Театро де ла Сијудад

**Театро де ла Сијудад**
*Театро де ла Циудад*
	Театро де ла Сијудад; Театро де ла Циудад
	Театро де ла СијудадТеатро де ла Сијудад
Информације
Локација	Донкелес 36, Мексико Сити, Мексико
Координате	19° 26′ 11.62″ Н 99° 8′ 14.16″ W / 19.4365611° С; 99.1372667° З
Статус	завршена
Изградња	1918.
Компаније
Архитекта	Капетило Сервин и Федерико Марискал
Веб-сајт	tcm.cultura.df.gob.mx

Teatro de la Sijudad (шп. Teatro de la Ciudad) односно Градско позориште је установа културе у Мексику Ситију. Позориште је основано 1918. године под називом Театро Есперанста Ирис. Налази се у историјској четврти града у улици Донкелес 36. Позориште представља важан културни центар за разне манифестације.^[1]

Театро Есперанста Ирис[уреди | уреди извор]

Садашња зграда позоришта изграђена је 1918. године на месту претходно порушеног Позоришта Сикотенкатл.^[2] Првобитно је носило назив Позориште Есперанса Ирис, по чувеној мексичкој диви Марији Есперанси Бофилл Феррер. Марија је била оперска певачица пореклом из Виљаермоса, града у Мексику у савезној држави Табаско. Била је веома популарна у Мексико Ситију, Хавани и Мадриду. Била је чест гост на америчким турнејама. Њена најпознатија дела су Ла виуда алегре, Ел цонде де Луxембурго и Ла принцеса дел дóлар. Почетком XX века, често је имала епизодне улоге у филмовима на шпанском језику.^[3]^[1]

Марија је била један од тутора позоришта. Део новца зарађених од турнеја поклонила је за развој позоришта. Архитекте Капетило Сервин и Федерико Марискал градили су позориште по узору на чувену оперску кућу, Миланску скалу, у Италији.^[1] Позориште је отворено 25. маја 1918. године, два дана након што се мексичка певачица вратила са јужноамеричке турнеје. Поред многобројних званица и јавних личности, свечаном отварању присуствовали су председник Мексика Венустијано Каранза Гарза и његов кабинет. Том приликом премијерно је приказана представа Ла Дуqуеса дел Бал-Табарíн, а Ирис је и сама отпевала неколико музичких бројева.^[1] Позориште је убрзо након отварања постало најважније културно место у граду и тај статус је задржао све до отварања Палате лепе уметности (Палацио де Беллас Артес )1930-их година. Упркос ратним дешавањима, Марија је улагала велике напоре да одржи позориште. Користила је свој углед и утицај да привуче многобројне звезде укључујући и италијанског тенора Енрика Каруза и руску играчицу класичног балета Ану Павлову.^[1]

Градско позориште[уреди | уреди извор]

Марија Ирис је једно време свог живота провела станујући у фоајеу позоришта, где је имала и приватну ложу са које је могла да прати представе у којима није учествовала. Међутим, након што је Марија умрла 1962. године, позориште је практично напуштено.^[1] Године 1976. позориште прелази у руке града које му мења име у Градско позориште и користи га за промоцију културних догађаја.^[2]

Првобитни напор да позориште адаптира, прекинуо је велики пожар изазван паљењем електричне инсталације. Велики део зграде је потпуно уништен и позориште је остало напуштеном стању све до 1999. године када су направљени први помаци у ревитализацији објекта. У наредне три године позориште је комплетно реновирано и адаптирано. Уклоњени су неки акустични проблеми и опрема је модернизована.^[1]

Године 2008. град је вратио позоришту име Есперанса Ирис.^[1] У XXI веку, позориште служи за концерте и уметничке презентације аутора из Мексика и других земаља. Неки од њих су Паблом Милансе, Национални балет Кубе, Бети Пекданинс, Лила Довнс и Алберто Кортез.^[2] У мају 2010. године, позориште је прославило своју 92. годишњицу постојања уз извођење традицоиналне рођенданске песме Лас Мањанитас. Ова прослава била је део мексичких јавних прослава 200. годишњице од државне независности и 100. годишњице од Мексичке револуције.^[1]