Супернова типа Иа
Супернова типа Иа је тип супернове која се јавља у бинарним системима (две звезде које орбитирају једна око друге) у којој је једна од звезда бели патуљак. Друга звезда може бити било шта, од џиновске звезде до још мањег белог патуљка.[1]
Физички, угљенично-кисеонични бели патуљци са ниском стопом ротације ограничени су на мање од 1,44 соларне масе (M☉).[2][3] Изнад ове „критичне масе“, они се поново пале и у неким случајевима покрећу експлозију супернове; ова критична маса се често назива Чандрасекарова маса, али се незнатно разликује од апсолутне Чандрасекарове границе, где притисак дегенерације електрона није у стању да спречи катастрофални колапс. Ако бели патуљак постепено повећава масу од бинарног пратиоца, или се спаја са другим белим патуљком, општа хипотеза је да ће језгро белог патуљка достићи температуру паљења за фузију угљеника како се приближава Чандрасекаровој маси. У року од неколико секунди од иницирања нуклеарне фузије, значајан део материје у белом патуљку пролази кроз реакцију бежења, ослобађајући довољно енергије (1–2×1044 Ј)[4] да се звезда одвоји у експлозији супернове.[5]
Категорија супернове типа Иа производи прилично конзистентан вршни сјај због ове фиксне критичне масе при којој ће бели патуљак експлодирати. Њихова конзистентна врхунска осветљеност омогућава да се ове експлозије користе као стандардне свеће за мерење удаљености до њихових галаксија домаћина: визуелна магнитуда супернове типа Иа, посматрана са Земље, указује на њену удаљеност од Земље.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ХубблеСите - Дарк Енергy - Тyпе Иа Суперновае
- ^
Yоон, С.-C.; Лангер, L. (2004). „Пресупернова Еволутион оф Аццретинг Wхите Дwарфс wитх Ротатион”. Астрономy анд Астропхyсицс. 419 (2): 623—644. Бибцоде:2004А&А...419..623Y. С2ЦИД 2963085. арXив:астро-пх/0402287
. дои:10.1051/0004-6361:20035822. Архивирано из оригинала 2007-10-25. г. Приступљено 2007-05-30.
- ^
Маззали, П. А.; Рöпке, Ф. К.; Бенетти, С.; Хиллебрандт, W. (2007). „А Цоммон Еxплосион Мецханисм фор Тyпе Иа Суперновае”. Сциенце. 315 (5813): 825—828. Бибцоде:2007Сци...315..825М. ПМИД 17289993. С2ЦИД 16408991. арXив:астро-пх/0702351 . дои:10.1126/сциенце.1136259.
- ^ Кхокхлов, А.; Мüллер, Е.; Хöфлицх, П. (1993). „Лигхт цурвес оф Тyпе Иа супернова моделс wитх дифферент еxплосион мецханисмс”. Астрономy анд Астропхyсицс. 270 (1–2): 223—248. Бибцоде:1993А&А...270..223К.
- ^ „Интродуцтион то Супернова Ремнантс”. НАСА Годдард/САО. 2006-09-07. Приступљено 2007-05-01.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лист оф алл кноwн Тyпе Иа суперновае Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2022) ат Тхе Опен Супернова Цаталог Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016).
- Falck, Bridget (2006). „Type Ia Supernova Cosmology with ADEPT”. Johns Hopkins University. Архивирано из оригинала 2007-10-30. г. Приступљено 2007-05-20.
- „Sloan Supernova Survey”. Sloan Digital Sky Survey. 27. 2. 2007. Приступљено 2007-05-25.
- „Novae and Supernovae”. peripatus.gen.nz. Архивирано из оригинала 2007-08-15. г. Приступљено 2007-05-25.
- „Source for major type of supernova”. Pole Star Publications Ltd. 6. 8. 2003. Приступљено 2007-11-25. (A Type Ia progenitor found)
- „Novae and Supernovae explosions found”. peripatus.gen.nz. Архивирано из оригинала 2007-08-15. г. Приступљено 2007-05-25.
- SNFactory Shows Type Ia ‘Standard Candles’ Have Many Masses (March 4, 2014)
