Угљен пентоксид
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| Својства | |
| CO5 | |
| Моларна маса | 92,01 g/mol |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Угљен хексоксид Угљен тетроксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Угљен пентаоксид или угљен пентоксид је нестаблан молекулски оксид угљеника. Овај молекул је био произведен и изучаван на криогеним температурама. Он је важан у атмосферској хемији и у изучавању хладног леда у спољашњем соларном систему и међузвезданом простору.[1] Ова субстанца се може формирати и бити присутна на Ганимеду или Тритону, месецима у спољашњем соларном систему. Овај молекул има C2 симетрију. Он се састоји од петочланог прстена са једним угљеником и четири кисеоника. Пети атом кисеоника има двоструку везу са угљеником. Прорачуни су произвели теоретске структуре. Петоугао није правилан, него варира у дужинама својих страница и углова. Растојање између атома кисеоника који нису везани за угљеник је 1.406 Å, док је растојање између једног од тих атома и кисеоника везаног за угљеник 1.457 Å. Дужина угљеник-кисеоник везе је 1.376 Å. Двострука веза између угљеника и кисеоника је најкраћа, 1.180 Å. Угао ООО везе је 100.2°, а ООЦ угао је 109.1°. Угао ОЦО везе је 125.4°.[2]
Продукција[уреди | уреди извор]
Угљен пентаоксид је формиран путем ирадијације криогено замрзнутог угљен-диоксида са 5 кеВ електронима. Реакциони механизам се састоји од реакције угљен тетроксида са атомом кисеоника. Овом реакцијом се ослобађа 17.0 кЈмол−1.[2] Формирање из озона и угљен-диоксида је енергетски неповољније за 165.6 кЈмол−1, док би реакција угљен триоксида са дикисеоничним молекулима захтевала 31.6 кЈмол−1.[3]
Својства[уреди | уреди извор]
Вибратиони инфрацрвени таласни бројеви обухватају ν1 1912 цм−1 за најзаступљенији изотополог 12C16О5.[2] Потенцијални путеви декомпозиције су путем формирања угљен-диоксида и озона, или угљен-моноксида и кисеоника, или угљен триоксида и кисеоника.[3] Угљен пентоксид је мање нестабилан од угљен-диоксида, остајући стабилан и чврст до око 106К.[2]
Алтернативна теоретска структура, звана C2в, има спиро структуру са једним четвороатомским прстеном и трочланим прстеном који је перпендикуларно везан на атому угљеника. Међутим, она има 166 кЈмол−1 вишу енергију од C2 изомера, и стога је њено формирање мање вероватно. Тај изомер није детектован.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Каисер, Ралф I.; Алеxандер M. Мебел (2008). „Он тхе форматион оф хигхер царбон оxидес ин еxтреме енвиронментс”. Цхемицал Пхyсицс Леттерс. 465 (1–3): 1—9. Бибцоде:2008ЦПЛ...465....1К. ИССН 0009-2614. дои:10.1016/ј.цплетт.2008.07.076.
- ^ а б в г Јамиесон, Цореy С.; Мебел, Алеxандер M.; Каисер, Ралф I. (2007). „Фирст детецтион оф тхе Ц2 сyмметриц исомер оф царбон пентаоxиде (ЦО5) ат 10К”. Цхемицал Пхyсицс Леттерс. 443 (1–3): 49—54. Бибцоде:2007ЦПЛ...443...49Ј. ИССН 0009-2614. дои:10.1016/ј.цплетт.2007.06.009.
- ^ а б Еллиотт, Бен M.; Алеxандер I. Болдyрев (2005). „Тхе Оxyген-Рицх Царбоxиде Сериес: ЦОн(н= 3, 4, 5, 6, 7, ор 8)”. Тхе Јоурнал оф Пхyсицал Цхемистрy А. 109 (16): 3722—3727. ИССН 1089-5639. ПМИД 16839040. дои:10.1021/јп0449455.