Пређи на садржај

Трихексифенидил

С Википедије, слободне енциклопедије
Трихексифенидил
Клинички подаци
Продајно имеApo-Trihex, Artane, Artane Sequels, Benzhexol
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације3,3-4,1 х
Идентификатори
CAS број144-11-6 ДаY
ATC кодN04AA01 (WHO)
PubChemCID 5572
DrugBankDB00376 ДаY
ChemSpider5371 ДаY
KEGGC07171 ДаY
ChEMBLCHEMBL1490 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC20H31NO
Моларна маса301,466
  • OC(CCN1CCCCC1)(C1CCCCC1)C1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C20H31NO/c22-20(18-10-4-1-5-11-18,19-12-6-2-7-13-19)14-17-21-15-8-3-9-16-21/h1,4-5,10-11,19,22H,2-3,6-9,12-17H2 ДаY
  • Key:HWHLPVGTWGOCJO-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења2.585 °C (4.685 °F)

Трихексифенидил је органско једињење, које садржи 20 атома угљеника и има молекулску масу од 301,466 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 4,4
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -5,4
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 23,5

Стереокемија[уреди | уреди извор]

Трихексифенидил садрже стереоцентар и састоји се од два енантиомера. Ово је рацемат, тј. смеша од 1 : 1 ( Р ) и ( С ) - облик:[6]

Енантиомери трихексифенидила

ЦАС-Нуммер: 40520-25-0

ЦАС-Нуммер: 40520-24-9



Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди
  6. ^ Роте Листе Сервице ГмбХ (Хрсг.): Роте Листе 2017 – Арзнеимиттелверзеицхнис фüр Деутсцхланд (еинсцхлиеßлицх ЕУ-Зулассунген унд бестиммтер Медизинпродукте). Роте Листе Сервице ГмбХ, Франкфурт/Маин, 2017, Ауфл. 57. ISBN 978-3-946057-10-9. стр. 224.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).