Пређи на садржај

Теофилин

С Википедије, слободне енциклопедије
Теофилин
IUPAC име
1,3-диметил-7H-пурин-2,6-дион
Клинички подаци
Продајно имеТхеолаир
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa681006
Категорија трудноће
  • АУ: А
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеорална, IV
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост100%
Везивање протеина40%, првенствено за албумин
Метаболизамхепатички до 1-метилурне киселине
Полувреме елиминације5-8 сата
Идентификатори
CAS број58-55-9 ДаY
ATC кодR03DA04 (WHO)
PubChemCID 2153
IUPHAR/BPS413
DrugBankDB00277 ДаY
ChemSpider2068 ДаY
UNII0I55128JYK ДаY
KEGGD00371 ДаY
ChEBICHEBI:28177 ДаY
ChEMBLCHEMBL190 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC7H8N4O2
Моларна маса180,164 g/mol
  • Cn1c2c(c(=O)n(c1=O)C)[nH]cn2
  • InChI=1S/C7H8N4O2/c1-10-5-4(8-3-9-5)6(12)11(2)7(10)13/h3H,1-2H3,(H,8,9) ДаY
  • Key:ZFXYFBGIUFBOJW-UHFFFAOYSA-N ДаY

Теофилин (диметилксантин) је метилксантински лек који се користи у терапији за респираторне болести као што су хронична опструктивна болест плућа и астма. Лек је доступан под низом имена. Као члан ксантинске фамилије, он је структурно и фармаколошки сличан кофеину. Он се природно налази у чају, мада у траговима (~1 мг/L),[1] што је знатно мање од терапеутских доза. Он је такође нађен у какао зрнима. Количине до 3.7 mg/g су нађене у Цхуао какао зрнима.[2]

Главна дејства теофилина су:

Синтеза[уреди | уреди извор]

Теофилин се може синтетички припремити почевши од диметилуреје и етил 2-цијаноацетата.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „MAFF Food Surveillance Information Sheet”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2006. г. Приступљено 26. 09. 2012. 
  2. ^ Apgar, Joan L.; Tarka, Jr., Stanly M. (1998). „Methylxanthine composition and consumption patterns of cocoa and chocolate products”. Ур.: Gene A. Spiller. Caffeine. CRC Press. стр. 171. ISBN 978-0-8493-2647-9. 

Литература[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).