Технологија препознавања лица

С Википедије, слободне енциклопедије

Технологија препознавања лица је метод идентификовања или верификовања идентитета особе посредством њиховог лица.[1]Ова технологија може бити коришћена тако да препознаје идентитет особа на фотографијама, видео снимцима или у реалном времену, тј уживо. [1]

Функционисање[уреди | уреди извор]

Технологија функционише у неколико корака.[1]

1. Начини се фотографија

2. Одреди се положај очију

3. Слика се промени у сиву боју и нареже се.

4. Слика се пребаци у претрагу ради добијања резултата поређења.

5. Слика се претражује и укршта посредством софистицираног алгоритма ради поређења обрасца унете слике са другим обрасцима у бази података.

Технологија препознавања лица у Србији (Пројекат "Сигуран град”)[уреди | уреди извор]

Хронологија[уреди | уреди извор]

Министарство унутрашњих послова је још 2011. године започело разговоре са компанијом “Хуаwеи Тецхнологиес Цо, ЛТД” о могућности увођења технологије препознавања лица на територији Републике Србије.[2] Потом је 17.12.2014 године између МУП-а и Хуавеја закључен Меморандум о разумевању који се односи на сарадњу и неопходне кораке ради остваривања пројекта “Сафе Цитy”.[2] Влада је 19.5. 2017. године закључком дала сагласност Муп-у да закључи уговор о имплементацији капиталног пројекта ‘Видео надзор у саобраћају-фаза 1” са Хуавејом. [2]

Исте године је урадјена реконструкција командно-оперативног центра ПУ Београд где је смештен дата центар[2]

Пројекат “Сигуран град”[уреди | уреди извор]

Као разлог увођења технологије препознавања лица наводе се све веће потешкоће којом се службе безбедности срећу у свом раду.[3] У циљу увођења система надзора осмишљен је пројекат “Сигуран град”.[4] Као добре примере примене надзора наведене су саобраћајне камере које су успеле да на време уоче избијање тешких саобраћајних незгода, покушаје самоубиства на београдским мостовима те су оператери били у могућности да позову службе хитне помоћи и полиције.[5] Као предности коришћења видео надзора наводе се између осталих: константан надзор над одређеном саобраћајницом: уштеда материјала и људских ресурса: смањење ризика од корупције: постизање превентивног ефекта.[5] Наводи се да би видео надзор осим испуњавања циља људске безбедности такође контролисао рад полицијских службеника, следствено томе обезбеђивао законитост њиховог поступања.[6]

Камере које су инсталиране на основу овог пројекта служе између осталог и : анализи дешавања у зони надзора камере; видео претраживању; видео синопсису(сажет приказ видео материјала); препознавање таблица регистрованих возила.[7] Пројекат “видео надзор у саобрацају-фаза 2” подразумева покривање камерама целокупне територије града Београда (17 општина) као и додавање две нове функције камерама: Препознавање лица и интеграцију са ГИС/ платформом/ праћење трајекторије возила.[7]

“Софтвер за видео менаџмент и управљање који се користи је софтвер фирме Хуаwеи који је још у фази прилагођавања захтевима Министарства, односно фирма ‘Хуаwеи’ ради на унапређењу како функционалности софтвера тако и….”[8]

Мониторинг центри се налазе у ПУ Београд, као и у ПС Савски Венац, Стари Град и Нови Београд.[8]

Могуће негативне последице имплементације пројекта[уреди | уреди извор]

Најчешће критике које се упућују технологији препознавања лица тичу се потенцијалног угрожавања приватности грађана и злоупотребе ове технологије у политичке и комерцијалне сврхе.[9]Такође се истиче да би ова технологија довела до “географског, тактичког и методолошког измештања криминала, смањења нивоа личне опрезности, моралне одговорности и самоконтроле грађана, губитка поверења у полицију”.[10]

Мишљење Повереника о пројекту “Сигуран град”[уреди | уреди извор]

У извештају Повереника а на основу достављене Процене утицаја од стране Муп-а истиче се да ће на територији Београда бити постављено 2500 камера, 3500 уређаја за аудио и видео снимање код полицијских службеника( тзв елте терминали): 600 фиксних видео камера на возилима полиције: 1500 бодy камера код полицијских службеника.[11]

Повереник је изнео став да намера обраде биометријских података у циљу јединствене идентификације лица употребом видео камера и уређаја не поседује правни основ те да мозе повредити чланове 5,12,13, 54 Закона о заштити података о личности.[12]

Технологија препознавања лица у свету[уреди | уреди извор]

Мане[уреди | уреди извор]

ФацеИД, софтвер компаније “Аппле” нелегално је коришћен од стране ФБИ-а како би се откључао телефон осумњиченог.[13] Технологија препознавања лица коју користи Фејсбук може да тагује и прати људе, без њиховог знања.[13]Овај софтвер је званично у употреби ради уклањања лажних налога.23 Постоји и оправдана опасност да би биометријски идентитети добијени помоћу технологије препознавања лица могли бити украдени.[13] Системи препознавања лица праве 5 до 10 пута више грешака приликом идентификације особа са тамнијом бојом коже.[14]Такође наилазе на више потешкоћа приликом идентификовања жена.[14]

Апелациони суд Уједињеног Краљевства је коришћење аутоматског система препознавања лица (енг. аутоматед фаце рецогнитион) од стране јужновелшке полиције прогласила противправним.[15] Случај је покренут од стране активисте за људска права који је тврдио да се осећао узнемирен пошто му је аутоматски систем препознавања лица открио идентитет током протеста против оружја у којом је он учествовао. [15]Ова пресуда не значи да је коришћење овог софтвера постало нелегално на територији Уједињеног Краљевства, већ да је неопходно да полиција са већом бригом врши његову примену.[15]

Према одредјеним проценама Кина поседује преко 200 милиона камера, чак цетири пута више од Америке.[13]Постоје огромни дисплеји на којима се приказују лица и лични подаци људи који непрописно пређу улицу или који имају неки дуг.[13]Ово се користи као вид јавног срамљења људи.[13] Технологија препознавања лица се користи како би се успотавило масовно праћење Ујгурске мањине на западу Кине.[13] Ова технологија се такође користи како би се у једној кинеској компанији пратило кретање радника, од радног стола до тоалета, на паузи, односно свуда.[13]

Предности[уреди | уреди извор]

Позитивни примери употребе технологије препознавања лица су многобројни. Примера ради, у Индији технологија препознавања лица омогућила је проналажење око 3.000 нестале деце које су на крају спојене са својим породицама.35У Кини је ова технологија помогла у откривању и хватању починилаца дела крађе и убиства.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Фаце Рецогнитион”. Елецтрониц Фронтиер Фоундатион (на језику: енглески). 2017-10-24. Приступљено 2020-11-13. 
  2. ^ а б в г Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 20. 
  3. ^ Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 16. 
  4. ^ Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 17. 
  5. ^ а б Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. стр. 18. 
  6. ^ Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 19. 
  7. ^ а б Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 21. 
  8. ^ а б Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 24. 
  9. ^ Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 30. 
  10. ^ Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд: Министарство унутрашњих послова. 2019. стр. 31. 
  11. ^ Мариновић, Милан (2019). Мишлење повереника о процени утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд. стр. 3. 
  12. ^ Мариновић, Милан (2019). Мишлење повереника о процени утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора. Београд. стр. 8. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж з „Хоw Фациал Рецогнитион Пресентс а Гроwинг Тхреат то Привацy”. Цомпаритецх (на језику: енглески). 2019-03-07. Приступљено 2020-11-13. 
  14. ^ а б „Тхе Бест Алгоритхмс Стилл Струггле то Рецогнизе Блацк Фацес”. Wиред (на језику: енглески). ИССН 1059-1028. Приступљено 2020-11-13. 
  15. ^ а б в Стокел-Wалкер, Цхрис. „Ис полице усе оф фаце рецогнитион ноw иллегал ин тхе УК?”. Неw Сциентист (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-13. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора.Београд:Министарство унутрашњих полсова. 2019.
  • Мариновић Милан (2019).Мишљење повереника о процени утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео надзора.Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehnologija_prepoznavanja_lica&oldid=27472159”