Tamarind
| Тамаринд | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Тамариндус |
| Врста: | Т. индица
|
| Биномно име | |
| Тамариндус индица L. 1753
| |
| Синоними[3][4][5] | |
| |
Тамаринд (лат. Тамариндус индица) је стабло из породице махунарки. Род Тамариндус је монотипичан (има само једну врсту). Изворно потиче из тропске Африке, претежно Судана, у коме расте као самоникло стабло.[6]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Иако је ово дрво пореклом из тропске Африке , посебно Судана, али и у практично свим земљама од Зеленортских Острва до Јемена и Омана. Узгаја се и на већим пространствима у тропским подручјима Азије, северне Аустралије, Мексика а нешто мање у Јужној Америци. Највише се узгаја и користи у исхрани у Мексику и Јужној Азији. Проширила се у подручја Јужне Азије вероватно људским рукама, и тамо се узгајала неколико хилкјада година.
Тренутно је широко распрострањена у свим тропским подручјима, од Африке до Азије, Аустралије и остатка Океаније.
У Мезоамерику и Јужну Америку тамаринд су донели су шпанскии португалск освајача у 16. веку. Данас,Мексико и Средња Америка спадају међу највећепроизвођача и потрошаче овог воћа.
Опис[уреди | уреди извор]
.jpg)
Тамаринд је дуготрајно, средње високо, крошњасто стабло, које расте до висине од 12,1 до 18,3 метара. Стабло се састоји од тврде, тамноцрвене сржи и мекшега, жућкасто-белога стабла.[7]
Стабло расте најбоље на сунчаним местима, на земљаној подлози, пјесковитом и киселоме тлу. Јако је отпорно на сушу и со, коју доносе ветрови из обалних морских подручја.
Гране расту из средишње стабљике и често се њиховим орезивањем крошње добије оптимална густоћа дрваета што омогућава берачима плодова лакши рад.
Листови су му зимзелени, светлозелене боје, елиптичног облика, најчешће мањи од 5 цм. Ноћу, листови су затворени.
Тамаринд има готово неприметан цвет са црвеним и жутим издуженим цветовима. Цветни пупољци су ружичасти и имају четири чашице, које опадну када цвет почне да цвета.
Плод је дугуљаст, 12-15 цм дуг и покривен тврдом смеђом љуском. Он у себи садржи 1-12 равних, сјајних смеђих семена. Семе задржава могућност клијања након неколико месеци суше. Одрасло стабло може дати до 175 кг воћа годишње.
Тамаринд је слатко-киселог укуса, садржи много киселине, шећер, витамин Б и калцијум.
Ова, иначе тропска врста, осетљива је на мраз.
Намена[уреди | уреди извор]
Плод тамаринда се користи сиров, куван или припремљен на неки други начин, за разне намене зависно од регије и културе. Семе тамаринда користе деца у традиционалним играма као што су кинеска дама (Кина), дакон (Јава) и друге.[6]
Храна[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз) | |
|---|---|
| Енергија | 239 кцал (1.000 кЈ) |
62,5 г | |
| Шећери | 57,4 |
| Прехрамбена влакна | 5,1 г |
0,6 г | |
| Засићене | 0,272 г |
| Мононезасићене | 0,181 г |
| Полинезасићене | 0.059 г |
2,8 г | |
| Триптофан | 0,018 г |
| Лизин | 0,139 г |
| Метионин | 0,014 г |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (0%) 2 μг |
| Витамин А | 30 ИУ |
| Тиамин (Б1) | (37%) 0,428 мг |
| Рибофлавин (Б2) | (13%) 0,152 мг |
| Ниацин (Б3) | (13%) 1,938 мг |
| Витамин Б5 | (3%) 0,143 мг |
| Витамин Б6 | (5%) 0,066 мг |
| Фолат (Б9) | (4%) 14 μг |
| Холин | (2%) 8,6 мг |
| Витамин C | (4%) 3,5 мг |
| Витамин Е | (1%) 0,1 мг |
| Витамин К | (3%) 2,8 μг |
| Минерали | |
| Калцијум | (7%) 74 мг |
| Гвожђе | (22%) 2,8 мг |
| Магнезијум | (26%) 92 мг |
| Фосфор | (16%) 113 мг |
| Калијум | (13%) 628 мг |
| Натријум | (2%) 28 мг |
| Цинк | (1%) 0,1 мг |
| Остали конституенти | |
| Вода | 31,40 г |
УСДА Датабасе; ентрy | |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: НДб УСДА | |
Високи нивои хранљивих материја чине тамаринд изузетно квалитетним воћем. Битне хранљиве материје које се могу наћи у тамаринду укључују:[8]
- тиамин,
- гвожђе,
- магнезијум,
- фосфор,
- бакар,
- биљна влакна,
- калцијум и
- ниацин.
Пулпе од воћа се користи као зачин у Азији и Латинској Америци ; у ствари, тамаринд је доступан у хиндуистичким, кинеским, мексичким и перуанским трговинама широм света. Целулоза младог воћа је врло кисела, па се препоручује за многа јела, док је зрело воће слађе и може се користити у дезертима, пићима или као аперитив. У Мексику , Средњој Америци и делу Колумбије, концентрати пулпе за тамаринд израђени су за производњу безалкохолних пића и смрзнутих напитака. Посебно се Мексико и његова култура љутих умака користе у изради тамаринд соса или се продају као слатки, миешајући његову кашу са шећером или сољу и чилијем. У неким земљама Централне Америке. Користи се као састојак у различитим грицкалицама у југоисточној Азији и у многим умацима, попут WВорчестер соса или слатко-киселог соса . То је дио основне прехране у Јужној Индији, гдје се припремају Самбхар (зачињена биљна јуха), рижа Пулихора и друга јела. Такође многе животиње попут мајмуна воле зреле плодове тамаринда.[9]
Лек[уреди | уреди извор]
Целулоза, лишће и кора тамаринда користре се као лек,[10][11] нпр. на Филипинима, на коме се лишће традиционално користи као свеже направљена инфузија за снижавање телесне температуре узроковане маларијом.[12][13]
Због својих лековитих својстава користи се као ајурведски лек у техникама исцељивања у Африци и Азији, за побољшање функција кардиоваскуларног система[14] и ублажавање гастроинтенстиналног поремећаја.
Користи се и за регулисања свих проблема са јетром, или као средство за елиминисање токсина и масти из јетре, што га чини изванредним природним леком. Ово воће може смањити ниво киселости у телу и побољшати функционисање жучи у јетри.[8]
Као ефикасан лаксатив користи се у случајевиу упорне опстипација.[15]
Као природно и благо средство користи се у таблетама за спавање.
Како садржи велике количине C витамина тамаринда служи као активан антиоксидант, битан за одржавање телесних функција и очување здравља десни.[8]
Зацељивање рана тамариндом се често цитира у литератури у вези са лечењем посекотина, рана и апсцеса. Најчешће се користи кора или листови тамаринда, који се примењују споља на лицу места, било као варак или као прах или облог, сам или у комбинацији са другим врстама.[16][17][18][19] У лековима. на биљној пијаци у Дакару, кора тамаринда се углавном продаје у сврхе зацељивања рана,[20] мада се повремено и други делови биљке тамаринда налазе у лековима за зарастање рана, као што су воће,[21] љуске махуна[16] или жвакаће гуме.[19] Одвар од листова тамаринда је једно од најважнијих средстава за чишћење рана узрокованих инфекцијом гвинејским црвима.[22]
Остале упорабе[уреди | уреди извор]
Због своје густине и издржљивости дрво тамаринда се може користити за израду намештаја. Дрвеће тамаринде које је врло је често у Јужној Индији, посебно у Андра Прадеш, користи се за хлађење дуж државних и других путева.
Уље од семена тамаринда[уреди | уреди извор]
Уље од семена тамаринда цеди се из језгра семена.[23] Цеђењем из језгра семена тешко је изоловати уље због његове танке, али жилаве љуске (или опне). Уље се обично избељује после рафинисања.
| Састав | Оригинално | Одмашћено |
| Уље | 7.6% | 0.6% |
| Протеини | 7.6% | 19.0% |
| Полисахариди | 51.0% | 55.0% |
| Сирова влакна | 1.2% | 1.1% |
| Укупно пепела | 3.9% | 3.4% |
| Пепео нерастворљив у киселини | 0.4% | 0.3% |
| Влага | 7.1% |
Састав масних киселина у уљу је:[24][25]
- линолна киселина 46,5%,
- олеинска киселина 27,2%,
- засићене масне киселине 26,4%.
Прах добијен из језгра тамаринда користи се као материјал за обраду текстила и јуте, као и за производњу индустријских гума и лепкова.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Риверс, M.C. & Марк, Ј. (2017). „Тамариндус индица”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2017: е.Т62020997А62020999. Приступљено 1. 5. 2020.
- ^ Спег. Аналес Соц. Ци. Аргент. 82: 223 1916
- ^ „Тамариндус индица L.”. Тхе Плант Лист. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw анд тхе Миссоури Ботаницал Гарден. 2013. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2017.
- ^ Qуаттроццхи У. (2012). ЦРЦ Wорлд Дицтионарy оф Медицинал анд Поисоноус Плантс: Цоммон Намес, Сциентифиц Намес, Епонyмс, Сyнонyмс, анд Етyмологy. Боца Ратон, Лоуисиана: ЦРЦ Пресс, Таyлор & Францис Гроуп. стр. 3667—3668. ИСБН 9781420080445. Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 18. 07. 2020.
- ^ УСДА; АРС; Натионал Генетиц Ресоурцес Програм (10. 2. 2005). „Цавараеа Спег.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк—(ГРИН) [Онлине Датабасе]. Натионал Гермпласм Ресоурцес Лабораторy, Белтсвилле, Марyланд. Приступљено 28. 2. 2017.
- ^ а б „Wхат Ис Тамаринд? А Тропицал Фруит wитх Хеалтх Бенефитс”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2016-07-20. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Тамаринд – Тамариндус индица | ван Веен Органицс”. wеб.арцхиве.орг. 2014-02-14. Архивирано из оригинала 14. 02. 2014. г. Приступљено 2024-01-31.
- ^ а б в Пановна, Др Жана. „Тамаринд – природни лек у Африци и Азији за јетру, хепатитис … | Ординација.тв”. Приступљено 19. 7. 2020.
- ^ Ројас-Сандовал, Јулисса (2022-01-07). „Тамариндус индица (тамаринд)”. ЦАБИ Цомпендиум. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Кхаре, C.П. (2007), Тамариндус индица Линн., Спрингер Неw Yорк, стр. 1—1, Приступљено 2024-01-31
- ^ Дигхе НС, Паттан1 СР, Нирмал СА, Калкотwар РС, Гаwаре ВМ, Холе МБ. Аналгесиц ацтивитy оф „Тамариндус индица”. Рес Ј Пхармацогн Пхyтоцхем. 1: 69—71. 2009..
- ^ Норсциа I, Боргогнини-Тарли СМ (2006). „Етхноботаницал репутатион оф плант специес фром тwо форестс оф Мадагасцар: А прелиминарy инвестигатион”. С Афр Ј Бот. 72: 656—60..
- ^ Асасе А, Отенг-Yебоах АА, Одамттен ГТ, Симмондс МСЈ (2005). „Етхноботаницал студy оф соме Гханаиан анти-малариал плантс”. Ј Етхнопхармацол. 99: 273—9..
- ^ Мартинелло Ф, Соаресх СМ, Францо ЈЈ, Сантос АЦ, Сугохара А, Гарциа СБ,; et al. (2006). „Hypolipemic and antioxidant activities from Tamarindus indica pulp fruit extract in hypercholesterolemic hamsters”. Food Chem Toxicol. 44: 810—8..
- ^ Sow, P.G. (2012). „Enquête ethnobotanique et ethnopharmacologique des plantes médicinales de la pharmacopée sénégalaise dans le traitement des morsures de serpents”. Le Pharmacien Hospitalier et Clinicien. 47 (1): 37—41. ISSN 2211-1042. doi:10.1016/j.phclin.2011.08.005.
- ^ а б Kheraro J, Adam JG. Paris: Vigot et Frères; 1974. La pharmacopée sénégalaise traditionnelle, plantes médicinales et Toxiques; p. 1011.
- ^ Fandohan AB. Bénin, Abomey-Calavi, Bénin: Faculté des Sciences Agronomiques, Université d′Abomey-Calavi (UAC); 2007. Structure des populations et importance socioculturelle du tamarinier (Tamarindus indica L.) dans la commune de Karimama (Bénin)
- ^ Diallo D, Sogn C, Samaké FB, Paulsen BS, Michaelsen TE, Keita A. Wound healing plants in Mali, the Bamako region.An ethnobotanical survey and complement fixation of water extracts from selected plants. Pharm Biol. 40: 117—28. 2002. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ а б Inngjerdingen K, Nergard CS, Diallo D, Mounkoro PP, Paulsen BS (2004). „An ethnopharmacological survey of plants used for wound healing in Dogonland Mali, West Africa”. J Ethnopharmacol. 92: 233—44..
- ^ Tignokpa M, Laurens A, Mboup S, Sylla O. Popular medicinal plants of the markets of Dakar (Senegal) Int J Crude Drug Res. 24: 75—80. 1986. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Tapsoba H, Deschamps JP (2006). „Use of medicinal plants for the treatment of oral diseases in Burkina Faso”. J Ethnopharmacol. 104: 68—78..
- ^ Fabiyi JP, Kela SL, Tal KM, Istifanus WA (1993). „Traditional therapy of dracunculiasis in the state of Bauchi, Nigeria”. Dakar Med. 38: 193—5.. [
- ^ „Tamarind Seeds, Tamarind Seeds Suppliers, Tamarind Kernels Exporters, Uses”. web.archive.org. 2021-02-02. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Ramarao M, Singh B, Singh MP. Dehradun, India: Government press; 1975. Flowering Plants of Travancore.
- ^ The Wealth of India (Raw Materials Series) New Delhi: Council of Scientific and Industrial Research; 1976. Anonymus Tamarindus indica; pp. 122–44.
