Управљање ресурсима

С Википедије, слободне енциклопедије

Управљање ресурсима (ресурсни менаџмент) у организационим наукама подразумева ефикасну и ефективну примену организационих ресурса када за њима постоји потреба. Ови ресурси могу укључивати финансијска средства, инвентар, људске вештине, производне ресурсе или информационе технологије (ИТ). У области управљања пројектима, развијени су процеси, технике и процедуре за најбољи приступ у расподели ресурса. Управљање ресурсима је кључни елемент у процени активности ресурса и пројекту управљања људским ресурсима. Оба су суштинске компоненте свеобухватног плана управљања пројектом за успешно извршење и праћење пројекта.[1]

Управљање људским ресурсима[уреди | уреди извор]

Ово је наука о алоцирању људских ресурса у оквиру различитих пројеката или пословних јединица чиме се повећава коришћење расположивих кадровских ресурса за постизање пословних циљева; и обављају активности неопходне за одржавање те радне снаге кроз идентификацију потреба за кадровима, планирање и предвиђање платног списка и добити, образовање и стручно усавршавање и управљање њиховим радним и животним потребама. Ефикасно и ефективно одређивање ресурса организационог особља тамо где и када су потребни, да ли имају потребне алате, обуку и вештине које посао захтева.[2]

Технике[уреди | уреди извор]

Једна од техника управљања ресурсима је нивелисање ресурса. Главни циљ нивелисања ресурса је изједначавање залиха расположивих ресурса, смањујући и вишак залиха и недостатак. Потребни подаци су: потражња за различитим ресурсима предвиђена за временски период у будућности колико је то разумно као и конфигурација ресурса потребних у потражњи, као и понуда ресурса такође предвиђена за временски период у будућности колико је разумно.

Циљ је постићи 100% искоришћеност, за шта постоји мала вероватноћа када се узму у обзир важни показатељи и предмети задржавања, на пример: постизање минималног нивоа услуге, али у супротном умањивање трошкова.

Принцип је улагање у ресурсе као ускладиштене способности, а затим отпремање способности према потражњи.

Димензија развоја ресурса је укључена у управљање ресурсима, при чему се улагање у ресурсе може одржати уз мало додатно улагање у развој нових могућности тражње уз мања улагања од располагања текућим ресурсима и њихову замену другим који имају могућности потражње.

У очувању станишта, управљање ресурсима се односи на скуп радњи које се предузимају да би се одразио интегритет природних система. Примери овог облика управљања су управљање ваздушним ресурсима, очување земљишта, управљање шумама и дивљим животињама и управљање водним ресурсима. Шири појам за ову врсту управљања ресурсима је управљање природним ресурсима.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пројецт Манагемент Институте (2017). А гуиде то тхе пројецт манагемент бодy оф кноwледге (ПМБОК гуиде). Пројецт Манагемент Институте (Сиxтх едитион изд.). Неwтоwн Сqуаре, ПА. ИСБН 978-1-62825-390-0. ОЦЛЦ 995162610. 
  2. ^ Теам, ПМХут (2009-12-11). „Модерн Пројецт Манагемент”. ПМХут - Пројецт Манагемент Артицлес фор Пројецт Манагерс (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-09. 
  3. ^ Аманда (2020-06-09). „Тхе 3 Мост Еффецтиве Ресоурце Манагемент Стратегиес”. Ганттиц (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-09.