Тиоамид
Тиоамид (понекад тионамид, исто тако познат као тиоурилен) је функционална група са општом структуром Р–ЦС–НР′Р″, где су Р, Р′, анд Р″ органске групе. Тиоамиди су аналогни са амидима, мада они испољавају знатнију тенденцију ка вешеструким везама дуж C-Н везе, што доводи до дуже ротационе баријере.[1] Један од добро познатих тиоамида је тиоацетамид, који се користи као извор сулфидног јона и као градивни блок у хетероцикличној хемији.
Тиоамиди или анти-тироидни лекови су исто тако класа лекова који се користе за контролу тиротоксикозе.
Припрема и структура[уреди | уреди извор]
Тиоамиди се типично припремају третирањем амида са фосфор сулфидима као што је фосфор пентасулфид и, у специјализованијим апликацијама, Лавесонов реагенс.[2][3] Алтернативни приступ обухвата реакцију нитрила са водоник сулфидом. Вилгеродт-Киндлерова реакција такође производи бензилтиоамиде.[4]
Тиоамиди у биохемији и медицини[уреди | уреди извор]
Тиоамиди се могу инкорпорирати у пептиде где делују као изостери амидне везе.[5] Модификовани пептиди су аналогни природним пептидима, што може да покаже односе стрултуре и алтивности (САР). Аналози пептида се исто тако могу користити као лекови који имају побољшану оралну биодоступност. Тиоамиди инхибирају ензим тироидна пероксидаза у штитној жлезди, чиме се редукује синтеза тријодотиронина (Т3) и тироксина (Т4), и то доводи до блокирања преузимања јодотирозина из колоида. Они исто тако блокирају отпуштање јода из периферних хормона. Максимални учинак се јавља након месец дана, пошто је хормонски недостатак узрокован редукцијом синтезе, која је спор процес.
Пошто тиоамиди могу да пенетрирају плаценталну баријеру, саветује се опрез при њиховој примени током трудноће. Код десет процената пацијената се јављају ерупције коже (као што су макуле и папуле), ултирикарије, дерматитис, врућица, и артралгија; 0.03% свих пацијената развије агранулоцитозу.
Тиоамидне група једињења обухвата метимазол, карбимазол (који се ин виво конвертује у метимазол), и пропилтиоурацил.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wиберг, Кеннетх Б.; Раблен, Паул Р. (1995). „Wхy Доес Тхиоформамиде Хаве а Ларгер Ротатионал Барриер Тхан Формамиде?”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 117 (8): 2201—2209. дои:10.1021/ја00113а009.
- ^ Гомппер, Р.; Елсер, W. (1973). „2-Метхyлмерцапто-Н-Метхyл-Δ2-Пyрролине”. Орг. Сyнтх.; Цолл. Вол., 5, стр. 780
- ^ Сцхwарз, Георге (1955). „2,4-Диметхyлтхиазоле”. Орг. Сyнтх.; Цолл. Вол., 3, стр. 332
- ^ Ролфс, Андреас; Лиебсцхер, Јüрген (1998). „3-Морпхолино-2-Пхенyлтхиоацрyлиц Ацид Морпхолиде анд 5-(4-Бромобензоyл-2-(4-Морпхолино)-3-Пхенyлтхиопхене”. Орг. Сyнтх.; Цолл. Вол., 9, стр. 99
- ^ Артис, Деан Р.; Липтон, Марк А. (1998). „Цонформатионс оф Тхиоамиде-Цонтаининг Дипептидес: А Цомпутатионал Студy”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 120: 12200—12206. дои:10.1021/ја982398т.