Типографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Obrazac lista Trajan typeface, koji se zasniva na slovnim oblicima of capitalis monumentalis ili Roman square capitals korišćen je za natpis u osnovi Trajanovog stuba, iz kojeg je font dobio ime

Tipografija (od grčkih reči τύπος tipos - ударати и γραφή grafi - писати) или словослагарство се бави избором и организацијом облика слова и других графичких карактеристика штампане стране. Она се бави свим питањима која утичу на изглед стране и доприносе ефикасности штампане поруке: обликом и величином слова, знацима интерпункције, дијакритичким знацима и специјалним симболима; размаком између слова и речи; размицањем редова; дужином редова; величином маргина; количином и местом илустрација; избором наслова и поднаслова; коришћењем боје и свим осталим питањима просторне организације или „конфигурације“. Поред тога, типографи треба да се интересују и за такве ствари као што су врста штампарске боје, избор папира и начин штампања.

Типографијом се баве слогослагачи, типографи, композитори, графичари, арт дизајнери као и писарски радници. Све до дигиталног доба типографија је била врста посебног занимања. Дигитализација је толико узнапредовала типографију да је сада са лакоћом користе како нове генерације дизајнера тако и лаици.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Типографија своје корене има у првим избушотинама и калупима (матице за одливке) који су се користиле за прављење печата и валута у стара времена. Типографија са покретним металним модулом појавила се у 13. веку у Кореји, и развила се опет средином 15. века са развојем специјализоване технике за изливање и комбиновање јефтиних копија од словних избушотина тражене у великим количинама за штампање великог броја копија текста.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

У савременој употреби коришћење и учење типографије је веома широко распрострањено покривајући све аспекте дизајнирања, распоређивања слова убрајајући изглед слова, рукописа и калиографију; записе и архитектонска слова; постере и друге велике скале слова као што су сигнали и билборди; пословна комуникација; рекламе; логотипови; изглед (одевање); кинетичка типографија у филмовима и на телевизији; и као компонента индустријског дизајна на кућним апаратима, сатовима и тд.

Од дигитализације типографски ранг апликација је постао све више присутан, појављује се на wеб странама, ЛЦД мониторима мобилних телефона и видео игрицама. Свеприсутност слова навео је типографе да скују израз „Слова су свуда око нас“.

Текстуална типографија[уреди | уреди извор]

Образац листа Wиллиам Цаслон пприказује штампане примере Роман тyпефацес.

У традиционалној типографији текст се ствара тако да буде читљив, кохерентан и визуелно задовољавајућа целина која функционише „невидљиво“ без свести читалаца. Чак је и дистрибуција са минималним грешкама усмерена на јасноћу и транспарентност продукције.

Избор фонта је можда примарни аспект типографског текста- било духовни, научни, едукативни, научно фантастични, религиозни или комерцијални сви они имају различите карактере и захтеве. На пример за историјски материјал установљени текст, изглед слова је често биран према шеми историјског рода захтевајући дуг процес док се тај текст озваничи, са знатним преклапањем између историјских периода.

Типографија је обликована ортографијом и лингвистиком; структуром речи, честом употребом речи, морфолошком и фонолошком структуром, и лингвистичком синтаксом. Типографија је такође предмет неких културних конвенција. На пример у Француској је уобичајно да се остави празно место пре две тачке (:) или тачке зареза (;) у реченици док у Енглеској то није случај.

Читљивост и читкост[уреди | уреди извор]

Пример типа текста у Иоwан Олд Стyле роман, италицс, и смалл цапс, оптимизовано на отприлике десет речи по линији, велличина фонта 14 поинтс на 1.4 × леадинг, са 0.2 поинтс еxтра трацкинг користећи екстракт есеја Оскарда Вајлда Тхе Енглисх Ренаиссанце оф Арт око 1882. године

Читљивост и читкост су термини који се често мешају. Термин читљивост се најчешће и најправилније користи да опише лакоћу са којом је писан језик читан и разумљив — подразумева тешкоћу језика самог по себи, а не његовог изгледа. То је више психолингвистичка него типографска тема. Фактори који утичу на читљивост укључују реченичну дужину, дужину речи као и учесталост неуобичајених речи.

Као супротност, читкост описује како лако и угодно куцан текст може бити читан. То није повезано са садржајем или језиком, већ је повезано са величином и изгледом писаног и приказаног текста. Студије о читкости су испитале широк распон фактора укључујући величину слова, изглед (нпр. италик или неиталик...), дужину редова, размицање редова, контраст боја. Ова истраживања су објављена крајем 19. века, најзанимљивије откриће је било то што је процес читања нарочито робустан (снажан) и да су се значајне разлике тешко могле наћи. Тако да је ово истраживање (упоређивање разлика у начину куцања текста) пропао.

Иронично је то што је мода за истаживањем читкоће текста била завршена до времена када су се десиле револуционарне промене у штампању и приказивању текста (ласер и ПЦ екрани) које су тек сада стварно интересантне.

Читкост се обично мери кроз брзину читања и разумевања извора који се користе за ефикасност (брзоплето и неопрезно читање). На пример Милес Тинкер који је издао велики број студија од 1930. до 1960. године користи текстове за брзину читања који захтевају да испитаници открију неподесне речи као филтер ефикасности.

Данас, истраживања читкости теже да се ограниче на критичне теме или на тестирање решења специфичних дизајна (нпр.када нови изглед слова буде измишљен). Примери критичких тема укључују: изглед слова (назван фонт) за људе који имају приблема са видом као и изглед слова за знакове који ће бити постављени на ауто-путу, или остали услови где би баш читкост правило разлику.

Велики број литературе која се бави истраживањима читкости је нетеоретична — различити фактори су били испитивани самостално или у комбинацији (неизбежно је то да су ражличити фактори међузависни) али многи тестови су створени у одсуству модела читања или визуелне перцепције. Неки типографи верују да је у свету облик слова, речи при читању јако битан и да је препознавање слово по слово (понекад познато као паралелно препознавање слова) погрешно, мање важно или то није цела слика.

Нека заједно усвојена истраживања читкости подразумевају да: текст који је писан малим словима читкији него текст писан великим словима, претпоставља се да је то због тога сто је структура и облик малих слова дистинктивнија. Регуларна (роман) слова су више читка него италик, контраст се такође показао као важан, црна слова на жутој или крем позадини су се показала као најефикаснија. Позитивна слика (црно на бело) је лакша за читање него негативна или обрнута (бело на црно); горњи делови слова су снажнији делови него доњи делови у процесу препознавања; читкост је угрожена местом слова (простором за слова), места за речи има или сувише мало или постоји велики простор.

Вертикални простор одваја линије текста, олакшавајући оку да направи разлику од прве до друге линије или претходне. Сиромашни (лоше дизајнирани) фонтови или они који су сувише збијени или одвојени могу такође резултовати лошом уредношћу текста тј. читкошћу.

Новине и часописи[уреди | уреди извор]

Типографија је елемент свих штампаних материјала. Наслови у новинама су најчешће написани великим словима да би привукли пазњу читалаца. На пример USAToday користи задебљана, шарена слова и модеран стил и то све кроз различите фонтове, боје и величине слова; а име новина сместено је на шареној позадини. Као супротност имамо New York Times који „користи“ традиционалнији приступ са мање боја и мање варијација у фонту.

Генерално сваки часопис или дневне новине стандардизовале су се на малу колекцију фонтова да би се читаоци лакше „кретали“ кроз садржај, да би имали осећај фамилијарности, или да би створили драматичан ефекат. Неки издавачи као што су Гвардијан - и The Economist имају комисију словних дизајнера и специјализованих типографа који дизајнирају изглед слова.

Испољавање типографије[уреди | уреди извор]

Типографија је снажан елемент у графичком дизајну, где је мања брига око читљивисти већ је потенцијал усмерен на коришћење слова у уметничке сврхе. Слова су комбинована са графичким елементима и сликама формирајући однос дијалога између речи и слика.

Боја и величина слова као елементи много више овде преовлађују него у текстуалној типографији. Боја се користи за емоционалне ефекте у циљу преношења тона и природе датог субјекта ствари.

Као што смо већ раније поменули типографија је свуда око нас: на постерима, омотима књига, билбордима, кутијама производа, графити на зидовима, затим на промотивним материјалима, у филмовима; на мониторима компјутера, мобилних телефона...

Рекламе[уреди | уреди извор]

Типографија је већ много времена виталан део промотивног материјала и реклама. Дизајнери често користе типографију да би дочарали тему или расположење у реклами. Често се користе задебљана, велика слова да би саопштили одређену поруку потрошачима. Слова се често користе да би привукла пажњу на одређену рекламу, у комбинацији са бојом, обликом и сликом. Данас типографија у реклами може да се одрази и као бренд те компаније. Фонтови се користе да би саопштили различите поруке гледаоцима, класичан фонт служи за снажан карактер, док се модернији фонтови користе за чистији и природнији изглед. Задебљана слова служе за давање изјава и привлачење пажње.

Типографске мере[уреди | уреди извор]

Типографи су донели нове термине за описивање многих делова слова и типографије. Неке речи се примењују само на подскуп писама. Серифи, на пример, су чисто декоративна карактеристика слова коришћени за европска писма, док се глифови користе у арапском и источноазијским писмима.

Због тога што је мноштво typeface-а креирано током векова, они су категорисани према њиховом изгледу. На највишем нивоу, разликује се сериф, санс-сериф, скрипт, blackletter(готски), дисплеј, monospace и симбол typeface. Први европски фонтови били су blackletter, затим сериф, па санс-сериф, а онда и остали типови.

Проучавање типографије је веома раширено, покривајући све аспекте дизајна слова и примена, укључујући штампу, рукопис и калиграфију, архитектонска слова, графите, дизајн постера и билборда, реклама, телевизије итд. У традиционалној типографији, текст је осликан тако да створи читљиву, кохерентну и визуелно задовољавајућу целину. Избор фонта је можда главни аспект типографије.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Брингхурст, Роберт (2004), Тхе Елементс оф Тyпограпхиц Стyле (3 изд.), Поинт Робертс, WА: Хартлеy & Маркс, ИСБН 0-88179-133-4 .
  • Стандард Тест Метход оф Цомпаративе Легибилитy бy Меанс оф Поларизинг Филтер Инструментатион, АСТМ Интернатионал, Д7298 
  • Цх'он, Хyе-бонг (1993), „Тyпограпхy ин Кореа”, Кореана, 7 (2): 10—19 .
  • Гилл, Ериц (2000) [1931], Ан Ессаy он Тyпограпхy, Бостон: Давид Р Године, стр. 188, ИСБН 0-87923-950-6 
  • Доwдинг, Геоффреy. Финер Поинтс ин тхе Спацинг анд Аррангемент оф тхе Принтед Wорд, 2нд едн. Поинт Робертс, WА: Хартлеy анд Маркс, 1999.
  • Хеллер, Стевен; Меггс, Пхилип Б (2001), Теxтс он Тyпе: Цритицал Wритингс он Тyпограпхy, Неw Yорк: Аллwортх Пресс, ИСБН 1-58115-082-2 . А цомпилатион оф море тхан фифтy теxтс он тхе хисторy, працтице, анд аестхетицс оф тyпефаце десигн анд тyпограпхy
  • Јурy, Давид (2004), Абоут Фаце: Ревивинг тхе Рулес оф Тyпограпхy, ЦХ: Ротовисион, ИСБН 2-88046-798-5 , 159 пп.
  • Лаwсон, Алеxандер (1990), Анатомy оф а Тyпефаце, ИСБН 978-0-87923-333-4 , девотес ентире цхаптерс то тхе девелопмент анд усес оф индивидуал ор смалл гроупингс оф тyпефацес
  • Мартíнез де Соуса, Јосé (2007), Мануал де естило де ла ленгуа еспаñола [Стyле мануал оф тхе Спанисх лангуаге] (на језику: Спанисх) (3.ª изд.), Гијóн: Треа .
  • ——— (2008), Ортографíа y ортотипографíа дел еспаñол ацтуал [Ортхограпхy анд ортхотyпограпхy оф цуррент Спанисх] (на језику: Спанисх) (2.ª изд.), Гијóн: Треа .
  • МцЛеан, Руари. Тхе Тхамес анд Худсон Мануал оф Тyпограпхy. Неw Yорк: Тхамес анд Худсон, 1992.
  • Местрес, Јосеп M; Цоста, Јоан; Олива, Миреиа; Фитé, Рицард (2009), Мануал д'естил. Ла редацциó и л'едициó де теxтос [Стyле мануал. Тхе редацтион & едитион оф теxтс] (на језику: Цаталан) (4а. рев. и ампл. изд.), Виц/Барцелона: Еумо/УБ/УПФ/Роса Сенсат .
  • Папазиан, Хрант Х (2000), „Импровинг тхе Тоол”, Ур.: Сwансон, Гуннар, Грапхиц Десигн анд Реадинг: еxплоратионс оф ан унеасy релатионсхип, Неw Yорк: Аллwортх Пресс, ИСБН 1-58115-063-6 .
  • Пујол, ЈМ; и Солà, Јоан (2000), Ортотипографиа. Мануал де л'аутхор, л'аутоедитор и ел диссенyадор грàфиц [Ортхотyпограпхy. Мануал оф тхе аутхорс, тхе селф-едитор анд тхе грапхиц десигнер] (на језику: Цаталан) (2а рев изд.), Барцелона: Цолумна .
  • Сwансон, Гуннар (2000), Грапхиц Десигн анд Реадинг: еxплоратионс оф ан унеасy релатионсхип, Неw Yорк: Аллwортх Пресс, ИСБН 1-58115-063-6 .
  • Тсцхицхолд, Јан (1991), Тхе Форм оф тхе Боок: Ессаyс он тхе Моралитy оф Гоод Десигн, Ванцоувер: Хартлеy & Маркс, ИСБН 978-0-88179-034-4 . А цомпрехенсиве цоллецтион оф ессаyс он тхе тyпограпхиц арт. А море цлассиц цомпанион то Брингхурст 2002.
  • Тсцхицхолд, Јан. Тхе Неw Тyпограпхy. Неw едн. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2006.
  • Wарде, Беатрице (2000), „Тхе Црyстал Гоблет, ор Принтинг Схоулд Бе Инвисибле”, Ур.: Сwансон, Гуннар, Грапхиц Десигн анд Реадинг: еxплоратионс оф ан унеасy релатионсхип, Неw Yорк: Аллwортх Пресс, ИСБН 1-58115-063-6 .
  • Wхите, Алеx W (1999), Тyпе ин Усе – Еффецтиве тyпограпхy фор елецтрониц публисхинг (2.0 изд.), Неw Yорк: WW Нортон & Цо, ИСБН 0-393-73034-4 .
  • Леxиqуе дес рèглес тyпограпхиqуес ен усаге à л'Импримерие натионале [Леxиц оф тхе тyпограпхиц рулес усед ат тхе Натионал пресс] (на језику: француски), Импримерие натионале, 2002, ИСБН 2-7433-0482-0 .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Типографија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tipografija&oldid=27785694”