галерије су украшени богатим инкрустацијама. Средишња купола има 28 прозора (од којих су 4 слепа), а свака полукупола има 14, док екседра има 5.
Михраб је вешто исклесан од најбољег марора са сталатитним нишама и двоструком плочом са натписима изнад. Са десне стране се налази богато украшена “проповедаоница” (минбер), одакле Имам води молитву свако подне, петком и на благдане. Он се налази на таквом месту да се може чути и када је џамија најпунија.
Краљевски киоск се налази у југоисточном углу, а састоји се од платформе, ложе и две мање собе за одмор које су повезане с краљевском ложом (хüнкâр махфил) на горњој галерији. Она је постала седиште великог везира за вријеме побуне Јањичара 1826. године. Ова ложа носи 10 стубова и има свој особни михраб који је украшен ружама од ћилибара и злата[4] те са стотину позлаћених стихова из Курана[5]
На великим зидним плочама Аметли Касим Губарим, славни калиграф из 17. века, је написао имена халифа и стихове из Курана, али су данас замењени честим рестаурацијама.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Поглед на куполе из дворишта -
Ахмедија ноћу -
Поглед са Султанахмедовог трга -
Ахмедија под рефлекторима -
Аркаде унутрашњег дворишта и фонтана -
Унутрашњост џамије -
Молитвени део -
Интарзије на мрамору галерије -
Кратки видео -
Џамија султана Ахмеда из парка
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.islamonline.net/servlet/Satellite?c=Article_C&cid=1189959256387&pagename=Zone-English-ArtCulture%2FACELayout Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009) Џамија султана Ахмеда I.
- ^ http://www.islamonline.net/servlet/Satellite?c=Article_C&cid=1189959256387&pagename=Zone-English-ArtCulture%2FACELayout Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009) Ахмедија (енгл.)
- ^ Исламска оставштина на МуслимХеритаге.цом
- ^ Öз, Т., "Султан Ахмед Цамии' у Вакифлар Дергиси, I, Анкара, 1938.
- ^ Евлија Ефенди, Путописи са путовања по Европи и Азији у 18. веку, Лондон, 1846. год.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Виртуални обилазак Плаве џамије
- Плава џамија на исламонлине.нет
- Плава џамија Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2008)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
