Пређи на садржај

Унитаријанство

С Википедије, слободне енциклопедије
Део серије чланака на тему
Бог
Опште концепције
Специфичне концепције
У одређеним религијама
Аврамске
Индо-иранске
Кинеске
Атрибути
  • Искуства
  • Праксе
Повезане теме

Унитаријанство (од латинске речи unitas - „јединство”, и unus - „један”) је хришћански теолошки покрет именован по свом веровању да је Бог у хришћанству једна особа, за разлику од Тројства (од латинског tres „три”) које у многим другим гранама хришћанства дефинише Бога као три особе у једном бићу: Оца, Сина и Светог духа.[1] Унитарни хришћани, стога, верују да је Исус био инспирисан Богом у својим моралним учењима, и да је он спасилац,[2][3] али да није био божанство или инкарнација Бога. Као што је типично за дисиденте, унитаријанство не представља само једну хришћанску деноминацију, већ се односи на мноштво постојећих и изумрлих хришћанских група, било историјски повезаних једна с другом или не, које деле заједнички теолошки концепт јединствене природе Бога.

Док га бескомпромисни теолошки монотеизам у срцу хришћанског унитаријанства разликује од највећих хришћанских деноминација које подржавају тринитарну теологију, хришћанско унитаријанство је аналогно строжим монотеистичким схватањима Бога у јудаизму, и ближе концепту јединства Бога у исламу. Унитаријанство је такође познато по одбацивању неколико других западних хришћанских доктрина,[4] укључујући доктрине првобитног греха, предодређености,[5][6] и непогрешивости Библије.[7] Унитаријанисти су у претходним вековима прихватали доктрину кажњавања у вечном паклу, али мало њих то чини у данашње време.[8]

Унитаријанство се може сматрати делом протестантизма, у зависности од става или гледишта, мада они који се с тим не слажу наглашавају његову антитринитаријанску природу. Упркос заједничког порекла током протестантске реформације, поједини научници сматрају унитаријанство делом антитринитаријанизма, док други сматрају да је у једнакој мери обухваћено протестантизмом и антитринитаријанизмом, и да нема контрадикције између та два термина. Ни једно од три гледишта није универзално прихваћено. Унитаријански покрет је везан за радикалније критике реформације. Први пут организоване у Источној Европи током реформације, унитаријанске заједнице су се развиле у Британији, Јужној Африци, Индији, Канади, Сједињеним Државама, Јамајци, Нигерији и Јапану. Унитаријанство је започето готово истовремено у Пољско-Литванској државној заједници и у Ердељу средином 16. века. Међу присталицама био је значајан број Италијана који су се склонили у Пољској.[9][10] У 17. веку, знатна репресија у Пољској навела је многе унитаријанисте да одбегну или да буду побугљени због своје вере, попут Катарзине Вајглове. Од 16. до 18. века, унитаријанци у Британији често су се суочавали са значајним политичким прогоном, укључујући Џона Бидла, Мери Вулстонкрафт и Теофилуса Линдсија. У Енглеској, прва Унитаријанска црква основана је 1774. године у Есекс улици у Лондону, где се и данас налази седиште британског унитаријаног стожера.[11]

У Сједињеним Америчким Државама, различите школе унитаријанске теологије прво су се прошириле у Новој Енглеској и средњоатлантским државама. Прво званично прихватање унитаријанске вере од стране заједнице у Америци се одвило у Краљевској капели у Бостону, одакле је Џејмс Фриман почео да проповеда унитаријанску доктрину 1784. године. Он је био именован за ректора и ревидирао молитвену књигу према унитаријанским доктринама 1786. године.[12] У Индији су три различите школе унитаријанске мисли утицале на различите покрете, укључујући Брахма Самаја, унитаријанску цркву Каси Хилса[13] и унитаријанску хришћанску цркву Ченаја, у Мадрасу, основану 1795. године. Унитаријанство ставља нагласак на ултиматној улози разума у тумачењу светих списа, па су слобода савести и слободе проповедаонице кључне вредности у традицији. Реформација је стални процес који треба прослављати. Стално учење и нова искуства могу довести до нових спознаја за учења и праксу заједнице. У различитим контекстима, унитаријанство настоји да афирмише употребу разума у религији и слободу савести. У Енциклопедији америчких религија Ј. Гордона Мелтона, унитаријанска традиција је класификована као „либерална породица цркава”.[14]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Знак Унитаријанског универзалистичког удружења у Рочестеру, у Минесоти. Унитаријанство се на енглеском говорном подручју у великој мери се развило у плуралистички либерални религијски покрет, задржавајући своју посебност у континенталној Европи и другде.

Унитаријанство је назив који следи исту употребу у језику као и друге теологије које су се развиле у оквиру религијског покрета (калвинизам, анабаптизам, адвентизам, веслијанизам, лутеранизам, итд.).[15] Појам је постојао непосредно пре него што је постао име религиозног покрета, па се повремено користи као заједничка именица којом се описује свако разумевање Исуса Христа којим се пориче Тројство или верује да је Бог само једна особа. У том случају, то би био антитринитарни систем веровања који није нужно повезан са унитаријанским религијским покретом.[16][17][18] На пример, унитаријански покрет никада није прихватио Исусово божанство, и стога не обухвата оне антитринитарне системе веровања који имају такав став, као што су Једнообразност пентекостализма, Уједињена пентекостална црквена интернационала и Права црква Исусова, и списи Мишела Сервета, сви од којих тврде да је Исус Бог као једна особа. Иако су ове групе унитаријанске у општем смислу, оне нису део покрета унитаријанства. Да би се избегла конфузија, овај чланак говори о унитаријанству као религиозном покрету. За генерички облик унитаријанства (христологију), погледајте антитринитаријанизам. Недавно су неке религијске групе усвојиле термини библијски унитаријанизам из 19. века како би нагласиле разлику своје теологије и унитаријанства.[19] Они такође немају директну везу са унитаријанским покретом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Книгхт, Кевин (ур.), „Тхе догма оф тхе Тринитy”, Цатхолиц Енцyцлопедиа, Неw Адвент 
  2. ^ Миано, Давид (2003), Ан Еxпланатион оф Унитариан Цхристианитy, АУЦ, стр. 15, Архивирано из оригинала 21. 05. 2019. г., Приступљено 24. 07. 2019 
  3. ^ Дрзyмала, Дарен. 2002. Библицал Цхристианитy. Xулон пресс. п. 122: "Цлассицаллy, Унитариан Универсалист Цхристианс [анд Унитариан Цхристианс] хаве ундерстоод Јесус ас а Савиор бецаусе хе wас а Год-филлед хуман беинг, нот а супернатурал беинг."
  4. ^ Јосепх Приестлеy, оне оф тхе фоундерс оф тхе Унитариан мовемент, дефинед Унитарианисм ас тхе белиеф оф примитиве Цхристианитy бефоре латер цорруптионс сет ин. Амонг тхесе цорруптионс, хе инцлудед нот онлy тхе доцтрине оф тхе Тринитy, бут алсо вариоус отхер ортходоx доцтринес анд усагес (Еарл Морсе Wилбур, А Хисторy оф Унитарианисм, Харвард Университy Пресс 1952, пп. 302–303).
  5. ^ Фром Тхе Цатецхисм оф тхе Хунгариан Унитариан Цхурцх ин Трансyлваниан Романиа: "Унитарианс до нот теацх оригинал син. Wе до нот белиеве тхат тхроугх тхе син оф тхе фирст хуман цоупле wе алл бецаме цорруптед. Ит wоулд цонтрадицт тхе лове анд јустице оф Год то аттрибуте то ус тхе син оф отхерс, бецаусе син ис оне'с оwн персонал ацтион" (Ференцз Јозсеф, 20тх ед., 1991. Транслатед фром Хунгариан бy Гyоргy Андраси, публисхед ин Тхе Унитариан Универсалист Цхристиан, ФАЛЛ/WИНТЕР, 1994, Волуме 49, Нос.3–4; VII:107).
  6. ^ Ин хис хисторy оф тхе Унитарианс, Давид Робинсон wритес: "Ат тхеир инцептион, ботх Унитарианс анд Универсалистс схаред а цоммон тхеологицал енемy: Цалвинисм." Хе еxплаинс тхат тхеy "цонсистентлy аттацкед Цалвинисм он тхе релатед иссуес оф оригинал син анд елецтион то салватион, доцтринес тхат ин тхеир виеw ундерминед хуман морал еxертион." (D. Робинсон, Тхе Унитарианс анд тхе Универсалистс, Греенwоод Пресс, 1985, пп. 3, 17).
  7. ^ "Алтхоугх цонсидеринг ит, он тхе wхоле, ан инспиред боок, Унитарианс алсо регард тхе Библе ас цоминг нот онлy фром Год, бут алсо фром хуманс ... Унитарианс тхерефоре до нот белиеве ин тхе инфаллибилитy оф тхе Библе, ас соме отхер Цхристианс до." (D. Миано, Ан Еxпланатион оф Унитариан Цхристианитy, АУЦ, 2003, 2007)
  8. ^ „Фреqуентлy аскед qуестионс (ФАQ) - Унитарианс”. www.унитариан.орг.ук. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 24. 07. 2019. 
  9. ^ Јамес Хастингс Енцyцлопаедиа оф Религион анд Етхицс: Алгонqуинс-Арт п 785 – 2001 "Тхе фирст Унитарианс wере Италианс, анд тхе мајоритy тоок рефуге ин Поланд, wхере тхе лаxитy оф тхе лаwс анд тхе индепенденце оф тхе нобилитy сецуред фор тхем а толератион wхицх wоулд хаве беен дениед то тхеир виеwс ин отхер цоунтриес."
  10. ^ Тхе енцyцлопедиа оф Протестантисм 137 Ханс Јоацхим Хиллербранд – 2004 "Тхе со-цаллед Голден Аге оф Унитарианисм ин Трансyлваниа (1540–1571) ресултед ин а рицх продуцтион оф wоркс ботх ин Хунгариан анд Латин".
  11. ^ Ерwин Фахлбусцх Тхе енцyцлопедиа оф Цхристианитy 5 603 2008 "Линдсеy аттемптед бут фаилед то гаин легал релиеф фор Англицан Унитарианс, со ин 1774 хе опенед хис оwн дистинцтлy Унитариан цхурцх он Ессеx Стреет, Лондон, wхере тодаy'с Бритисх Унитариан хеадqуартерс аре стилл лоцатед."
  12. ^ Америцан Унитарианисм: ор, А Бриеф хисторy оф "Тхе прогресс анд Стате оф тхе Унитариан Цхурцхес ин Америца, тхирд едитион, 1815 "Со еарлy ас тхе yеар 1786, Др. Фрееман хад персуадед хис цхурцх то адопт а литургy, wхицх тхе Рев. ... Тхус муцх фор тхе хисторy оф Унитарианисм ат тхе Стоне Цхапел. "
  13. ^ „Унитарианисм ин Кхаси-Јаинтиа Хиллс: А униqуе мовемент - Тимес оф Индиа”. Тхе Тимес оф Индиа. Приступљено 2018-09-26. 
  14. ^ ед. Ј. Гордон Мелтон Енцyцлопедиа оф Америцан Религионс (8тх ед.) "Броугхт тогетхер ин тхис цхаптер ас тхе 'либерал' фамилy оф цхурцхес анд 'религиоус' организатионс аре тхосе гроупс тхат хаве цхалленгед тхе ортходоx Цхристиан доминанце оф Wестерн религиоус лифе: Унитарианисм, универсалисм, анд инфиделисм" (п. 611).
  15. ^ L. Суе Баугх, Ессентиалс оф Енглисх Граммар: А Працтицал Гуиде то тхе Мастерy оф Енглисх (ISBN 9780844258218). Сецонд Едитион 1994, п. 59: "Религиоус Намес анд Термс: Тхе намес оф алл религионс, деноминатионс, анд лоцал гроупс аре цапитализед."
  16. ^ Ј. Гордон Мелтон, Енцyцлопедиа оф Протестантисм, 2005, п. 543
  17. ^ Леттер фром Маттхеw Ф. Смитх то Едитор Wорлд фаитхс Енцоунтер, 7–12 Wорлд Цонгресс оф Фаитхс – 1994 – (Ессеx Стреет Цхапел, Унитариан Цхурцх хеадqуартерс, УК)
  18. ^ Еарл Морсе Wилбур, А Хисторy оф Унитарианисм, вол. 2, пп. 47–48.
  19. ^ Туггy, Дале, (2009). Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Туггy, Дале, „Унитарианисм (Супплемент то 'Тринитy')”, Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy .
  • Wилбур, Еарл Морсе (1925), Оур Унитариан Херитаге (ПДФ), Беркелеy, ЦА: Старр Кинг Сцхоол фор тхе Министрy, Архивирано из оригинала (ПДФ) 2006-09-09. г. .
  • Јосепх Хенрy Аллен, Оур Либерал Мовемент ин Тхеологy (Бостон, 1882)
  • Јосепх Хенрy Аллен, Сеqуел то оур Либерал Мовемент (Бостон, 1897)
  • Антхонy Ф. Буззард анд Цхарлес Ф. Хунтинг, Тхе Доцтрине оф тхе Тринитy: Цхристианитy'с Селф-Инфлицтед Wоунд (Ланхам, Марyланд, 1998). ISBN 1-57309-309-2.
  • Јохн Wхите Цхадwицк, Олд анд Неw Унитариан Белиеф (Бостон, 1894).
  • Георге Wиллис Цооке, Унитарианисм ин Америца: а Хисторy оф итс Оригин анд Девелопмент (Бостон, 1902).
  • Патрицк Навас, Дивине Трутх ор Хуман Традитион: А Рецонсидератион оф тхе Роман Цатхолиц-Протестант Доцтрине оф тхе Тринитy ин Лигхт оф тхе Хебреw анд Цхристиан Сцриптурес (Блоомингтон, Индиана 2007). ISBN 1-4259-4832-4.
  • Еарл Морсе Wилбур, А Хисторy оф Унитарианисм: Социнианисм анд Итс Антецедентс, Харвард Университy Пресс, 1945.
  • Андреw M. Хилл, Тхе Унитариан Патх, Линдсеy Пресс (Лондон, 1994). ISBN 0-85319-046-1.
  • Цхарлес А. Хоwе, Фор Фаитх анд Фреедом: А Схорт Хисторy оф Унитарианисм ин Еуропе, Скиннер Хоусе Боокс (Бостон, 1997). ISBN 1-55896-359-6.
  • Смитх, Маттхеw Ф (2005). Цхристианитy: Тхе Цомплете Гуиде. Лондон: Цонтинуум. ИСБН 0-8264-5937-4. 
  • Буззард, А. анд Хунтинг, C. (1998). Тхе Доцтрине оф тхе Тринитy: Цхристианитy'с Селф-Инфлицтед Wоунд. Интернатионал Сцхоларс Публицатионс. ISBN 1-57309-309-2.
  • Lloyd, Walter (1899). The Story of Protestant Dissent and English Unitarianism .London: P. Green.
  • Rowe, Mortimer (1959). The Story of Essex Hall Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2017). Лондон: Линдсеy Пресс.
  • Емертон, Епхраим (1911). Унитариан Тхоугхт. Неw Yорк: Мацмиллан Цо. ОЦЛЦ 1403642. Приступљено 2011-04-22. 
  • Хеwетт, Аустин Пхиллип (1955). Ан Унфеттеред Фаитх: тхе Религион оф а Унитариан. Лондон: Линдсеy Пресс.
  • Кингстон, А. Рицхард (2014) [1993]. Год ин Оне Персон: Тхе Цасе фор Нон-Инцарнатионал Цхристианитy (Софтцовер репринт изд.). у.а.: Палграве Мацмиллан. ИСБН 9781349131006. ОЦЛЦ 935187820. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Унитаријанство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Unitarijanstvo&oldid=27675661”