Суперагонист
У фармакологији, суперагонист је тип агониста чији максимални респонс надмашује респонс ендогеног агониста датаг рецептора, и стога је његова ефикасност већа од 100%.[1][2] На пример госерелин је суперагонист рецептора гонадотропин ослобађајућег хормона.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Царлиер ПР, Цхоw ЕС, Барлоw РЛ, Блоомqуист ЈР (2002). „Дисцоверy оф нон-зwиттериониц ГАБАА рецептор фулл агонистс анд а суперагонист”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 12 (15): 1985—8. ПМИД 12113824. дои:10.1016/С0960-894X(02)00299-8.
- ^ Тан CM, Wилсон МХ, МацМиллан ЛБ, Кобилка БК, Лимбирд ЛЕ (2002). „Хетерозyгоус α2А-адренергиц рецептор мице унвеил униqуе тхерапеутиц бенефитс оф партиал агонистс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (19): 12471—6. ПМЦ 129469
. ПМИД 12205290. дои:10.1073/пнас.122368499.
