Пређи на садржај

Тетрис

С Википедије, слободне енциклопедије
Тетрис
Тетрис
Девелопер(и)Алексеј Пажитнов
Издавач(и)Разни
Дистрибутер(и)Разни
ПлатформеГотово све
Излазакјун 1984.
Жанр(ови)Слагалица

Тетрис (рус. Тетрис) је логичка видео-игра, издата на готово свим играчким платформама. Једна је од најпознатијих видео-игара уопште. Игру је направио, 6. јуна 1984, руски научник Алексеј Пажитнов (рус. Алексей Пажитнов). Пажитнов је радио као програмер у рачунарском центру Совјетске академије науке.[1] Име "тетрис" долази од грчког префикса "тетра-" ("четири"), јер су сви делови састављени од четири сегмента, и тениса, Пажитновљевог омиљеног спорта.[2] Верзију игре за ИБМ ПЦ платформу направили су Пажитновљеви пријатељи Дмитриј Павловски и Вадим Герасимов. Један од твораца оригиналне игре Тетрис је Армен Саркисијан.

Тетрис се чак појавио као део уметничке изложбе на Универзитету Браун у САД.[3] Такође, 2007. је заузео друго место у избору "100 најбољих видеоигара свих времена" портала ИГН.[4]

Највећи део своје популарности Тетрис је стекао на Нинтендовом Гејм боју, на којој је издан 1989. Распрострањеност конзоле је прославила Тетрис до те мере да је постао незаобилазан део популарне културе.

Историја[уреди | уреди извор]

Тетрис на Нинтендовом гејм боју

Тетрис је од самих почетака био предмет спора око ауторских права. Непосредно пошто је Пажинов 1985, написао први програм за Тетрис на рачунару Елецтроника 60, а Герасимов и Павловски је пребацили на ПЦ, игра је стекла велику популарност у Москви, а ИБМ ПЦ верзија је доспела до Будимпеште, где ју је открила британска софтверска кућа "Андромеда". Препознавши потенцијални хит, "Андромеда" је контактирала Пажитнова како би добила права на дистрибуцију игре, но преговори су били неуспешни и "Андромеда" је, и без програмерове дозволе, права на игру продала америчкој софтверској кући "Спецтрум Холобyте", која је на америчком тржишту наредне године издала ИБМ ПЦ верзију Тетриса. Популарност игре је била невероватна и изазвала је помаму каква је до тада била ретко виђена код компјутерских игара.

Након две године борбе око ауторских права, "Андромеда" је 1987. успела добити право на дистрибуцију лиценце за сва кућне компјутере. Појавиле су се и верзије игре за тада веома популарне компјутере Амигу и Атари.

Совјетска влада се 1988. укључила у борбу око ауторских права преко своје агенције "Елорг" и успела је добити делимична права на дистрибуцију игре – само за аркаде у играноцама, те за играће конзоле које нису биле произведене у Јапану и ручне конзоле. Прва права су продана Атарију, а друга Нинтенду. Након што је Атари издао верзију Тетриса за Нинтендову конзолу НЕС, звану ТЕТЯИС: Тхе Совиет Минд Гаме, Нинтендо их је тужио и убрзо је добио спор, након чега је добио ексклузивно право дистрибуције за све кућне забавне системе, а Атари је морао повући игру из продаје. Други значајни успех за Нинтендо стигао је с верзијом Тетриса за ручну конзолу Гејм бој: игра се продала у невероватних 3 милиона примерака. Сега је такође, под претњом Нинтендове тужбе, повукла "свој" Тетрис за Сега Мега Дриве конзолу, пре него ли је уопште стигао у продавнице.

Након свих ових борби за ауторска права, најмање новца је добио сам Алексеј Пажитнов. Убрзо после пада "гвоздене завесе", 1991. године, Пажитнов се одселио у САД, где је 1996. заједно с Хенком Роџерсом основао компанију "Тетрис Цомпанy", како би се домогао дела права од продаје игре, што му је успело тек делимично. Данас је Пажитнов успешан дизајнер логичких игара, с десетогодишњим стажом у Мицрософту, који је напустио 2005. године како би се опробао у самосталним пројектима.

Начин играња[уреди | уреди извор]

Делићи (називани тетромини или тетраде) састављени од четири квадратића падају с врха поља за игру широког десет, а високог двадесет квадратића. Играч их може ротирати и слагати на начин да између делића не остаје празан простор. Кад се један ред попуни делићима, он нестаје, а квадратићи који су били изнад падају у новостворени празан простор. Како ток игре напредује, делићи падају све брже те играч има све мање времена за размишљање и слагање. Када се делићи нагомилају до врха поља за игру, без могућности да се нови ђелић појави, игра је готова.

Алгоритам случајним одабиром одређује дјелић који ће се сљедећи појавити на врху поља. Упуства која долазе с разним верзијама игре већином називају делиће словима I, Ј, L, О, С, Т и З[5] јер својим изгледом подсећају на њих, но играчи каткад за делиће користе и друга имена.[6] Сви делићи могу уклонити један или два реда, I, Ј и L могу уклонити три реда, а само I делић може уклонити четири реда одједном - што се назива "тетрис".[5]

Премда све верзије игре имају исти број тетрада - седам - боје су им различите од верзије до верзије.

Седам делића верзије Тетрис Wорлдс : горњи ред, с лево на десно: I, Ј, L, О, доњи ред: С, Т, З.

Начин бодовања је заснован на принципу да су бодови додијељени за сваки успешно елиминисани редак. Бонус бодови се додељују за елиминисање више редака одједном (два, три или "тетрис" - четири). Нинтендове играће конзоле НЕС, Гаме Боy и СНЕС користе вероватно најраспрострањенији систем бодовања.[7]

У већини верзија игре постоји типка за убрзање падања делића, чиме играч добива више бодова него да само чека да делић падне уобичајеном брзином.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе Тетрис сага
  2. ^ „Интервју с Пажитновом из 2004. на америчкој телевизији Г4”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2005. г. Приступљено 08. 12. 2007. 
  3. ^ Ла Бастилле: А Тецх Хоусе Арт Инсталлатион
  4. ^ „ИГН Топ 100 Гамес 2007 | 2 Тетрис[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2013. г. Приступљено 05. 06. 2009.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  5. ^ а б Тетрис ДС упуства. Нинтендо, 2006.
  6. ^ Марк Тхорнтон и Биллy Хускy: "Тетрис називље: Дјелићи" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2008).
  7. ^ „Бодовање: Оригинални Нинтендов систем бодовања”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 04. 03. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тетрис на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tetris&oldid=27841350”