Трехалоза

Трехалоза
Називи
	IUPAC назив (2R,3S,4S,5R,6R)-2-(hidroksimetil)-6-[(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4, 5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-2-il]oksioksn-3,4,5-triol
	Други називи α,α‐Трехалоза; α-D-глукопиранозил-(1→1)-α-D-глукопиранозид
Идентификација
CAS број	99-20-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:16551 ;
ChemSpider	7149 ;
ECHA InfoCard	100.002.490
PubChem C ID	7427;
УНИИ	Б8WЦК70Т7И ;
	SMILES C([C@@H]1[C@H]([C@@H]([C@H]([C@H](O1)O[C@@H]2[C@@H]([C@H]([C@@H]([C@H](O2)CO)O)O)O)O)O)O)O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C12H22O11 (anhidrid)
Моларна маса	342,296 g/mol (anhidrat); 378,33 g/mol (dihidrat)
Agregatno stanje	Beli ortorombni kristali
Gustina	1,58 g/cm3 na 24 °C
Тачка топљења	203 °C (anhidrat); 97 °C (dihidrat)
Растворљивост у води	68,9 g по 100 g раствора на 20 °Ц
Растворљивост	растворна у етанолу, нерастворна у диетил етру и бензену
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Трехалоза (микоза, тремалоза) је природни алфа везани дисахарид формиран путем α,α-1,1-глукозидне везе између две α-глукозне јединице.

Х.А.L. Вигерс је открио трехалозу 1832 у ерготу ражи.^[5] Марцелин Бертелот ју је изоловао 1859. из trehala manna, супстанце коју формирају инсекти из породице Curculionoidea, и именовао је трехалоза.^[6] Овај шећер могу да синтетишу бактерије,^[7] плесни, биљке и бескичмењаци. Она је један од чинилаца анхидробиозе — способности биљака и животиња да поднесу дуже периоде десикације. Она има високу способност ретензије воде, те се користи у храни и козметици. Сматра се да овај шећер формира гел као ћелијски дехидрат који спречава оштећења ћелијских органела. Поновна хидратација затим омогућава обнављање нормалне ћелијске активности. Трехалоза је исто тако антиоксиданс.

Екстракција трехалозе је раније била компликован и скуп процес. Недавно је компанија Хајајибара (Окајама, Јапан) развила економичну технологију екстракције из скроба.^[8] Трехалоза има широк спектар примена.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Хигасхиyама, Таканобу (2002). „Новел фунцтионс анд апплицатионс оф трехалосе” (ПДФ). Пуре Аппл. Цхем. 74 (7): 1263—1269. дои:10.1351/пац200274071263.
^ Лиде, Давид Р. (1998). Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 3–534. ИСБН 978-0-8493-0594-8.
^ Wиггерс, Х. А. L. (1832). „Унтерсуцхунг üбер дас Муттеркорн, Сецале цорнутум”. Аннален дер Пхармацие. 1 (2): 129—182. дои:10.1002/јлац.18320010202.
^ Тиллеqуин, Ф (2009). „Трехала, а меетинг поинт бетwеен зоологy, ботанy, цхемистрy, анд биоцхемистрy”. Ревуе д'хистоире де ла пхармацие. 57 (362): 163—72. ПМИД 20027793.
^ Стреетер, Ј. Г. (1985). „Аццумулатион оф α,α-трехалосе бy Рхизобиум бацтериа анд бацтероидс”. Ј. Бацтериол. 164 (1): 78—84. ПМЦ 214213 . ПМИД 4044531.
^ Царгилл, Инцорпоратед (30. 5. 2011). „Царгилл, Хаyасхибара то Интродуце Трехалосе Сwеетенер то тхе Америцас”. ПР Неwсwире. Приступљено 31. 7. 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Хигасхиyама, Таканобу (2002). „Новел фунцтионс анд апплицатионс оф трехалосе” (ПДФ). Пуре Аппл. Цхем. 74 (7): 1263—1269. дои:10.1351/пац200274071263.

[hand-4] Лиде, Давид Р. (1998). Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 3–534. ИСБН 978-0-8493-0594-8.

[5] Wиггерс, Х. А. L. (1832). „Унтерсуцхунг üбер дас Муттеркорн, Сецале цорнутум”. Аннален дер Пхармацие. 1 (2): 129—182. дои:10.1002/јлац.18320010202.

[6] Тиллеqуин, Ф (2009). „Трехала, а меетинг поинт бетwеен зоологy, ботанy, цхемистрy, анд биоцхемистрy”. Ревуе д'хистоире де ла пхармацие. 57 (362): 163—72. ПМИД 20027793.

[7] Стреетер, Ј. Г. (1985). „Аццумулатион оф α,α-трехалосе бy Рхизобиум бацтериа анд бацтероидс”. Ј. Бацтериол. 164 (1): 78—84. ПМЦ 214213 . ПМИД 4044531.

[8] Царгилл, Инцорпоратед (30. 5. 2011). „Царгилл, Хаyасхибара то Интродуце Трехалосе Сwеетенер то тхе Америцас”. ПР Неwсwире. Приступљено 31. 7. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]